SRPSKI MATIČARI: Već na venčanju znamo ko će se razvesti

- Posle nekoliko godina rada smo počeli da razmišljamo - ko su ti ljudi koji sklapaju brak. Ko je odakle, iz kakvih sredina, kakvi su im kulturološki koreni, porodice, interesovanje, društveni status, materijalni... -otkrivaju dvojica matičara iz Srbije koji žele da ostanu anonimni jer - posao tako nalaže.Jedan otišao u penziju, drugi je još aktivan, a decenijama su radili zajedno u jednoj od centralnih beogradskih opština, &quot;nagledali&quot; se svačega i postali eksperti za procenu budućnosti brakova u čijim su sklapanjima bili važni akteri.- I kada smo počeli da dobijamo presude o razvodu brakova, shvatili smo da većina njih uopšte ne zna šta je zajednički život. Neka im je i lepo nekoliko sati dnevno, ali šta će sutra kada se probude? Ko će da ode kupovinu, ko da razmesti po stanu, spremi ručak, baci đubre, sipa benzin u automobil, plati račune u pošti... Retko ko to pre braka raščisti u svojoj glavi. Sve se svede na trenutnu privlačnost. A ako se brak zasniva na tome, onda ne može da traje. To je jednostavno hemijski proces -kažu.Foto: ProfimediaPa tako su uveli jednostavno pravilo za &lsquo;opkladu&rsquo;, koja to suštinski nije bila, jer je &quot;pobednik&quot; imao samo zadovoljstvo bolje procene. U praznu rubriku u koloni u koju se unose podaci mladenaca grafitnom olovkom su upisivali vreme za koje misle da će se razvesti. Kada bi kasnije od suda dobijali obaveštenje o razvodu, videli bi ko je bio bolji prognozer, gumicom brisali upisano i penkalom unosili zvanične podatke. Naravno, nisu to činili za sve parove koje venčavaju, već za one koje odmah procene kao &quot;rizične&quot;. A takvih nije malo.Na pitanje koliko su parovima koji im deluju neskladno davali vremena do razvoda odgovaraju - od nekoliko meseci do dve ili tri godine. Nisu to bile klasične opklade, &quot;već čisto zanimacija da vidimo koliko smo upoznali ljude, da nam posao bude interesantnije&quot;.Foto: ProfimediaPrema njihovoj tvrdnji, o brakovima u Srbiji postoji mnogo zabluda, jer je tradicija njihovih ugovaranja iz interesa neuporedivo duža od zajednica &bdquo;zasnovanih na ljubavi&ldquo;. Ostavimo li po strani slučajeve gde su razmirice među parovima prisutne još pri ugovaranju datuma venčanja i drugih okolnosti, što jasno ukazuje šta će slediti, kao teško savladive prepreke navode velike kulturološke i obrazovne razlike, okruženja u kojem su odrastali, ona u kojem rade, društveni status porodica i prijatelja, materijalne razlike...- Ako je s jedne strane tipična građanska porodica, a s druge ona koja je tek stigla u grad, to su dva sveta koja će teško da se usaglase jer su im porodične tradicije i vrednosti potpuno različite. Kako da se razumeju potomak koji je tek stigao u Beograd iz nekog malog mesta s brda i devojka odrasla u Vojvodini? Ne tvrdim da to nikako ne može da uspe, ali je potreban mnogo veći trud. Sam odnos prema ženama je u tim krajevima i danas drugačiji. Negde žene i deca još sede za odvojenim stolom od muškaraca, a devojka koja bi trebalo to da razume je treća građanska generacija! Ne ide to nimalo jednostavno, praksa je pokazala da to u brojnim slučajevima ne može da se prevaziđe.Uvereni su da o sebi razmišljamo znatno bolje nego što na to realno imamo pravo, jer je najveći broj nas koji živimo u urbanoj sredini &quot;uglavnom prva, eventualno druga generacija&quot;. Malo je te urbane tradicije.Foto: Profimedia- Hajde da uzmemo primer kada oboje imaju visoki nivo obrazovanja, da su u tome egal. Osim porodica sa obe strane, tu se pojavljuje i okruženje oba supružnika. Dok su se zabavljali, viđali su se s društvom i s jedne i s druge strane, upoznavali se međusobno sa starim prijateljima, sa kolegama s posla. Idealno je kada su partneri iz istovetnog intelektualnog okruženja, ali to je u praksi retko. Ako je, na primer, njeno društvo višeg obrazovnog nivoa, iz intelektualne porodice, a on iz slabijeg, bez obzira na to koliko se lično usavršavao da bi završio škole, kako da se uklope? On je malo ili nimalo putovao po svetu, nema naviku da odlazi u bioskop ili u pozorište, na koncerte, a njeno društvo je sasvim drugačije, razgovaraju o putovanjima, iskustvima iz sveta, utiscima sa predstava...O čemu on da priča? Ovi o Parizu, Veneciji ili NJujorku, a on o rodnom kraju. Uglavnom ćuti u takvom okruženju i s vremenom počinje da izbegava društvo kojem ne pripada. Opet, on je u svojoj sredini glavni &lsquo;baja&rsquo; i gledaće da što više uvuče ženu u tu priču gde se oseća važnim. Naravno da tu nastaju problemi koji se često završavaju razlazom. Retko uspeva brak kada se lekarka uda za vozača.(NJuzvik)BONUS VIDEO:

SRPSKI MATIČARI: Već na venčanju znamo ko će se razvesti

Vaš komentar

Nema komentara