SLUTI NA NAJGORE: "Žao mi je, ne puštaju me da odem"

Vedrana Rudan, britka, beskompromisna književnica oštrog jezika, danas vodi najtežu borbu u životu: onu protiv nemilosrdne bolesti koja joj iz dana u dan testira telo, ali i duh.Foto: ATA imagesNakon meseci tišine i nagađanja, Rudan je odlučila da progovori. U svojoj potresnoj kolumni &quot;Umiranje na rate &ndash; Devojka u zagrljaju metastaza&quot;, otvoreno je, bez ulepšavanja, opisala svakodnevicu koju sada ne određuju teme iz politike, feminizma ili književnosti &ndash; već dijagnoze, pregledi, terapije i pokušaji da se pronađe smisao u svetu koji se preko noći promenio.- Je**te, koji davež. Hemo, imuno, zračenja, bolnica, bolnica, bolnica&hellip; Pa dođeš kući. Mačke grickaju keksiće, cveće cveta oko kuće, muž u fotelji, na ekranu se neki kreteni bore za neko prvo mesto. Zove me prijateljica i plače. Čekam da se smiri. &quot;Ovo ti nisam nikad rekla, nezamisliv mi je život bez tebe&quot;. Ćutim jer nije pristojno stalno ponavljati želim umreti, želim umreti, a ljudi oko tebe ti prodaju foru kako je sve u mojim rukama samo treba misliti ružičasto. Moj muž skače sa stolice, &quot;naši&quot; će ipak biti prvaci&hellip; Kako će izgledati život u kući kad me ne bude? - napisala je Vedrana.- Šta će se promeniti? Mome će mužu si*ati komad, zdravi komad, peći palačinke, sve će naše zajedničke fotke ležati u konobi&hellip; Smejem se glasno. &quot;Konačno&quot;, govori muž, &quot;vidiš da hemo ima smisla, bolje si, ozdravićeš&quot;. &quot;Da&quot;, govorim, &quot;osećam se bolje&quot; i gledam veselo u muža koji ne zna šta ga čeka. A moja deca? Zovu me, posećuju, spremaju mi posebne ručkove, a ja glumim entuzijazam pred jednim detetom koje shvata da glumim. Drugome kukam. Žao mi je ljudi koji me ne puštaju da odem, a onda mi pada na pamet kako bih se ja osećala na njihovom mestu. Ubila bih boga u njima ako bi klonuli. Zadavila bih muža kad bi mi rekao, kad ja umrem na kauču će sediti, zdravi gospodin i ubacivati ti jagode u usta&hellip; &quot;Je*ale te jagode&quot;, vrisnula bih histerično, &quot;bori se za život, ne planiraj moju budućnost&quot;. Zato mu nisam spomenula onu si*atu kuvaricu. Prijateljica me opet zove: &quot;Zamisli, nije zaboravio na godišnjicu, uplatio nam je letovanje na Korčuli&hellip;&#39; A onda me zabrinuto pita, &quot;kako si?&quot; Oseća se krivom. Htela bih mojim dragima normalnim glasom reći, ne bojim se, spremna sam, opustite se i vi. Zašto moram cvrkutati, želim živeti, želim živeti želim živeti? Kad ćemo svi mi shvatiti da se smrt dešava i onima koje volimo?&quot; - pisalo je u njenoj objavi.BONUS VIDEO:

SLUTI NA NAJGORE: "Žao mi je, ne puštaju me da odem"

Vaš komentar

Top komentari

baunti

revolution