"KRV ZA KRV": Zašto se u CG na sahranama nosila bela košulja?

One su deo tradicije koju pravni sistemi država pokušavaju da ukinu, a one se uprkos tome i upravo protivno njima, nastavljaju unedogled.- Bela košulja među crninom uplakanog sveta koji se tiska oko sveže rake. Data reč skuplja od života. Čekanje koje ne poznaje merne jedinice vremena, već smrti. Tuga. U paramparčad razbijene granice surovosti. Vendetta. Gjakmarrja.Foto: ProfimediaŠta je krvna osveta i kako do nje dolazi?Stotinama godina, tu priču iznova proširuju, dopisuju svoje pasuse pune psovki i gneva, ljudi od Albanije, do Italije i nazad do Prizrena, Cetinja ili Beograda. Još se uvek nije pojavila rečenica iza koje bi po logici stvari došla tačka, već se ređaju zarezi kao veznici između tradicionalnog zakona, oko za oko, glava za glavu&ldquo; i nekih novih žrtava.Nikad u jugoslovenskom zakonodavstvu posle Drugog svetskog rata krvna osveta nije uzimana kao nekakva olakšavajuća okolnost. Naprotiv, uvek je to krivično delokvalifikovano kao ,&quot;bezobzirna, podmukla osveta&quot;i to je predstavljalo otežavajuću činjenicu i najjasniji dokazubistva sa punim predumišljajem.- Takva osveta se događa u slučaju niskog poverenja u državu i utiska da ne čini ništa da kazni zločinca&ldquo;, ispričao je pre nekoliko godina etnolog Bojan Jovanović, naučni saradnik Balkanološkog instituta SANU, nakon što je objavljena prva knjiga Žarka Lauševića&ldquo;Godina prođe, a dan nikad.- Krvna osveta je najizrazitija u zajedinicama ustrojenim na plemenskoj osnovi. Zajednica štiti svog člana jer smatra da je napad na pojedinca napad na ceo kolektiv. I ukoliko ne može da se osveti izvršiocu, sveti se nekom iz zajednice iz koje je potekao atak - rekao je tada Jovanović i dodao da je ljudska istorija obeležena krvnom osvetom.Značenje simbola bele košuljeU najavi krvne osveteodećaje takođe igrala važnu ulogu. Zapravo ona je bilavesnik da li će neko izvršiti krvnu osvetu. Kao najava tog čina oznčavalo se oblačenjebele košuljena sahrani žrtve, jer je to izjednačavalo osvetu i poruku familiji ubice da sledi osveta. Iakodeca nisu bila predmet krvne osvete, ona porodica koja je bila na meti često je zabranjivala deci da se druže sa potencijalnom metom, jer nije bila retkost da krvna osveta prouzrokuje i kolateralne žrtve.To je zapravo &quot;namirenje duga u krvi&quot;, a pisani izvor i koren mnogih nesreća leži u Kanonu Leke Dukađinija, koji je prenošen sa kolena na koleno i sa primera na primer sve dok ga nije zapisao katolički sveštenik albanskog poreklaStefan Gečov.Foto: P. MiloševićTaj se kanon vezuje pre svega zaalbansku tradiciju krvne osvete, ali mnoga njegova pravila jasno oslikavaju osnove krvne osvete i među drugim narodima, čak i ako tuđi običaji ne potiču iz tog kanona.Krvna osveta je podrazumevala da pleme mora da osveti svog ubijenog pripadnika, po pravilu muškog, a pritom su morala da se poštuju određena pravila i kodeksi časti.- Iskonski običaj je bio da se glava svetila barem ravnom merom. Biran je najbolji i najuglednij u bratstvu ili porodici, ciljano je tamo gde će najviše zaboleti, jer je na taj način dizana i cena i ugled ubijenog - ispričao je Budo Simonović, novinar i publicista iz Crne Gore, autor knjige &quot;Riječ skuplja od života: Najteži zločini u Crnoj Gori od 1949. do 2005. godine&quot;,u kojoj ima podosta priče i o ovakvim zločinima.- To nikad nije rađeno za novac, odnosno osvetu je morao da obavi neko od najbližih ubijenog, otac, brat, stric, brat od strica,a sve dok se osveta ne izvrši u kući je čuvana krvava košulja ubijenog ili kakav drugi beleg koji bi stalno podsećao na tu svetu obavezu - dodao je Simonović.Kada se pojavila krvna osveta?Koliko dugo u Crnoj Gori postoji krvna osveta, govori i podatak da je davne 1798. godine donet &quot;Zakonik opšči crnogorski i brdski za crnogorska i brdska plemena&quot;, čija je jedna odredba pretila smrtnom kaznom za one koji sprovedu krvnu osvetu, a bile su propisane i sankcije u vidu oduzimanja imovine, s tim da je, paradoksalno, članom pet bilo dozvoljeno da onaj ko uhvati ubicu ima pravo da ga ubije, bez konsekvenci.Foto: Shutterstock- Ukoliko se krvna osveta i označi kao običaj, ne može se sagledati u istoj ravni sa drugim običajima - napisala je u svojoj knjizi ,&quot;Osveta i kazna&quot; profesorka na Fakultetu bezbednosti Slađana Đurić.- Spoljni dokaz ovoj tvrdnji je činjenica da su mnogi običaji u ljudskim zajednicama nestali očekivanim delovanjem mehanizama modernizacije zajednice, a krvna osveta je uspela da se održi - poručuje ona.(Kurir)BONUS VIDEO:

"KRV ZA KRV": Zašto se u CG na sahranama nosila bela košulja?

Vaš komentar

Top komentari

šjor

Расен