Srpsko ime sa dva značenja: Jedno je PRELEPO, a drugo JEZIVO

Станка, Станица, Стануша... Та имена су понегде, обично надевали,трећој или четвртој девојчици рођеној по реду, да би стало, рађање женске деце и родио се син. Без сина, Србин је пре био мање цењен и поштован а кућа и сво имање сматрало се пусто или туђом срећом (тур.јабаном). Добри Србин је увек желио да има сина, унука, праунука, себи и дому хранитеље и наследнике а Роду и Отачеству војнике. (Зато дајте се, сви мушки, да опет и опет правимо а женске да рађају синове и ћери! Да се сви веселимо!)