Ne može se udarati nogom na ime jezika

U Crnoj Gori najveća nagrada u prosveti je Oktoih, dok se Miroslavljevo jevanđelje koristi u bogoslužbenoj upotrebi. Današnja Crna Gora koja je priznata na Berlinskom kongresu sastavljena je iz više delova &ndash; Stare Crne Gore, Brda, kasnije delova Raške, Stare Hercegovine, Boke kotorske, i svi ti delovi koji su ušli u sastav Crne Gore baštinili su ćirilicu. I jezik koji se svuda zvao srpski.E sad, što je nekome palo na um da ga prekrštava i da ga zove kako se probudi ili kako ko sneva, nije dobro. Ne može se udarati nogom na ime jezika na kome se izgrađivao najveći pesnik srpskog jezika NJegoš, koji je imao potrebu da kaže: &quot;Srpski pišem i zborim.&quot; I ne može to biti priča političkih partija. Ne mogu politički lideri da reše pitanje jezika, jer je jezik živa materija i ono se ne rešava politikim dogovorima. Jezik je priča o narodu, on je najsigurnija arhiva.Ovo u razgovoru za &quot;Novosti&quot; kaže bivši profesor filozofije sada sveštenik Miodrag Todorović, jedan od 27 profesora iz Nikšića i Herceg Novog koji su 2004. godine ustali u odbranu srpskog jezika. Priznaje da se nije bilo lako odreći dnevnika, ali je to bio jedini način da se on i njegove kolege suprostave odluci Ministarstva prosvete o preimenovanju nastavnog predmeta &quot;srpski jezik i književnost&quot; u &quot;maternji jezik i književnost&quot;. Branili su i Ustav Crne Gore u kome je srpski tada bio jedini službeni i ostali bez posla!Milatović nije obrazovan- NJegošu niko ništa ne može. Ni njemu ni Svetom Petru Cetinjskom, ni Svetom Vasiliju Ostroškom, ni Marku Miljanovom. Skoro je bilo tugaljivo čuti i videti, kada je predsednik Hrvatske priupitao našeg predsednika Milatovića za NJegoševu pesmu Orao i svinja čiji je podnaslov - Ili naša braća podmićena od Turaka. Milatović se našao zatečen što znači da nema obrazovanje koje bi trebalo da ima, pogotovo kad je na tom mestu. On može da ne zna engleski, ali ne sme da ne zna NJegoša. Ne verujem da bi se engleskom predsedniku, premijeru ili kraljici moglo desiti da budu zatečeni kod Šekspira.- Nismo se snašli da, preko noći, pređemo na kolosek nepostojećeg jezika niti smo uspeli da se dogovorimo sa onima koji su krenuli da stvaraju novog čoveka u Crnoj Gori koji ne bi ličio ni na koga svoga, niti da ima rodbinu ni na zemlji, ni na nebu ni u grobu. Sve to je zacrtao jedan bivši ministar, što je raritet u vaseljenskim okvirima. Hiljadu godina postojiš i sad odjednom sve to potreš, nema te više, ne postojiš, i počneš od nule da stvaraš nekog novog čoveka! Nisam znao taj novi jezik na kome je trebalo da predajem filozofiju u Gimnaziji u Nikšiću gde sam do tada radio. Jer, kako sam mogao da napravim pobunu protiv predaka, protiv NJegoša i Svetoga Save?Na pitanje, kako danas gleda na pitanje jezika, naš sagovornik smatra da u Crnoj Gori postoje svega dva jezika &ndash; srpski i albanski.Foto: Mitropolija crnogorsko-primorska- Sve ostalo je falsifikat. Zašto nije velikoj Americi palo na um da nazove jezik maternjim, pa da još doda arizonski, ilioniski, teksaški... Naši profesori, predavači srpskog jezika su za samo tri dana dobili sertifikate za crnogorski jezik! Posledice toga će svakim danom biti sve veće. Iz njih će da se rodi da će svako selo da traži svoj jezik, svaka nahija, bratstvo, kvart...Smatrate li da se za upotrebu pisma vezuje nacionalna pripadnost, da Srbima pripada ćirilica, a Crnogorcima latinica?- Ne, jer u srpskoj literaturi postoje dela koja su nastala i na latiničkom pismu, poput onih iz Dubrovačke književnosti. A Crna Gora je sigurno najćiriličnija od svih zemalja bivše Jugoslavije. I ne vidim da je neko Srbin ako koristi jedno od ta dva pisma. Ćirilica je toliko lepa da je, recimo, slavni Šo zaveštao neku svoju ušteđevinu zanagradu onome ko će englesku abecedu ustrojiti prema ćirilici, dok je Austrijanac Veber govorio kako ćirilica odmara oči, kako ona lepotom deluje.Ne treba da postanemo narod koji je zaboravan, narod koji se stidi samog sebe. Nije dobro da nas uče da imamo kompleks svoje istorije, tradicije, jer onda dolazimo u neku vrstu šizofrenije. I sad bi trebalo sve ono vredno i istorijsko da razvalimo, da više ne bude Oktoiha, knjige koju treba polako da sklonimo kao i Gorski vijenac, Luču.Imali smo slučaj prevoda &quot;Gorskog vijenca&quot; na crnogorski jezik.- Samo je čudnovato da su ti &quot;prevodioci&quot; priznali da je on ipak napisan na srpskom jeziku. Sad NJegoša ubeđuju, kako je nekad pisao Duško Radović, da nije mislio ono što je mislio. I zato se sad dešava da mi od onih najlepših estetskih, etičkih dostignuća pravimo karikature.Foto: ShutterstockKoliko smo izdali jezik i pismo, identitet?- Tu ne treba da krivimo nikoga. Ne verujem da je neko sa zapada nas učio da i pored hiljadu godina državnosti sada treba da stvaramo nekog novog čoveka. Ne mogu partije da se bave Svetim Petrom Cetinjskim, Svetim Vasilijem. Ne mogu partije da pišu školske programe. Kralj Nikola je zvao Simu Popovića da dođe na Cetinje i bude ministar prosvete, molio je za pomoć školama Čika Jovu Zmaja, Lazu Kostića, Simu Matavulja, dakle, sve Srbe iz krajeva gde je bilo razvijeno prosvetiteljstvo.Crna Gora je rasadnik lingvistaNiko toliko istaknutih lingvista na manjem prostoru nije dao kao što je Crna Gora. Dovoljno je pomenuti Radosava Boškovića, Mitra Pešikana, Dragoljuba Petrovića, Mata Pižuricu... To su imena koja prevazilaze granice Crne Gore, podseća Todorović.Kako doživljavate današnji obrazovni sistem u Crnoj Gori?- Gledao sam čitanke u kojima se nešto citira iz Gorskog vijenca pa se preskoči po nekolika stihova, prave se nove celine, konglomerati. To je najužasniji falsifikat koji će imati negativne posledice po decu, školski sistem. Zato su nam naraštaji sve nepismeniji, sve neobrazovaniji. Mi se danas ne učimo nego hoćemo sve da falsifikujemo, a to ne može da donese nikakvoga ploda već samo pometnju i mentalne bolesti.U Nacionalnoj biblioteci &quot;Đurađ Crnojević&quot; stvaraoci koji pišu srpskim jezikom upisuju se pod odrednicom &quot;crnogorski jezik&quot; i &quot;crnogorska ćirilica&quot;.- To je krečenje istorije. Znači, ko je rođen u Crnoj Gori treba da pripada crnogorskoj književnosti, onaj u Severnoj Makedoniji pripada makedonskoj, u Americi &ndash; američkoj. Po tome bi trebalo da sve one prepisivačke knjige koje su urađene u Pivskom manastiru pripadaju crnogorskoj književnosti iako su one stvarane kad je Piva pripadala Staroj Hercegovini.V. KadićFoto: Promo

Ne može se udarati nogom na ime jezika

Vaš komentar

Nema komentara