Danas obeležeavamo spaljivanje mošti Svetog Save

Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas obeležava spaljivanje mošti Svetog Save na Vračaru. Preko tri i po veka počivale su u manastiru Mileševu svete mošti Svetoga Save, i bile za Srbe nepresušni izvor svakog plemenitog nadahnuća, svakog evanđelskog pregnuća, svake evanđelske revnosti, evanđelske vere, ljubavi, nade, utehe, radosti, okrepljenja.Ako je srpskoj duši bio potreban lek od ma kakve boljke, nalazila ga je u čudotvornim moštima svog najvećeg svetitelja i svebrižnog utešitelja. Ako je srpskoj duši bila potrebna sveta sila, koja nasigurno spasava od svakog greha, od svake muke, od svake smrti, od svakog zloduha, ona je tu silu crpla iz ovog svetog izvora.Ako je Srbima, kao narodnoj celini, bila potrebna ma kakva pomoć, oni su je tražili i nalazili u Mileševu kod svoga besmrtnog Svetitelja i čudotvornog Prosvetitelja. Svakom pravom Srbinu on je bio u svima nevoljama uteha, u svima tugama radost, u svima patnjama sapatnik, u svima gresima izbavitelj, u svima smrtima spasitelj i vaskrsitelj.Sve to Sveti Sava je bio Srbima u najvećoj meri, osobito za vreme ropstva pod Turcima, posle propasti srpskog carstva na Kosovu 1389. godine. U to mračno i svirepo doba Sveti Sava čudotvornim telom svojim u Mileševu postaje najrečitiji blagovesnik i najubedljiviji svedok slavne prošlosti srpske, najmiliji utešitelj i najmoćniji ohrabritelj porobljenog naroda svog, najbesmrtniji ispovednik i najneustrašiviji branitelj istine i pravde Hristove.U njemu srpski narod gleda svoju savest, svoju dušu. svoje srce, svoju veru, svoju ljubav, svoju nadu, svoju istinu, svoju pravdu, svoju slobodu. I iz svoga svetog groba ovaj besmrtni vladar srpskih duša upravlja srpskim narodom.Bezbrojnim čudesima, koja se samilosno liju iz svetih moštiju njegovih, on isceljuje ne samo telesne već i sve duševne neduge i boljke ojađenih srpskih duša, i srpskog naroda kao celine. Imajući njega, Srbi su imali neubivljivu, besmrtnu nadu, da će ih kad tad sveti Besmrtnik Mileševski osloboditi agarjanskog ropstva.Zato su sa svih strana Srpske zemlje hitali k njemu, k svetom grobu njegovom na poklonjenje, na ohrabrenje, na isceljenje od svakovrsnih nevolja, i tuga, i boljki i neduga. I čudo za čudom vaskrsavalo je srpske duše iz očajanja, iz malaksalosti, iz smrti. Sve je hitalo svome svemilosnom utešitelju i svepobednom vaskrsitelju, hitalo molitvama, hitalo suzama, hitalo uzdasima. I dobijalo pomoći stvarne, istinske, sveutešne.&ldquo;Veliki ukrase među Svetiteljima, Bogomudri oce Savo, molimo ti se, mi, sluge tvoje, i pripadajući vapijemo ti: ne ostavi decu svoju, oče, nego svagda budi s nama, kao što si obećao, da te i mi po dužnosti slavimo, da te veličamo, da proslavljamo veličinu i silu tvoju, i da ti prinesemo dostojnu pesmu, kličući i govoreći: tebe veličamo, Svetitelju, tebe slavimo, Svetilniče, tebi se klanjamo, oče Savo, moli, molimo ti se, da se spasu oni koji slave Sveti Spomen tvoj. AMIN.&rdquo;Sve to zavojevači Turci pratili su budno. Na njihove oči dešavala su se neobična čudesa od svetih moštiju Svetoga Save.Štaviše, čudotvornom svetitelju pribegavali su u bolestima svojim i mnogi muslimani, i dobijali čudesna isceljenja. Sve to potstaklo je Turke da uklone ovog čudotvornog buditelja verske i nacionalne svesti srpske, i ovog neućutnog hrabritelja porobljenog naroda na bolju budućnost.Kao neposredni povod za to Turcima posluži ustanak Srba u Banatu 1594. godine. Ustanici su na svojim zastavama imali lik Svetoga Save.Glavni komandant turske vojske protiv ustanika bio je Sinan paša, veliki vojnik, ali neobrazovan, sujeveran, strašno surov i svirep, a usto je &ldquo;zverski mrzeo hrišćane&rdquo;. On naredi da se telo Svetog Save prenese iz Mileševa u Beograd i spali.BONUS VIDEO

Danas obeležeavamo spaljivanje mošti Svetog Save

Vaš komentar

Nema komentara