Svi komentari - Ima 102 godine, vozi, vitalan je i daje SEDAM uputstava za DUG ŽIVOT

Dr Šarfenbertpomoćni je profesor na UniverzitetuLoma Linda u Kaliforniji (jedne od pet svetskih plavih zona). Rođen je 1923. godine, a i dalje je izuzetnovitalan, mentalno bistar, samostalan, putuje svetom i vozi automobil te je dokaz potencijalnih zdravstvenih koristi koje mogu da proisteknuiz pridržavanja njegovih sedam životnih navika.DrŠarfenberg takođeje odbacio ideju da je genetika igrala ulogu u njegovoj dugovečnosti. NJegova majka preminula je u svojim 60-imod Alchajmerove bolesti, a njegov je otac podlegao srčanom udaru u 76. godini. DrŠarfenberg je, takođe, nadživeo oba svoja brata koja su bila manje fizički aktivna.Sedam životnih pravila drŠarfenberga za dugovečnostDoktorveruje da poštovanje njegovih sedam jednostavnih životnih pravila može da sprečipojavu kardiovaskularnih bolesti povezanih sa starenjem poput srčanog udara, moždanog udara i dijabetesa, koji su vodeći uzroci bolesti i smrti u razvijenim zemljama. On tvrdi da pridržavanje njegovih životnih pravila ne samo da može pomoći u prevenciji bolesti srca, već i potencijalno pomoći ljudima da žive duže.Foto: EPA1. Nikad ne pušiteŠarfenberg nikada nije pušio te je objasnio da su opasnosti od duvana dobro poznate i dokumentovane od 1964. godine u Surgeon General report-u.Dokazano je da pušenje šteti gotovo svakom organu u telu i jedan je od najvećih uzroka bolesti i smrti koje se mogu sprečiti u mnogim zemljama širom sveta. Na primer, 2018. godine bolesti povezane sa pušenjem ubile su gotovo 20.500 Australijanaca.2. Nemojte piti alkoholOsim što nikad ne puši, Šarfenberg, takođe, apstinira od alkohola.Uprkosistraživanjima koja sugerišu da povremeno pijenje ili određena alkoholna pića mogu da ponudeneke zdravstvene prednosti, drŠarfenberg ukazao je na studije koje pokazuju da se svazaštitnadejstvakoje nudi niska konzumacija alkohola kompenzuju povećanim rizikom od raka.NJegovo mišljenje podržavaju smernice Svetske zdravstvene organizacije prema kojima je najsigurniji izbor bez alkohola.Foto: Profimedia/Predrag Mitić3. Održavanje vašeg tela aktivnim je važno, posebno nakon 40. godine- Iako sam nutricionista, mislim da je vežba čak važnija od ishrane -rekao je Šarfenberg idodao kako smatra da je najvažnija životna faza za vežbanjesredina života, od 40. do 70. godine.- Tada vam treba, jer to je vreme kada se ljudi obično opuste, imaju više novca, kupuju više hrane, više sede, jedu više&hellip; a to je pogrešan put -istakao je.Foto: ProfimediaProfesorova preferirana rutina vežbanja je vrtlarstvo i brzo hodanje. On se, takođe, osvrnuo na studiju koja je pokazala da su ljudi koji hodaju više od 3,22 kilometra dnevno imali upola manju stopu smrtnosti od onih koji su bili manje aktivni.Doktorje u intervjuu za Todayrekao kako veruje da je njegov vrlo aktivan životni stil razlog što je &quot;nadživeo&quot; svoja dva brata decenijama. - Glavna razlika je bila što sam puno vežbao -otkrio je.4. Izbacite grickaliceSrž pravila doktoraŠarfenberga je da ono što jedete čini razliku te da treba daosigurateda održavate zdravu težinu. On preporučuje primenu jednostavnih uputstavaoko prehrambenih navika kako biste bili sigurni da se nećete ugojiti.Foto: Profimedia- Jedite u pravo vreme. To znači da nema grickanja. Jedite raznoliku prirodnu, neprerađenu hranu u količinama za idealnu težinu&hellip; To je sve što treba daznate -rekao je Šarfenberg.On je, takođe, rekaoda povremeni post ima određene zdravstvene prednosti te je otkrio da mu je zadnji obrok u danu rano poslepodne te da više ne konzumira hranu do 6.30 sati ujutro.5. Razmislite o izbacivanju mesa iz ishraneKao član Crkve adventista sedmog dana, Šarfenberg se od detinjstva pridržavao vegetarijanske ishrane. On je probao meso, alinije ga jeo od svoje 20. godine. Umesto toga, sledi potpunobiljnu ishranu, koja uključuje mleko i jaja.Omiljena hrana muje: mango, kaki, krompir te makadamija i drugi orašasti plodovi i semenke. On je rekao da je vegetarijanska ishrana &quot;optimalna&quot; jer konzumiranje previše mesa može da povećarizik od kardiovaskularnih bolesti.6. Smanjite unos zasićenih masti i mesaOvo pravilo povezano je sa objašnjenjem o prednostima usvajanja vegetarijanske ishrane, jer mnoštvo zasićenih masti dolazi iz mesa poput govedine, svinjetine i perađevina.U skladu s tim, doktorkaže da je pridržavanje vegetarijanske ishrane i izbacivanje unosa životinjskih masti najjednostavniji način da se izbegnu rizici povezani sa visokim unosom zasićenih masti, poput visokog krvnog pritiskai visokog holesterola.7. Recite &quot;ne&quot; svojoj želji za slatkimDrŠarfenberg je ukazao na jasnu vezu između konzumacije šećera i povećanog rizika od srčanih bolesti, kao i drugih zdravstvenih problema povezanih s gojenjem.On preporučuje modifikovanje recepata kako bi se smanjio unos šećera. Na primer, predlaže zamenu slatkih sirupa koji se koriste za palačinke i vafle sa voćem i kremom od indijskih oraščića.Iz SZOpreporučuju da šećeri ne čine više od deset posto našeg ukupnog prehrambenog energetskog unosa ili manje od 12 kašičicadnevno. Smanjenje unosa na manje od pet posto dnevnog energetskog unosa (šest kašičicaili 25 grama) daje još više zdravstvenih prednosti, piše DejliMejl.BONUS VIDEO:

Ima 102 godine, vozi, vitalan i ima 7 uputstava za DUG ŽIVOT

Vaš komentar

Top komentari

Ivan Zgrozeni

Ivo brate

E pa onda