DAN RANIJE NEGO PROŠLE GODINE Kada vraćamo sat unazad?

Ove godine zimsko računanje vremena počinje u noći između subote i nedelje, 25. i 26. oktobra, kada ćemo u 3 ujutru kazaljke na satu vratiti jedan sat unazad. Specifičnost je u tome što je pomeranje dan ranije u odnosu na prethodne godine.Iako je i dalje toplo vreme, leto je na izmaku. Noći već postaju hladnije, a dani očigledno sve kraći.Zimsko računanje vremena je fiksno i počinje poslednje nedelje u oktobru, datumi se menjaju jer poslednja nedelja oktobra ne pada svake godine u isti dan. Prošle godine je to bilo 27. oktobra, 2023. 29. oktobra, 2021. 31. oktobra&hellip;&quot;Zimsko čitanje vremena je nepovoljno&quot;Kako je ranije za &ldquo;Blic&rdquo; rekao Branko Simonović iz Astronomskog društva &quot;Ruđer Bošković&quot;, postoji dilema koje vreme više odgovara ovom podneblju, ali on smatra da bi moglo da se uvede i &ldquo;treće vreme&quot;, odnosno prelazak na čitanje vremena od pre 1983. godine.To rešenje podrazumevalo je zimsko čitanje vremena i trajno ostajanje u srednjoevropskoj časovnoj zoni, ali i pomeranje radnog vremena jedan čas unazad kako bi se povoljnije iskoristila obdanica.Ipak, smatra on, u međuvremenu su se stvari &quot;zamrsile&quot; u odnosu na nekadašnje vreme, pre svega radno vreme.- Zimsko čitanje vremena u ovom slučaju je nepovoljno jer prespavamo neefikasno, odnosno prespavamo onaj prvi deo obdanice tokom godine i malo od obdanice nam ostaje u drugom delu dana. Letnje (trajno) čitanje vremena je u tom pogledu povoljnije jer se bolje iskoristi obdanica, ali nas ona izmešta iz naše osnovne srednjoevropske časovne zone u istočnoevropsku, odnosno odvaja nas od većeg dela Evrope kojem pripadamo - rekao je Simonović.Negativan uticaj na zdravlje ljudiPojedine države u svetu su ukinule praksu zimskog i letnjeg računanja vremena, a i dalje postoje sporenja treba li pomerati sat dvaput godišnje ili uvesti samo zimsko računanje. Jedan od razloga koji se najčešće navodi kao motiv za napuštanje letnjeg računanja su naučna istraživanja o uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi, koja se sve češće sprovode u svetu, a uglavnom pokazuju negativne posledice te prakse.Promena između zimskog i letnjeg računanja vremena ne uzrokuje samo manju neprijatnost kao što je kašnjenje, već može dovesti i do zdravstvenih problema. Poremećaj bioritma može izazvati nesanicu, umor, depresiju, varijacije srčane frekvencije, smanjenje sposobnosti koncentracije, iscrpljenost, razdražljivost, gubitak apetita i probleme sa varenjem.Organizmu je obično potrebno nekoliko dana da se privikne, u nekim slučajevima može biti potrebno čak i do dve nedelje za prilagođavanje.Inače, računanje vremena prva je uvela Nemačka 1916. godine, a nekoliko nedelja kasnije i Velika Britanija. To je vreme Prvog svetskog rata i ovim zemljama bilo je važno da što bolje iskoriste dnevnu svetlost, a sačuvaju ugalj. Sledeće godine to je uradila Rusija, a 1918. i Sjedinjene Američke Države.(Blic)

DAN RANIJE NEGO PROŠLE GODINE Kada vraćamo sat unazad?

Vaš komentar

Nema komentara