BILA JE TAKO LIJEPA: Kako je snimljena legendarna pesma

Stojnić je 2001. godine u ispovesti za TV Novosti progovorio o tajnama svog višedecenijskog trajanja na sceni. Između ostalog, objasnio je i kako je snimljen legendarni vanvremenski hit, njegova prva pesma,&quot;Bila je tako lijepa&quot;, koja se pretvorila u Stojnićevu&quot;ličnu kartu&quot;. Tekst prenosimo u celosti:Nije lako odrediti koja je od važnih raskrsnica u nečijem životu ona najvažnija. Najčešće to i nije samo jedan trenutak, nego niz događaja, slučajnih susreta, iznenadnih poznanstava... Tako se nekako desilo i sa mnom.Nikada nismo ni sanjali da neko, osim operskih pevača, može da živi od pevanja. A ja sam uvek više naginjao šlagerima, ne operi. Ipak, slučaj je hteo da, umesto da postanem profesor francuskog jezika, postanem upravo pevač.Foto: Arhiva TV NovostiBio je to sklop različitih okolnosti, trenutak koji je trajao i širio se - događaj koji se naslanjao na događaj. Bio sam brucoš, upisao sam se na prvu godinu francuskog u Sarajevu. Mada sam rođen u Beogradu, na Crvenom krstu, hteo sam da se osamostalim, odvojim od roditelja. Međutim, već na prvom ispitu sam pao: nisam bio informisan kako da radim pismeni! Da ne bih izgubio dečiji dodatak, koji je tada bio poveliki, dovoljan da se izdržavam, jedan profesor mi je pomogao da pređem u Skoplje, natu istu grupu. Ispostavilo se da sam tamo došao na romansku filologiju, što se meniviše svidelo. Otac je mogao da nastavi da mi šalje dečji dodatak. Ali, bilo mi je to ipak malo, pa sam počeo da tražim posao. Tako sam počeo da pevam na igrankama, jer sam samo to umeo da radim.U to vreme je slovenački reditelj France Štiglic u Skoplju snimao film &quot;Viza zla&quot;. Baš tu, gde sam ja pevao, bila je pešačka staza kojom su šetali Štiglic, kompozitor Bojan Adamič, koji je pisao muziku za film, i njihov prijatelj Sanko Lipta, profesor pevanja. Tražili su nekog mladog pevača za nekoliko kadrova u baru. I tada su me, sasvim slučajno, čuli. Dogovorili smo se da dođem na probu. Došao sam i odmah otpevao Adamičevu pesmu. Bili su veoma zadovoljni. Odmah sam snimio i tih nekoliko kadrova...Foto: Arhiva TV NovostiNije mi bilo važno da li će mi nešto platiti ili ne. Hej, pevao sam za film! Međutim, dobio sam toliku nadoknadu za taj rad da sam mogao da obnovim garderobu i dobro se provedem. Pre nego što sam te pare dobio gospodin Lipša mi je savetovao da kod njega usavršim glas. Odbio sam ponudu jer sam znao da ne mogu da mu platim. On je insistirao da mi drži časove i besplatno. Bio sam zato srećanšto sam upravo novcem koji sam zaradio mogao da platim i časove. Mislim da nisam pogrešio i da je to bila moja najbolja investicija. Bez školovanja glasa nema uslova za razvoj pevača koji će da traje. U tom smislu ništa se ni danas nije promenilo.Krenulo je dobro i sve se fino razvijalo. Sve dok nisam doživeo ljubavni krah. Devojke u ono vreme nisu verovale da od pevanja može da se živi, pa su birale momke koji su imale sigurnija zanimanja... Razočaran, vratio sam se u Sarajevo i razmišljao o odlasku u vojsku. Tokom celog tog leta sam patio, a na jesen otišao na odsluženje vojnog roka. Vreme provedeno u vojsci dobro mi je došlo da sredim svoj emotivni život.Potom sam se ponovo obreo u Sarajevu. Morao sam od nečega da živim, ali je u to vreme, 1962. tamo bilo mnogo dobrih pevača. Bio je tu i Kornelije Kovač, koji je imao svoj trio na visokom nivou... Nisam se usudio da pevam, pa sam pokucao na vrata Radio Sarajeva i bio primljen kao - spiker. Dok sam iz studija čitao vesti, pored mene su prolazili poznatipevači iz čuvene &quot;sarajevske škole&quot; - uz Kornelija, Julije Marić, Đorđe Novković, a pojavili su se i Indeksi.Foto: Arhiva TV NovostiTaj dodir sa Radiom vratio mi je želju za snimanjem, jer sam u hodnicima stalno viđao i slušao sve te muzičare i pevače. I ponovo je slučaj umešao svoje prste: moja komšinica je iz Švajcarske donela ploču - singlicu na kojoj su bile dve predivne pesme. Pesme Alena Barijera prepevao je Bogdan Stojadinović, a dogovor o tome da ih prepeva pao je - u kafani! Prva pesma je tako dobila naslov &quot;Bila je tako lijepa&quot;, a druga &quot;Što te više čekam&quot;. Obe su mi se veoma dopale. Onda sam krišom napravio audicijski snimak. Jer, tada su pevači ulazili u Radio samo preko zvaničnih audicija. Pošto smo mogli da uđemo u studio, u tajnosti smo napravili snimak.Svi, od snimatelja, preko novinara do urednika, popadali su kada su čuli pesmu. Pitali su: &quot;Ko to peva?&quot; Odgovorio sam: &quot;To sam ja!&quot; Bila je to - pista ta uzletanje. Od te 1964. godine usledili su festivali, turneje, ploče, koncerti... Već &#39;66 pevao sam u Olimpiji! Ali, kao mlad čovek, više sam bio fasciniram Parizom i Parižankama, nego mogućnošću da pevam u čuvenoj dvorani... Sada znam da je sve što je prethodilo toj prvoj, prelepoj pesmi, bilo nekakvo &quot;punjenje&quot; za uspeh: i odvajanje od kuće, i preseljenje u Skoplje zbog pada na ispitu, i nesrećna ljubav u Skoplju, i spikerski rad u sarajevskom Radiju... Imao sam i sreće u svemu tome: neko provede na estradi 30 godina čekajući pravu pesmu, a ja sam takvu dobio odmah na početku! Zaista je sreća da sam na početku karijere, za koju još nisam i nisam znao da će biti karijera, izabrao dobru pesmu, otpevao je dobro, da je tekst bio tako lepo usklađen i da ju je publika toliko zavolela. &quot;Bila je tako lijepa&quot; i danas je hit. Tu pesmu vole i mladi od 14, ali i babe i dede.Foto: Arhiva TV NovostiNormalno je da, kad se desi takva eksplozija, kada te ljudi zavole, treba taj nivo i održavati. U početku je to lakše, ali kako godine prolaze, sve je teže. Jer, malo je dobrih pesama.A mene je sreća pratila i na fesrivalima: dobio sam odličnu pesmu &quot;Zašto dolaziš samo s kišama&quot; na Opatiji &#39;65. Žiri i publika složili su se da je to najbolja pesma. Usledili su &quot;Vino i gitare&quot;, pa &quot;Dosta, dosta, svega mi je dosta&quot;... Uspeh se vrlo brzo može izbrisati ako nisi pedantan u odabiru pesama. A to zavisi i od karaktera čoveka. Skromnost u svemu samo može da pomogne u tome. Moj moto je: polako pa ćeš stići negde! Zato nikad nisam jurio da snimim pet ploča godišnje, nego dve pesme koje će da se pamte. Taj lagani prilaz pesmi i dobro razmišljanje šta ću da pevam imaju kao rezultat ovako dugu karijeru.Foto: Arhiva TV NovostiKao i sve ostalo, moji osmomartovski koncerti u Novom Sadu i Beogradu nastali su sasvim slučajno. Uz mene su od početka moji prijatelji Milan Šević i Đorđe Debač za klavirom... Mi se zabavljamo uz pesme koje sva trojica volimo. A svako od nas ima i neko drugo zanimanje. Đorđe je redimo izvrstan advokat, a ja sam i dalje mogao da radim kao komercijalista. Ali, više volim solo koncerte, jer sam tu najjači i tu najviše dajem... Čini mi se da je naše druženje sada stvorilo stvorilo takvu čvrstinu i iskustvo, da usred noći mogu da ustanem i pevam. Nedavno sam održao dva koncerta u Parizu... Mogu da odem na bilo koju scenu u svetu i uvek sam spreman.Isto tako je i sa porodicom: kad je zasnuješ, ona na neki način učestvuje u tvojoj životnoj igri. Da li je ona vesela ili tragična, svejedno: oni me prate. Žena mi zaista mnogo pomaže tako što me ne dira, nije ljubomorna, veruje mi. Imam i dobru decu, koja su pristojna, ne zadaju mi probleme. To je sklad koji mi pomaže da radim.* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive &quot;Novosti&quot;, a ovaj članak je izašao u &quot;TV Novostima&quot;, 2001. godine. *BONUS VIDEO:

BILA JE TAKO LIJEPA: Kako je snimljena legendarna pesma

Vaš komentar

Nema komentara