Kako društvo i pojedinci diskriminišu invalide

Osim podrazumevanih poteškoća u svakodnevnom životu koje razne vrste deformiteta sa sobom nose, osobe sa invaliditetom neretko se susreću i sa različitim nepotrebnim vidovima nerazumevanja ili nipodaštavanja, što potvrđuju i reči naših sagovornika.Darko Ivić, predsednik udruženja Hardi centar &quot;Koloseum&quot; kao primer navodi činjenicu da diskriminaciju doživljava kada god treba da produži pasoš, ličnu kartu ili obavi neki posao u banci.- Jedan od problema je kako regulisati zakonski da se osobama koje su slepe i slabovide, ili u invalidskim kolicama i ne mogu da koriste ruke, omogući upotreba faksimila koji bi trebalo da se koristi u banci, pošti, a ne da nas omalovažavaju tako što nam predlažu da lupimo prst kao da smo nepismeni, a niko ne obraća pažnju na taj vid diskriminacije - kaže Ivić.Foto: ProfimediaOn navodi da primera ima još puno, ali ističe da &quot;ne bi želeo da mrači&quot;&hellip;Naš sagovornik, Kristijan Šarac, navodi još drastičniji primer - iz svakodenvnog života.- Jedna osoba mi je, recimo, rekla koliko joj je neprijatno da razgovara sa mnom. Druga je pobegla kad je videla kolica. I mnogo, mnogo još događaja kojima se smejem, ali zapravo nisu smešni. Iskreno, srećem se raznim reakcijama, a prednjači diskriminacija zbog kulturološkog obrasca i neobrazovanja. Susrećemo se sa predrasudama da smo i intelektualno inferiorni. Takođe, da nismo seksualno sposobni - kaže Šarac i ocenjuje da se u medijima i obrazovnim institucijama prava osoba sa invaliditetom gotovo i ne pominju.Prema njegovom mišljenju, od pomoći bi bili eukativni programi, možda sa predavačima sa invaliditetom.Pozicija mentalno nedovoljno razvijenenih osoba- Potrebno je omogućiti da ovakvi ljudi budu vidljiviji u društvu. To su osobe koje ne mogu same se da zastupaju. Neprepoznatljivi su na prvi pogled, za razliku od telesnih i senzornih tipova invalida. LJudi bi trebalo da sagledaju sve probleme i teškoće sa kojima se susreću i osobe i porodica. Da im se obezbede bolji uslovi života. Reše problemi &ndash; šta i gde, kuda posle smrti roditelja. Da javnost upozna i te osobe i da oni imaju prava na dostojanstven život kao i zdrava populacija.I Milena Šćepanović, predsednica udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama MNRO Vračar, veli da se invalidi vrlo često susreću sa diskriminacijom.- Nepoštovanje prava invalida na prednost pri zakazivanjima kod lekara, u prevozu, čekanju u redu (npr. u prodavnicama)... Nerazumevanje problema ni invalida, a ni roditelja &ndash; staraoca. Nepoštovanje istih kao ličnosti - primeri su koje ona navodi dodajući da bi problema bilo manje kada bi mediji i škole ovoj temi posvetili više pažnje.Što se tiče reakcija u najneposrednijem okruženju, među komšijama, kolegama, prolaznicima, naši sagovornici saglasni su da pozitivnih primera i solidarnosti ima, da se poslednjih godina situacija popravlja - ali ne u dovoljnoj meri.- Naravno da postoje pozitivni primeri, ali na žalost u ovom društvu u sferi gubljenja pravih vrednosti, u vremenima rijalitija koji nisu baš primer nekih pozitivnih vrednosti i mi se u društvu u kakvom trenutno živimo susrećemo sa velikim licemerstvom - kaže Ivić i dodaje da je neophodno prihvatanje različitosti onakva kakva jeste, bez licemerstva.I prema njegovim rečima, od najveće pomoći bile bi medijske kampanje koje bi promovisale osobe sa invaliditetom u vidu raznih edukacija.Foto: PromoBONUS VIDEO:

Kako društvo i pojedinci diskriminišu invalide

Vaš komentar

Nema komentara