Slavimo Vidovdan - a znamo li ko je SVETI VID?

Vidovdan je jedan od najvećih srpskih praznika koji nije proistekao iz poštovanja prema Svetom mučeniku Vitu (Vidu) već zbog toga što se na dan pomena ovog svetitelja odigrao Kosovski boj - srpska tragedija, mit i zavet.Sveti Vit koga danas praznuje SPC, po hagiografskim i ikonografskim izvorima i jednom zapisu iz 7. veka, bio je sin uglednog senatora sa Sicilije. Još u ranom detinjstvu je zbog snažne vere u Hrista stekao isceliteljsku moć, vođen anđelima koji su mu se javljali. NJegov otac Ilasije, na razne načine je pokušavao da odvrati sina od hrišćanstva i nije odustao ni kada mu je Vit čudesno povratio vid.,Očevom naumu da ga ubije, Vit je Božjom voljom uspeo da pobegne u Lukaniju sa svojim vaspitačem Modestom i dadiljom Kriskentijom, koji su bili hrišćani.Posle nekog vremena nečisti duh je obuzeo sina cara Dioklecijana i zapretio da neće napustiti dečaka dok u Rim ne dođe Vit Lukanijski. Vit biva pronađen i doveden u prestonicu gde je iscelio carevića, ali kako nije želeo da prinese žrtvu paganskim bogovima, njena i njegove pratioce podvrgnute mučenju. U najstrašnijim mukama javi im se anđeo i čudesno ih odnese u Lukaniju. Vit se pomoli Gospodu da primi duše troje sastranika i molba mu bi uslišena. Tri dana kasnije, uglednoj hrišćanki Florenciji Vit se javio, ona je pronašla njihova tela i sahranila ih u mestu Marijanus.Svetog Vita Srbi su poštovali u srednjem veku, a jedan od najstarijih dokaza je njegovo pominjanje zajedno sa Modestom i Kreskentijom u &quot;mesecoslovu&quot; Miroslavljevog jevanđelja koje je napisano krajem 12. veka za kneza Miroslava, Nemanjinog brata.Sveti Vit se pominje i u srpskim hagiografskim izvorima koji su nastali po stvaranju autokefalne Srpske crkve.Služba Svvetom Vitu pojavljuje se u dva srpska mineja iz vremena kralja Milutina koji se čuvaju u ruskim rukopisanim zbirkama. Verovatno i takozvano Dečansko četverojevanđelje, u kome se takođe u mesecoslovu pominje Vit, potiče iz Milutinovog vremena, koje je ruski konzul Giljferding 1857. godine na proputovanju kroz staru Srbiju odneo iz Dečana u Sankt Peterburg.U Zahumlju se nalazilo u sastavu srpske države do vladavine kralja Stefana Dečanskog, crkva Svetog Vita nalazila se u Drijevima, srednjevekovnom trgu na Neretvi.U svetoarhanđelskoj povelji cara Dušana izdatoj 1347./1348. godine, pominje se crkva Svetog Vita kod sela Kupelnika, metoha carske zadužbine u Donjem Pilotu koje se prema nekim izvorima nalazilo zapadno od Dušanove prstonice - Prizrena.O poštovanju Svetog Vita govore i srednjevekovne predstave na freskama, jedna od najstarijih predstava nalazi se u Pećkoj Patrijaršiji u crkvi Bogorodice Odigitrije, koja je nastala oko 1335. godine u delu gde se nalazi kivot ktitora, arhiepiskopa Danila Drugog, naslikan sa najpošotovanijim svetim vračima (lekarima) svetim Kozmom, Damjanom, Pantelejmonom i Jermolajem.Veruje se da je Sveti Vit bio naslikan u Veluću, nekoliko godina pre Kosovskog boja, zatim u crkvi Sv Đorđa u Starom Nagoričanu. Kult Sv Vita počinje da slabi početkom 15. veka, jer se u srpskim tipicima i minejima za 15, odnosno 28. jun, na dan Svetog Vita pojavljuje PAMJAT - u spomen pogibije Svetog kneza Lazara u Kosovskom boju, koja je doprinela da se ima Sv Mučenika Vita u srpskom narodu ne zaboravi.BONUS VIDEO:

Slavimo Vidovdan - a znamo li ko je SVETI VID?

Vaš komentar

Nema komentara