Zašto je uvedeno pomeranje sata i da li zaista koristi?

Letnje računanje vremenapočinje u poslednjoj nedelji marta, a ove godine pomeranje sata počinje 30. marta u dva sata posle ponoći, kada će se sat pomeriti na tri, odnosno jedan sat unapred. Zimsko računanje vremena, koje podrazumeva vraćanje satova sa tri na dva sata ujutru, očekuje nas 26. oktobra.Pomeranje sata, poznato još i kao letnje i zimsko računanje vremena, uvedeno je iz jednog razloga &ndash; uštede energije. Tokom letnjih meseci sat se pomera unapred, dok se tokom zimskih meseci vraća unazad. Na taj način smanjila bi se potrošnja energije, jer ljudi imaju više sati dnevne svetlosti u periodima kada su aktivni.Međutim, prema brojnim naučnim tvrdnjama, ova metoda više nije toliko efikasna, ali mnoge zemlje širom sveta i dalje zadržavaju ovaj sistem.Foto: ShutterstockKako je došlo do pomeranja sataAmerički naučnik Bendžamin Frenkin se često smatra začetnikom ove prakseda se jedan sat svetlosti pomeri sa ujutru na uveče, kako bi ljudi mogli više da koriste dnevnu svetlostjer je još u 18. veku, nakon što je shvatio da gubi svoja jutra u Parizu spavajući, predložio daFrancuzi pucaju iz topova u zoru kako bi probudili ljude i smanjili potrošnju sveća noću.Tokom narednih 100 godina, Industrijska revolucija je postavila temelje za to da njegova ideja postane deo vladine politike. Tokom velikog dela 19. veka, vreme se određivalo prema suncu, a ljudi koji su upravljali satovima u svakom gradu i naselju stvarali su stotine različitih &quot;sunčanih vremena&quot; tako da je vreme svuda bilo različito.Moglo je biti podne u NJujorku, 12:05 u Filadelfiji i 12:15 u Bostonu. To je izazvalo probleme železničkim kompanijama koje su pokušavale da na vreme dostave putnike i robu, jer niko nije mogao da se složi čije je vreme tačno. Tokom 1840-ih, britanske železnice su uvele standardno vreme kako bi smanjile konfuziju. Američke kolege su ubrzo i same uspostavile ovaj sistem kako bi izbegle saveznu intervenciju.U Severnoj Americi, koalicija poslovnih ljudi i naučnika odlučila je o vremenskim zonama, a 1883. godine, železniceSADi Kanade su uvele četiri vremena (istočna, centralna, planinska i pacifička) kako bi pojednostavile uslugu.Ova promena nije bila univerzalno prihvaćena. Evangelistički hrišćani su bili među najljućim protivnicima, tvrdeći da &quot;vreme dolazi od Boga i železnice ne bi trebalo da se mešaju u to, rekla je Karlin Stiven, kustos u Nacionalnom muzeju američke istorije.Kada je pitanje vremenskih zona bilo rešeno, nije prošlo dugo pre nego što je Franklinova ideja o letnjem računanju vremena prepravljena za industrijski svet.Foto: ProfimediaEngleski građevinacVilijam Villet je pozvao britanske zakonodavce da pomere satove kako bi ostvarili ekonomske koristi. Parlament je odbio predlog 1909. godine, samo da bi ga prihvatio nekoliko godina kasnije pod pritiscima Prvog svetskog rata. 1916. godine, Nemačka je bila prva evropska nacija koja je uvela ovu politiku u pokušaju da smanji troškove energije, a tokom narednih nekoliko godina nekoliko zapadnih nacija je pratilo njihov primer.U Sjedinjenim Državama, savezna vlada je preuzela nadzor nad vremenskim zonama 1918. godine. I u martu te godine, zemlja je izgubila svoj prvi sat sna. Postavlja se pitanje zašto?Jedan od najstarijih argumenata za letnje računanje vremena je da može uštedeti troškove energije. Postojale su mnoge kontradiktorne studije o tome da li to zaista funkcioniše.Izveštaj američkog ministarstva energetike iz 2008. godine utvrdio je da je produženo letnje računanje vremena koje je potpisao DŽordž V. Buš 2005. godine uštedelo oko 0,5 procenata ukupne potrošnje električne energije dnevno. Takođe te godine, studija Nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja otkrila je da je pomeranje letnjeg računanja vremena, &quot;suprotno nameri politike&quot;, povećalo potrošnju električne energije u domaćinstvima za oko jedan procenat, podigavši račune za struju u Indijani za devet miliona dolara godišnje i povećavši emisiju zagađenja.Štednja energije je upravo bio argument koji je američki predsednik Ričard Nikson iskoristio 1974. godine kada je potpisao Zakon o hitnoj uštedi energije kroz letnje računanje vremena usled energetske krize. Ali ono što je započelo kao dvogodišnji eksperiment nije izdržalo ni godinu dana. 30. septembra 1974. godine, osam meseci nakon što je eksperiment počeo, Senat je vratio zemlju na standardno vreme nakon širokog nezadovoljstva.Letnje računanje vremena i dalje ima strastvene pristalice, posebno među poslovnim lobistima koji tvrde da ono pomaže u pokretanju ekonomije.Foto: ProfimediaKo želi da ga ukine?Evropska unija i nekoliko američkih saveznih država, uključujući Kaliforniju, Floridu i Ohajo, razmatraju ukidanje promene vremena ili su preduzeli korake da to učine. U martu 2022. godine, američki Senat je iznenada i jednoglasno usvojio zakone koji bi ukinuli dvostruke godišnje promene vremena, čineći letnje računanje vremena stalnim. Ali zakon nije prošao kroz Predstavnički dom. Senator Rik Skot, republikanac iz Floride, ponovo je predstavio zakon u januaru 2025. godine.- Stalno čujem od Amerikanaca da su umorni od menjanja svojih satova dva puta godišnje. Radujem se što će predsednik Tramp ponovo biti u Beloj kući i potpuno podržati zaključavanje sata kako bi se ovaj zakon usvojio i kako bi konačno napravili ovu zdravorazumsku promenu koja će pojednostaviti i unaprediti živote američkih porodica - rekao je Skot u izjavi u januaru.Senat i Dom još uvek nisu razmotrili zakon. Predsednik Tramp je rekao da podržava ukidanje dvostruke promene vremena.U oktobru 2022. godine, Meksiko je ukinuo letnje računanje vremena za većinu zemlje, ali je napravio izuzetak za područje uz granicu sa Sjedinjenim Državama.Kina, Indija i Rusija ne koriste letnje računanje vremena. Takođe, to ne primenjuju Havaji ili većina Arizone. Nekoliko američkih teritorija, uključujući Portoriko, Američku Samou, Guam i Američka Devičanska Ostrva, takođe ne primenjuje letnje računanje vremena.Američka akademija za medicinu spavanja pozvala je na ukidanje letnjeg računanja vremena 2020. gdoine. U izjavi, akademija je rekla da promena, narušavajući prirodni sat tela, može povećati rizik od moždanog udara i kardiovaskularnih aktivnosti, kao i dovesti do većeg broja saobraćajnih nesreća.BONUS VIDEO:

Zašto je uvedeno pomeranje sata i da li zaista koristi?

Vaš komentar

Top komentari

zora