Običaji na Veliku subotu - ovo nikako ne radite

Velika subota, drugi dan hrišćanske žalosti, označava ključnu tačku između stradanja Isusa Hrista i NJegovog vaskrsenja. Ovo je dan kada se vernici pripremaju za najveći hrišćanski praznik, Vaskrs, ali i vreme kada treba duboko poštovati tradiciju i običaje.Zbog značaja ovog dana, postoje brojna pravila koja treba ispoštovati, kao i brojni običaji koje treba poštovati, dok je spisak onoga što nikako ne biste smeli raditi danas podjednako važan.U tišini i molitviVelika subota posvećena je sećanju na Hristovo telo koje je ležalo u grobu i NJegovu dušu koja je, prema verovanjima, razrušila vrata pakla. Ovaj dan je jedini subotnji dan u godini kada se posti na vodi, a vernici ga provode u tišini, postu i molitvi.To je dan kada se čak i najsvetiji momenti u crkvi obeležavaju sa tugom, ali i nadom u vaskrsenje.Na ovaj dan, prema predanju, prvosveštenici i fariseji dolaze kod rimskog prokuratora Pontija Pilata, tražeći postavljanje straže ispred Hristovog groba, jer su verovali da bi neko mogao ukrasti NJegovo telo i time napraviti prevaru da je Isus vaskrsao.To što je grob bio osiguran i zapečaćen daje dodatnu težinu ideji da je Isus zaista vaskrsao sa tog istog mesta, a da telo nije bilo ukradeno.Običaji i liturgija, priprema za najveći praznikJedan od najvažnijih trenutaka u crkvi tokom Velike subote je jutrenje, koje se, u savremenom vremenu, služi u večernjim satima Velikog petka.Tada se pred Hristovim grobom izvodi ritualni pogreb, uz kađenje i sveće, dok se peva Psalam 118/119, u kojem se slavi umrli spasitelj, kao simbol vaskrsenja i života. Plaštanica, u koju je Isus bio umotan nakon skidanja sa krsta, nosi se tri puta oko hrama i polaže u &quot;grob&quot; crkve. Nakon toga, čita se Jezekiljevo proročanstvo o vaskrsenju mrtvih.Liturgija Svetog Vasilija Velikog na Veliku subotu, koja simbolizuje početakvaskrsenja, odvija se sa posebnim obredima. Sveštenici na ovoj liturgiji najpre nose crnu odeždu, da bi nakon čitanja Apostola prešli u bele, pošto je to dan kada se, prema tradiciji, krštavaju oglašeni - nekršteni, koji su tokom posta bili pripremani za ovaj čin.Uobičajeni poslovi i važnost tradicijeVelika subota je dan kada vernici završavaju sve pripreme za Vaskrs. Na ovaj dan pripremaju se jela koja će biti deo vaskršnjeg stola, a u nekim delovima Srbije i dalje se praktikuje farbanje jaja. UHomolju se, na primer, pripremaju vaskršnjaci - kolači okićeni bosiljkom, dok se u jugoistočnom Banatu kolačići nose na groblje posle bdenja, gde se grobovi preliju vinom i okade.Iako je to dan kada se obavljaju pripreme, vernici moraju biti svesni da postoje brojna pravila kojih se treba pridržavati. Velika subota je dan kada je zabranjeno obavljanje svih poljskih radova, a žene ne bi smele da rade ručne radove. Takođe,veruje se da je ovaj dan vreme kada treba učiniti dobro delo, kako bi naredna godina bila blagoslovena.Šta nikako ne treba raditiNa Veliku subotu, izuzetno je važno da se vernici ponašaju sa velikim poštovanjem i uzdržavanjem. Evo nekoliko ključnih pravila kojih treba da se pridržavate:Nema veselja:Ovaj dan treba da se provede u molitvi, tišini i posnom obroku. Nema mesta za slavlje ili veselje, jer je to vreme žalosti za Hristovim telom.Ne radite ručne radove:Zabranjeno je šiti, krpiti, raditi bilo kakve ručne poslove, jer su ti poslovi povezani sa svakodnevnim životom i smatramo ih nepoželjnim na dan kada se sećamo Hristovih muka.Izbegavajte poljoprivredne radove:Rad u polju ili bašti na Veliku subotu je zabranjen, jer bi to bilo u suprotnosti sa smirenošću i tišinom ovog dana.Nema klanja stoke ili živine:U nekim delovima Srbije, smatralo se da je na Veliku subotu zabranjeno klanje stoke, kako bi se odavala počast Hristovim mukama.(Espreso)BONUS VIDEO

Običaji na Veliku subotu - ovo nikako ne radite

Vaš komentar

Nema komentara