AMERI GOSPODARILI, DOK NISU STIGLI RUSI: Nova strateška zona

DokRusijasve više dominira novom strateškom zonom 21. veka, nekada je u toj sferi vladala ikona među brodovima &ndash;američki ledolomac &bdquo;Polar Si&ldquo; (Polarno More - Polar Sea).Legenda ledenih mora -ledolomac Polarno More(WAGB-11), dugačak skoro122 metrai težak više od10.000 tona, bio je jedan odnajmoćnijih brodova Obalske straže SAD.Lansiran1978. godine, bio je dizajniran da izdrži najsurovije polarne uslove i igrao je ključnu ulogu u operaciji&bdquo;Duboko zamrzavanje&ldquo;, tendenciji i naporu američke vojske da podrži naučna istraživanja i održi prisustvo na Antarktiku, piše &quot;Popularmechanics&quot;.Zahvaljujući dizel-električnom pogonu i čeličnom trupu, &bdquo;Polarno More&ldquo; je moglo daprobije slojeve leda debljine do 12 metarai postalo je jedan od prva dva broda severnoameričke proizvodnje koji su stigli do Severnog pola. U misiji iz 2003. godine, on je usekaonajduži kanal kroz ledod 1963. godine, putujući 11 dana kroz 84 kilometra leda debljeg od četiri metra.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoOpasna ekspedicija kroz &bdquo;gumeni led&ldquo;Krajem 2000. godine, na rutinskom putovanju do Rosovog ostrva na Antarktiku, brod je naišao na neobičan fenomen &ndash; tzv.gumeni led. To je retka, sunđerasta vrsta leda koja značajnousporava kretanje i otežava probijanje. Poručnica američke obalske straže Ejpril Braun opisala je iskustvo kao&bdquo;udaranje čekićem o jastuk&ldquo;,što živopisno ilustrujebespomoćnostčak i najjačeg ledolomca pred ovom vrstom leda.Zbog gubitka brzine i mogućnosti zaglavljivanja, misija je skoro postala opasna ekspedicija. Ali zahvaljujući iskustvu posade i tehničkoj izdržljivosti plovila, &bdquo;Polarno More&ldquo; je ipak završilo zadatak.Pored toga što je služilo kao ključno logističko sredstvo, Polarno More je bilo i &bdquo;plutajuća naučna stanica&ldquo;.Foto: ProfimediaTokom pomenute misije 2000. godine, brod je nosio filmsku ekipu koja je dokumentovala kretanje ledenih bregova, ali je takođe učestvovala u istraživanju podvodnog vulkana kod Samoe koristeći daljinski upravljano vozilo, koje je registrovalo vulkansku aktivnost na dubini većoj od 600 metara.Još jedno istorijsko poglavlje zabeleženo je 1994. godine, kada su se ledolomci izSAD, Rusije i Kanade sreli na Arktiku &ndash; simbol saradnje nakon Hladnog rata, koji je u to vreme još uvek bio sveža istorija.Nova trka za ArktikIako je&quot;Polarno More&quot; povučen iz upotrebe 2010. godinei sada služi kao izvor rezervnih delova, njegovo nasleđe ostaje važno. Ali u međuvremenu, pravila igre su se promenila.Rusija ima najjaču flotu ledolomaca na svetu, uključujući i nuklearne brodove, dok SAD tek sada ulažu u izgradnju tri nova teška ledolomaca kroz takozvani program &bdquo;Polar Sekjuriti Kater&ldquo;.Prvi brod iz tog programa trebalo bi da bude lansiran u narednih pet godina.Nisu samo Sjedinjene Države i Rusija te koje se takmiče već i Kanada brzo jača svoje kapacitete, svesna daArktikpostaje nova strateška zona 21. veka.Region je bogat resursima kao što su nafta, minerali i riba, a otvaranje novih morskih puteva povećava njegov značaj. Pored toga, zbog svoje izolovanosti i prostranosti, sve se više koristi za vojne testove, uključujući lansiranje raketa.BONUS VIDEO:

AMERI GOSPODARILI, DOK NISU STIGLI RUSI: Nova strateška zona

Vaš komentar

Nema komentara