Kom svecu komunisti nisu smeli da menjaju naziv ulice u BG-u?

Sveti mučenikĐorđe Kratovacbio je srpskog porekla.Rodio se1497. godine uStaroj Srbijiu graduKratovu, centru srpske duhovnosti u srednjem veku.Kratovo se nalazi na deset sati hoda od Štipa, u današnjoj Severnoj Makedoniji. NJegovi roditelji Dimitrije i Sara su bili pobožni ljudi, koji su ga odmalena odgajali u duhu pravopisa.Kada je Đorđe napuniošest godinaroditelji su počeli da se bave njegovim opismenjavanjem, a potom ga upisali nazlatarski zanat.Postao je kujundžija, ali i siroče jer mu je otac rano preminuo. Posle očeve smrti preselio se kao mlad zlatarski šegrtu tadašnjiSredac, današnju Sofiju, jer se plašio da ga Turci kroz surov &quot;porez u krvi&quot;, poznat kao&quot;Danak u krvi&quot;, otmu, prevedu u islam i pretvore u janičara. U Sredcu je usavršavao svoj zanatnastanivši se kodsveštenika Petra, i utvrđivao svoju veru u Boga.Foto: VikipedijaKada je napunio osamnaest godina, Đorđe je upao u oči Turcima svojom fizičkom lepotom i čvrstomodanošću pravoslavnom hrišćanstvu. Turci su odlučili da ga privuku sebi i preobrate, pa su izabrali jednog učenog hodžu i poslali ga Đorđu da gaslatkorečivošću ubedi da seodrekne pravoslavlja i pokori Turcima i islamu.Ovaj lukavi Turčin došao je kod Đorđa da naruči neki rad. Objasnivši Đorđu šta želi da mu izradi od donetog srebra, hodža je pohvalio njegovu veštinu i darovitost. Zatim mu je rekao: &quot;Kada bi ti, mladiću, primio našu veru,oženio bi se ćerkom gradskog agei tebe bi obasipali poštovanjem, te bi postao prvi čovek u gradu&ldquo;.Đorđe mu zahvalio na tome, i upitao ga: &quot;A je li slava zemaljska trajna?&ldquo; Hodža odgovori: &quot;Razume se, sve zemaljsko nije trajno, aliMuhamed je obećao rajska uživanja onima koji ispunjuju njegove zapovesti&ldquo;.&quot;A u čemu se sastoje zapovesti?&quot;, upita Đorđe.&quot;U dobroj veri i čistoti telesnoj; a čistota zahteva umivanja i molitve&quot;, odgovori hodža.&quot;Međutim ako čovek, upita Đorđe, živibludno i nenasitose predaje zadovoljstvima tela i stomaka, da li će ga primiti u raj?&quot;Muhamedov sledbenik je bioprimoran da prizna, da će čovek bez ispravljenlja srca dopasti ne u raj nego u muku, pišeSvetigora.Hodža je ućutao je i otišao, shvativši da je ovaj mladi čovek, za koga se nadao da će ga lako pridobiti,zaštitnik hrišćanstvakoji je u stanju ne samo da odvrati od primanja islama one koji su spremni na to, nego da i mnoge koji su prešli na islam vrati Hristu.O ovom razgovoruobavestio je Turkei rekao im: &quot;Ako se ne obračunamo s njim,biće zlo po veru našu&ldquo;. Zatim je otišao kod kadije i rekao mu daĐorđe huli Muhamedovu verui da za sve sultane kaže da su osuđeni na večne muke. &bdquo;Ako Đorđe bude ostavljen kao hrišćanin, vera njegova širiće se na račun naše; to jeopasan čovek&ldquo;,Sudija je naredio da mu dovedu Đorđa. Kada je stupio pred kadiju, kadija mu je rekao da &quot;Muhamedova rajska blaženstva vrede da čovek bude muhamedanac&quot;. Đorđe je smelo upitao čime oni mogu dokazati da Muhamed i poštovaoci Korana uživaju blaženstvo. Kadija mu je odgovorio: &bdquo;Nisu li nam se pokorila carstva zemaljska? Ne plaćaju li nam narodi danak? Kada nas Bog ne bi ljubio, On ne bi uzvisio carstvo naše&quot;.Đorđe je imao spreman odgovor: &quot;I pre Muhameda pokoravali su carstva mačem. Znači li to, da su svi ti pobedioci, iako neznabošci, po volji Gospodu? Zemaljska sreća nije mera za večnost; a češće govori: ti si primio dobra u ovom životu, tamo je tebi drugi udes&quot;.&quot;Zakonodavac naš Muhamed, reče sudija, razgovarao je sa Bogom, i od NJega primio zakon.&quot;&quot;Muhamed ničim nije dokazao, primeti Đorđe, da je bio u vezi sa Bogom: ni čudesima, ni proroštvima. Znate i vi, kada je Mojsije primao zakon od Boga, Sinajska Gora se tresla od gromova i munja; tu je sav narod video i shvatio da će Mojsije, Božji poslanik, predati narodu ne svoja izmišljanja. A šta vi slično nalazite u Muhamedovom životu? On je govorio o sebi razne stvari. No je li to dovoljno da se ima poverenje u njega? A kakav je zakon njegov? On je predao laku veru, vrlo prijatnu ljudskim strastima. Ona se dopada ne svetom sadržinom, nego time što pušta na volju životinjskim naklonostima. Zaboga, može li se pri zdravom umu verovati da je takva gadost poslana s neba?&quot;Turci su posle ovog njegovog izlaganja bili van sebe od besa. &quot;Umrtviti bezbožnika! on sramoti veru našu&ldquo;, vikali su. Sudija je naredio da Đorđa vežu i odvedu u tamnicu.Pretnjama i grdnjomprimoravali su Đorđa da se odrekne Hrista, ali je on ostao nepokolebljiv.Muhamedanci su tražili da se Đorđe spali na lomači &quot;jer on naruži Muhameda, sultana i sve pravoverne&ldquo;. Sudija, obraćajući se Đorđu, reče: &quot;Pravdaj sebe! Čuješ za šta te optužuju?&quot;Đorđe je odgovorio:&bdquo;Nisam hulio stvorenja Božja, nego sam samo izrazio istinu o tome šta treba da očekuju ljudi, slični neznabošcima; spreman sam da umrem za istinu.&quot;Prisutni su vikali sudiji:&quot;Ako ga pustiš, mi ćemo se žaliti sultanu.&quot;Sudija, obraćajući se narodu, reče: &quot;Neka greh bude na dušama vašim; činite što želite!&quot;Razjareni, oni poleteše na Đorđa -pljuvali su ga, gurali, tukli i vređali.Zatim su na trgu napraviliveliku lomaču.Još jednom su pokušali da pretnjama prinude Đorđa da se odrekne Hrista. &bdquo;Ja sam već ne jadanput izjavio, da se neću odreći vere svoje&ldquo;, odgovorio je Đorđe.Tada su mu svukli odeću i ostavili ga samo u košulji. Onda suzapalili lomaču i gurnuli ga u oganj.Posle nekog vremena su ga izvukli i pitali: &quot;Kako ti je? Nije li vrućina?&quot;&quot;Verujte, ne osećam&quot;, odgovori svetitelj, &quot;a za vas nesrećnegotov je večni oganj&quot;.Besni od gneva, ponovo su ga bacili na lomaču.Lice mučenikovo bilo je okrenuto istoku.Kada su izgoreli konopci kojima su mu ruke bile vezane, prekrstio se i rekao:&quot;Gospode Isuse Hriste, u ruke Tvoje predajem duh svoj!&ldquo;Jedan od prisutnihdohvatio je cepanicu udario ga njom po glavi i ubio.Odmah zatim, iako je sijalo sunce, pojavio se na nebu oblak i pala je kiša. Hrišćani su tražili da im se preda telo mučenikovo.&quot;Ne nadajte se&quot;, vikali su Turci, &quot;celo ćemo ga sažeći i u prah razvejati&quot;. Zatim suna lomaču nabacali životinje, da se ostaci svetitelja ne bi mogli raspoznati. Međutim,sve je izgorelo sem mučenikovog tela.Jedan hrišćanin je noću uzeo Đorđevo telo i odneo svom domu, odakle je preneto u saborni hram svetog Georgija. Sutradansveštenik je Petar sudiju pitao da li dozvoljava da se Đorđe sahrani.Sudija je odgovorio: &quot;Đorđe je svetac; oni koji su ga čuvali kažu da, iako su dometali mnogo drva, telo nije gorelo.&quot;Dao je dozvolu da se pokojnik sahrani.Sveti mučenik Đorđe ubijen je u današnjoj Sofiji11. februara 1515. godine, za vreme sultanaSelima I.Imao je samo 18 godina.Sveti mučenik Đorđe Kratovac spada ured najpoznatijih novomučenika među Srbima pravoslavne vere.Srpska pravoslavna crkva proglasila ga je za svetitelja &bdquo;Đorđa Novog&rdquo;. U manastiru Studenici na freski iz 16. veka, predstavljen je svetac u narodnoj nošnji.Slavi se 11. februara po crkvenom, a 24. februara po novom kalendaru.Jedna ulica u Beogradu nosi njegovo ime(Đorđa Kratovca)i to u kontinuitetu još od pre Drugog svetskog rata bez prekida.Ovaj svetac je jedini srpski svetac čiju seulicu ni komunisti nisu usudili da preimenuju.(Kurir)BONUS VIDEO:

Kom svecu komunisti nisu smeli da menjaju naziv ulice u BG-u?

Vaš komentar

Nema komentara