KAŽE DA JE UBIO TESLU, TITO IZMAKAO Ko je nacista sa ožiljkom

Skorceni je čovek za čije ime se vezuje nekoliko neverovatnih događaja koji su obeležili istoriju, kako za vreme, tako i nakon okončanja Drugog svetskog rata.Ovaj SS pukovnik bio je zastrašujuća figura -visok skoro dva metra, sa ogromnim ožiljkom preko levog obraza koji je zadobio tokom svoje studentske karijere uspešnog mačevaoca, Skorceni je bio jedan od onih ljudi čija sama pojava uteruje strah u kosti.Svoje liderske sposobnosti pokazao je već 1938. godine, u predvečerje aneksije Austrije od strane nacističke Nemačke. Naime, on je sa nekolicinom prijatelja zaštitio tadašnjeg predsednika Austrije Vilhelma Miklasa od nacističke rulje. Ovaj čin dozvolio je Skorceniju da na mala vrata uđe na političku scenu Trećeg rajha.Nakon što se učlanio u Vafen-SS, ozloglašenu Hitlerovu jedinicu, Skorceni je vatreno krštenje imao u napadu na Jugoslaviju 6. aprila 1941. Nakon toga je učestvovao u borbama na Istočnom frontu, gde je ranjen i vraćen u Beč sa odlikovanjem Gvozdenog krsta za iskazanu hrabrost.I baš taj momenat bio je važan za Skorcenijevu dalju karijeru.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoOslobađanje MusolinijaZbog svoje surovosti, hladnokrvnosti, ali i odličnih strateško-obaveštajnih sposobnosti, Skorcenija prijatelj iz SS snaga preporučuje za mesto komandanta novoformiranih specijalnih jedinica koje su odgovarale direktno Hitleru.Firer ga je odabrao i 1943. daje mu komplikovan zadatak -da se infiltrira u Italiju, duboko iza neprijateljskih redova i oslobodi fašistu Benita Musolinija, kojeg su italijanska vlada i kralj Viktor Emanuel III svrgnuli sa položala premijera i bacili u zatvor.Sa probranim ljudstvom, od kojeg se zahtevalo da tečno govori italijanski jezik, Skorceni je otputovao za Rim. Naredna dva meseca, Skorceni je sa Italijanima igrao igru mačke i miša pokušavajući da locira Musolinija. Nije bilo lako ući u trag zarobljeniku, jer ga je italijanska policija konstantno premeštala.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoIpak, Skorceni je na kraju putem nemačkih obaveštajnih kanala i podataka koje je sakupio dobio informaciju da se Musolini nalazi nedaleko od hotela &quot;Kampo Imperatore&quot; na planini Gran Saso u Apeninima. Musolini je izvučen, a Skorceni ga je lično dopratio u Berlin do Hitlera.Fotografiju nastalu nakon oslobađanja Musolinija možete pogledati OVDE.Zahvaljujući ovom uspehu, Oto Skorceni unapređen je u čin majora, a nagrađen je i ordenom Viteškog krsta.Svrgavanje Hortija i &quot;Konjićev skok&quot;Skorceni je poznat i po operaciji kidnapovanja sina regenta Mikloša Hortija, kako bi Mađarska ostala na nemačkoj strani u ratu. Ta operacija je poslala desetak hiljada mađarskih Jevreja u koncentracione logore.Međutim, mi ga pamtimo po tome što je 1944. rukovodio operacijom &quot;Konjićev kok&quot;, poznatijom kao Desant na Drvar, sa ciljem da se ubije Tito.Nemački komandanti smatrali su da bi Titovo zarobljavanje dovelo do rasula u jugoslovenskom pokretu otpora. Nakon što su Tito i Vrhovni štab locirani u Drvaru u Bosni, počele su pripreme za operaciju. Operacija je počela 25. maja 1944. vazdušnim i jedriličarskim desantom nemačkih padobranskih jedinica na Drvar. Iako su partizani prvobitno bili zbunjeni, vrlo brzo su konsolidovali redove i pružili snažan otpor nemačkim padobrancima.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvodesant na DrvarTito i Vrhovni štab u poslednjem trenutku uspeli su da se izvuku iz pećine u kojoj su bili smešteni. Operacija je pretrpela neuspeh, a jedino čime su nemački padobranci mogli da se pohvale bila je Titova uniforma koju su zarobili. Skorceni nije lično učestvovao u ovoj akciji, ali je izdavao naređenja radio-vezom sa aerodroma koji je bio baza za izvođenje operacije.U istorijskim spisima postoje svedočenja da je Skorceni bio &quot;užasnut nesposobnošću nacista i ustaša u Jugoslaviji&quot;, te da je i to bio razlog zbog kog je odbio da direktno učestvuje u akciji, već je njome rukovodio iz baze.Foto: VikipedijaMeđutim, neuspeh nije preterano uticao na njega. Već dva meseca kasnije uspešno je učestvovao u sprečavanju atentata na Hitlera i gušenju pobune.Ipak, samo je uspeo da odloži neizbežno. Rajh je uskoro pao.Beg iz zatvora i novi životPredao se u maju 1945. godine zapadnim saveznicima i proveo je više od dve godine u zatvoru. Amerikanci su imali informaciju da je Skorceni organizovao spasavanje Hitlera, odnosno nisu verovali da je firer izvršio samoubistvo.Skorceniju je suđeno je za nemačke zločine tokom Ardenske ofanzive, ali je oslobođen optužbe kada je saveznički oficir zadužen za tajne operacije svedočeći u njegovu odbranu izjavio da su se i saveznički vojnici u više navrata borili obučeni u nemačke uniforme. Povezivan je sa streljanjem većeg broja zarobljenih američkih vojnika u Ardenima. Iako se za daleko manje zločine tada išlo pred streljački vod, Skorceni je očigledno bio isuviše važno sredstvo, te je ostao živ. Zadržan je u zatvoru iz kojeg je pobegao 27. jula 1948. godine.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoSkorceni čeka u ćeliji kao svedok na Nirnberškom procesu &ndash; 24. novembar 1945.Upravo u to vreme su počele glasine o tajnoj organizaciji pod imenom ODESSA, koju su činili bivši pripadnici SS-a. Oni su organizovali tajno prebacivanje nacista u Španiju i Južnu Ameriku. Iako nikada nije zvanično potvrđeno postojanje ove organizacije, dugo se sumnjalo da je Skorceni njen osnivač.Nakon filmskog bega iz zatvora i višemesečnog skrivanja u nemačkim planinama, spretni Skorceni obreo se u fašističkoj Španiji. Frankov režim pružio je utočište masi nacističkih zlikovaca. Ovde se Skorceni vratio svom prvobitnom zanimanju i otvorio građevinsku firmu. Uz pomoć veza sa profašističkom vladom, bivši komandant elitnih Hitlerovih jedinica postao je multimilioner.Burne godine Skorcenija nisu se ovde završile. Svoje sposobnosti i iskustva iz Drugog svetskog rata stavio je u službu argentinskog diktatora Huana Perona, a jedno vreme bio je i konsultant egipatskom predsedniku Gamaru Naseru. Tokom svog boravka u Egiptu, Skorceni je obučavao arapske borce, uključujući i Jasera Arafata.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoOto Skorceni (levo) i Huan Peron (u sredini)Treba reći i da je Skorceni živeo neko vreme i u Irskoj, gde je povezivan sa terorističkom grupom IRA. Pripisuje mu se i glavna uloga u prebacivanju SS vojnika u Južnu Ameriku, kao i spasavanje zločinca Ariberta Hajma, poznatog pod nadimkom &quot;Doktor smrt.&quot;Rad u MosaduBritanski &quot;Telegraf&quot; je u nekoliko navrata pisao da je Oto Skorceni od ozloglašenog naciste postao plaćeni ubica za izraelsku tajnu službu Mosad.Kako tvrdi Rafael Ejtan, bivši član Mosada koji je vodio akciju pronalaska i hapšenja Adolfa Ajhmana, jednog od najsurovijih egzekutora Trećeg rajha, &quot;Hitlerov komandos&quot; nije tražio novac, već da ga lovac na naciste Simon Vizental skine sa liste ratnih zločinaca. Ipak, čak ni Mosad nije mogao to da mu obezbedi, pa su zato obaveštajci lažirali Vizentalovo pismo u kojem on navodno potvrđuje brisanje Skorcenijevog imena sa spiska, i tako ga prevarili.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoSimon Vizental, slika nastala u periodu između 1940. i 1945. godinePrema obaveštajnim podacima, Skorceni je 1962. godine likvidirao bivšeg nacističkog naučnika koji je radio na razvoju raketnog programa, Hajnca Kruga. U vreme kada je nestao u Minhenu, Krug je radio na raketnom programu za egipatsku vladu. Dugo se verovalo da je postao meta Izraelaca, a danas izraelski list &quot;Harec&quot; tvrdi da ga je likvidirao Skorceni i to po naredbi Mosada.Strahujući za život, Krug je nakon telefonskih i pisanih pretnji smrću, angažovao Skorcenija, ne znajući da će mu njegov telohranitelj doći glave. On ga je ubio u šumi, gde su otišli da na miru razgovaraju, a tela se rešio posuvši kiselinu po njemu.Teorije zavere i šokantni memoari: &quot;Amerikanci su me namerno pustili, ubio sam Teslu!&quot;Oto Skorceni u svojim memoarima piše da je 1948. iz američkog zarobljeništva pobegao tako što je, po njegovom mišljenju, &quot;suviše lako ukrao uniforme njihovih vojnika&quot; i tako prerušen uspeo da se izvuče. Skorceni je napisao da smatra da su ga Amerikanci namerno pustili, ali ne navodi razlog za tu tvrdnju.U svojim sećanjima Skorceni piše da je lično ubio Nikolu Teslu, ugušivši ga jastukom. Ovu sumnjivu tvrdnju nacista potkrepljuje pričom da je više puta podmornicom dolazio i iskrcavao se u Ameriku, a da je te 1943. neometano uspeo da se domogne američkog tla i ubije srpskog naučnika u njegovoj hotelskoj sobi, na božićno veče u NJujorku.Foto: reprint TV Novosti/VikipedijaIpak, malo ko veruje u ovu Skorcenijevu tvrdnju, koja je apsolutno nepotkrepljena dokazima, te i dalje preovladava mišljenje da je Tesla umro prirodnom smrću.Ovo je tvrdio i američki autorDon Nikolof, koji se bavio istorijom Trećeg rajha i vezom američkih predratnih industrijalaca s nacistima.Što se Skorcenijeve smrti tiče, ovaj surovi nacista umro je 1975, a postoje dve verzije: prva da je poginuo u saobraćajnoj nesreći, a druga, rasprostranjenija teorija, kaže da je preminuo od raka kičme u svom krevetu. U trenutku smrti bio je multimilioner.Na sahrani Hitlerovog najopasnijeg čoveka skupili su se nacisti sa svih strana sveta.Trideset godina nakon Drugog svetskog rata u istorijskim spisima ostalo je zabeleženo da je 500 bivših nemačkih vojnika salutiralo Skorcenijevom sanduku nacističkim pozdravom.BONUS VIDEO:

KAŽE DA JE UBIO TESLU, TITO IZMAKAO Ko je nacista sa ožiljkom

Vaš komentar

Top komentari

Pera

Lala