ROTACIJA ZEMLJE SE USPORAVA: Dani sve duži

Usporavanje rotacije Zemlje, proces koji je započeo pre milijardu godina i koji traje i dan-danas, mogao bi da ima odlučujuću ulogu u transformaciji prvobitne atmosfere. To potvrđuje studija međunarodnih naučnika objavljena pre četiri godine, prema kojoj je - duži dan povezan sa nivoom kiseonika.Zamišljeni mehanizam zasniva se na naizgled sporednom faktoru: trajanju dana. Prema dostupnim podacima,pre oko 1,4 milijarde godina, jedan dan na Zemlji trajao je 18 sati. Danas je taj interval 24 sata inastavlja da se produžava, iako vrlo sporo - za nešto manje od dve milisekunde po veku. Razlog za to je dobro poznat: gravitaciona interakcija sa Mesecom, koja deluje kao kočnica za rotacijuZemlje. Ali kakve to veze ima sa kiseonikom?Prema rečima Gregorija Dika, mikrobiologa sa Univerziteta Mičigen, dužina dana mogla je da utiče na način na koji su fotosintetski mikroorganizmi, a posebno cijanobakterije, proizvodilikiseonik. Više sati svetlosti znači više vremena za fotosintezu. Ovde se misli na takozvaniVeliki događaj oksidacije, koji se desio pre oko 2,4 milijarde godina, kada su nivoi atmosferskog kiseonika značajno porasli. Drugi sličan događaj, poznat kaoNeoproterozojski događaj oksigenacije, odigrao se između 550 i 800 miliona godina.Istraživanje se nadovezuje naposmatranja iz vrtače Srednjeg ostrva u jezeru Hjuston, gde se nalaze mikrobni slojevi za koje se smatra da su slični onima koji su postojali na ranoj Zemlji. Ti biološki slojevi sadrže mikroorganizme koji se takmiče za prostor i svetlost: sumporne bakterije koje su aktivne noću i fotosintetske cijanobakterije koje su aktivne danju.Prema rečima DŽudit Klat, geomikrobiološkinje sa Instituta Maks Plank, cijanobakterije započinju fotosintezu tek posle nekoliko sati izloženosti svetlosti, čime se smanjuje koristan vremenski prozor za proizvodnju kiseonika.Tokom kraćih dana, ovo ograničenje bilo bi još izraženije, piše italijanski sajt &quot;Tech everyeye&quot;.Eksperimenti sprovedeni i u laboratoriji i na terenu, u kombinaciji sa matematičkim modelima, pokazali su da se kiseonik u mikrobne slojeve širi sporije nego što se smenjuju dnevna svetlost i tama.Ovo kašnjenje, ako se potvrdi, moglo bi delimično da objasni zašto oksigenacija atmosfere nije nastupila ranije.- Dva dana od po 12 sati nisu isto što i jedan od 24. Difuzija kiseonika ne prati linearno promenu svetlosti - rekao je Arjun Čenu, iz Lajbnic centra za istraživanje tropskih mora, sumirajući hipotezu.Predloženi model uspostavlja vezu između pojava na veoma različitim skalama -od molekularnog kretanja unutar mikroorganizama, pa sve do rotacione dinamike sistema Zemlja-Mesec.Hipoteza, iako još nije definitivna, otvara nove perspektive o odnosu geofizike i biologije u ranim poglavljima istorije naše planete.(Tech everyeye)BONUS VIDEO:

ROTACIJA ZEMLJE SE USPORAVA: Dani sve duži

Vaš komentar

Nema komentara