SUTRA JE CRVENO SLOVO: Slavimo svece koji su zadužili Srbe

U Srbiji se 24. maja obeležava Dan Ćirila i Metodija &ndash; Dan slovenske pismenosti i kulture, državni praznik koji nas podseća na korene našeg jezičkog ikulturnog identiteta.Ovaj datum je od 2019. godine uvršćen u kalendar državnih praznika i posvećen je dvojici braće koji su svojim misionarskim i prosvetiteljskim radom trajno oblikovali istoriju slovenskih naroda.Foto: VikipedijaMisija braće iz SolunaKonstantin (kasnije monaško ime Ćirilo) i Metodije, poznati kao &quot;slovenski apostoli&quot;, rođeni su u Solunu u prvoj polovini IX veka &ndash; Metodije oko 815. godine, a Konstantin 826. ili 827. godine. Metodije je karijeru započeo kao visoki činovnik i upravnik u oblasti u dolini reke Strume, dok se Konstantin rano istakao kao izuzetno nadaren učenik. NJegove sposobnosti prepoznala je i carica Teodora, koja ga je dovela u Carigrad. Tamo je studirao sa budućim carem Mihailom i kasnije postao profesor filozofije na Velikoj školi, po čemu je dobio nadimak &ndash; Filozof.Godine 863. pozvani su u Veliku Moravsku, gde su započeli veliki prosvetiteljski poduhvat &ndash; uvođenje slovenskog jezika u bogosluženje i obrazovanje. U tom periodu su stvorili glagoljicu &ndash; prvo pismo namenjeno Slovenskom jeziku, i preveli brojne crkvene tekstove sa grčkog. NJihov rad je značio početak pismenosti i kulturne emancipacije slovenskih naroda.Put u Rim i poslednje godineNakon 40 meseci intenzivnog rada u Moravskoj, braća su zajedno sa učenicima krenula u Rim, verovatno kako bi osigurali priznanje za slovensko bogosluženje i zaređenje svojih učenika. Prema &quot;Žitiju Ćirilovom&quot;, dočekani su srdačno: papa je prihvatio i osveštao slovenske knjige, a liturgija je po prvi put svečano pevana na slovenskom jeziku.Nažalost, tokom boravka u Rimu, Konstantin se teško razboleo. Pridružio se grčkom manastiru, uzevši monaško ime Ćirilo, i umro 14. februara 869. godine. Metodije je nastavio misiju, otišavši u Panoniju, gde je 870. postavljen za panonsko-moravskog arhiepiskopa. Ipak, njegov rad naišao je na otpor nemačkog sveštenstva, koje ga je iz zavisti i netrpeljivosti prema slovenskom jeziku zatočilo. Nakon četiri godine tamnovanja oslobađa ga papa Jovan VIII.Progon učenika i novo žarište kultureNakon Metodijeve smrti 885. godine, stav crkvenih vlasti prema slovenskom jeziku i bogosluženju se menja. Učenici braće Ćirila i Metodija bivaju progonjeni, zatvarani, čak i prodavani kao roblje. Međutim, njihova vera u misiju nije pokolebana &ndash; prognani iz Moravske, pronalaze utočište u Makedoniji, kod Ohridskog jezera.Tu nastaje novo duhovno i kulturno središte &ndash; Ohridska književna škola. Na njenom čelu bili su Kliment i Naum, učenici svetih apostola, koji su nastavili njihovu misiju. Osnivani su manastiri i škole u kojima se negovala staroslovenska pismenost i bogosluženje. Ohrid postaje jedno od najvažnijih žarišta srednjovekovne pismenosti u ovom delu Evrope.Staroslovenski jezik &ndash; prvi književni jezik SlovenaZahvaljujući radu Ćirila i Metodija,Slovenisu dobili svoj prvi pisani jezik &ndash;staroslovenski. Bio je to prevod crkvenih tekstova sa grčkog, koji je ujedno postao i temelj slovenske književnosti i kulture. To je prvi put da je jedan narod izvan latinsko-grčkog sveta dobio pravo da se moli, piše i misli na svom jeziku. Uvođenjem slovenskog jezika u liturgiju i obrazovanje, Ćirilo i Metodije ne samo da su širili pismenost, već su radili i na organizaciji nacionalne crkve među Slovenima.Foto: SPCNarodna verovanja iobičajiU narodnom predanju ovaj dan zauzima posebno mesto.Prema običajima, na dan Ćirila i Metodija ne valja prati veš, čistiti kuću ili obavljati teške fizičke poslove &ndash; smatra se da bi to moglo doneti nesreću. Umesto toga, dan je posvećen znanju i duhovnosti. Deca bi trebalo da čitaju knjige, jer se veruje da će im to doneti uspeh u učenju tokom cele godine. Ovo naročito važi za studente, za koje se kaže da bi na ovaj dan trebalo da uče &ndash; kako bi im znanje bilo blagosloveno.Nasleđe koje trajeViše od milenijuma kasnije, delo Ćirila i Metodija ostaje temelj slovenske kulture. NJihov doprinos ne ogleda se samo u stvaranju pisma i prevodima, već i u ideji da svaki narod ima pravo na jezik, pismenost i duhovnu autonomiju. Danas, Dan slovenske pismenosti i kulture ne slavimo samo u čast prošlosti, već kao podsetnik da je pismenost temelj identiteta &ndash; i ličnog i nacionalnog.(Espreso)BONUS VIDEO:

SUTRA JE CRVENO SLOVO: Slavimo svece koji su zadužili Srbe

Vaš komentar

Nema komentara