Danas obeležavamo Lazarevu subotu ili VRBICU, praznik dece

&quot;Na Lazarevu subotu, praznuje se spomen na čudo koje je Hristos učinio podigavši iz mrtvih svog prijatelja Lazara iz Vitanije.Lazareva subota ili Subota pravednog Lazara, u srpskom narodu poznata je još i kao Vrbica, jer je tada Isus ušao u Jerusalim, gde su ga dočekala deca.Foto: SPCPrema Jevanđelju po Jovanu, na vest o Lazarevoj smrti, Isus je došao u Vitiniju gde je njegov prijatelj već četiri dana bio sahranjen. Došao je do groba i zatražio da se skloni kamen. Pozvao je Lazara da izađe i ovaj je to učinio, uvijen u pogrebni pokrov.Ovo čudo je bilo i neposredni uzrok presude na smrt raspećem, koje će ubrzo uslediti. Lazar je živeo još trideset godina nakon vaskrsenja kao episkop na Kipru, gde ga je posetila i Bogorodica.Događaj Lazarevog vaskrsenja je, prema četiri Jevanđelja, uvod u novu veru, u Vaskrsenje. U hrišćanstvu taj praznik ima značenje pobede života nad smrću i na bogosluženjima se tog dana pominju voljna stradanja Hristova i vaskrsnuće Lazarevo, kao jemstvo za vaskrsenje svih vernika.Nakon Lazarevog vaskrsavanja, Isus je sutradan, na Cveti, svečano ušao u Jerusalim, a razdragani svet svečano ga je dočekao, noseći u rukama palmine grančice. Pravoslavni vernici kao uspomenu na taj događaj proslavljaju Vrbicu, koja za hrišćane predstavlja praznik dečije radosti, jer je Hristos, polazeći u Jerusalim rekao: &quot;Pustite decu k meni, jer takvih je Carstvo nebesko&quot;.U tom činu je i današnja simbolika vrbe, po kojoj i praznik nosi ime. Ona simbolizuje palmine grane kojima su hrišćani pozdravljali Spasitelja na ulasku u Jerusalim.Običaji na Lazarevu subotuNa ovaj dan bere se olistalo pruće vrbe, jer se veruje da se tako snaga zelenila prenosila na decu i odrasle, budući da je vrba zbog bujnog rasta smatrana simbolom zdravlja i snage. Za Vrbicu je običaj da se oko struka nose grančice vrbe, a oko vrata zvončići, koji simbolizuju pozdrav Hristu.Foto: ShutterstockTokom Cvetne nedelje devojke su za Cveti brale cveće. Za branje je svaka nosila posudu, jer se to cveće nije bralo u krilo. Ubrano cveće nisu unosile u kuću, već su ga ostavljale pod strehom. U posude s cvećem stavljano je jaje, pa je nalivana voda, kojom se sutradan na Cveti, umivaju, da im lice bude tako belo i da miriše kao nabrano cveće.U danima Cvetne nedelje bilo je uobičajeno da se narod kiti vrbom i koprivom. Veruje se da ove dve biljke imaju veliku magičnu, zaštitnu i isceliteljsku moć.Molitva Svetom Lazaru Četvorodnevnom&quot;Blagosloven je dom tvoj, koji Gospod naš Isus Hristos u dane svog prebivanja u telu sa ljubavlju posećivaše, videvši veru i dobrotu duše tvoje i bogoljubivih sestara tvojih Marte i Marije, jer si ga zavolio svim srcem, svom dušom svojom, svom mišlju i on tebe do kraja ljubljaše&quot;.BONUS VIDEO:

Danas obeležavamo Lazarevu subotu ili VRBICU, praznik dece

Vaš komentar

Nema komentara