METAK STAO NA 25mm OD SRCA: Pucao u Regana zbog glumice

Pokušaj atentata na američkog predsednika Ronalda Regana odigrao se 30. marta 1981. godine, samo 69 dana nakon što je prvi čovek SADstupio na dužnost. Tačno u 14 sati i 27 minuta tog dana napustio je hotel &quot;Hilton&quot; u Vašingtonu u kojem je držao govor na dobrotvornoj svečanosti, i krenuo ka limuzini, ne znajući da je tajna služba napravila kolosalnu grešku -naime, zaustavili su ljude koji su prisustvovali govoru, a dopustili nepretresenima spolja da stanu pored ograde na par koraka od šefa države.Regan je stoga neočekivano prošao pored atentatora DŽona Hinklija juniora, koji je stajao u masi civila, i koji je, shvativši da mu se neće ukazati bolja prilika, izvadio revolver i pucao.Pet od šest metaka promašilo je predsednika. Prvi je u glavu pogodio DŽejmsa Brejdija, sekretara za štampu Bele kuće, dok je drugi završio u zadnjem delu vrata gradskog policajca Tomasa Delahantija dok se okretao da zaštiti metu; Hinkli je u tom trenutku imao Regana na izvol&rsquo;te, ali je promašio i opalio preko njegove glave, te pogodio prozor zgrade preko puta.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoDok je specijalni agent DŽeri Par gurao Regana u limuzinu, četvrti metak je pogodio agenta Tajne službe Timotija Mekartija u trbuh pošto se ovaj raširio da bi zaštitio predsednika. Peti je pogodio neprobojno staklo prozora na otvorenim vratima limuzine. Šesti se odbio od armirane strane limuzine i pogodio Regana u levi pazuh, okrznuvši rebro i zaustavivši se u plućima, na oko 25 milimetara od srca.Samo je Parova brza reakcija spasla život prvom čoveku zemlje.Hinkliju je izbijenpištolj iz ruke i brzo je savladan, a jedan od policajaca je legao preko njega kako bi ga zaštitio od mase i tako sprečio da se ponovi ono sa Kenedijevim ubicom, Lijem Harvijem Osvaldom, koji je ubijen, a da se nije saznala pozadina atentata. Ispostavilo se da je Hinkli psihički nestabilan čovek koji se lečio od depresije i da je toliko bio opsednut glumicom DŽodi Foster.Ipak, dobio je unutrašnje krvarenje, iako isprva ni on sam nije shvatao da je ranjen pošto je mislio da ga rebro boli zbog Parove reakcije, i ubrzo mu je ukazana pomoć u Univerzitetskoj bolnici &quot;DŽordž Vašington&quot;.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoZanimljiva anegdota odigrala se tom prilikom. Naime, bolničko osoblje pitalo je jednog predsednikovog čoveka za ime i adresu osobe koju su dovezli, na šta je ovaj samo rekao:- Avenija Pensilvanija broj 1600 -što je adresa Bele kuće. Tek tada je osoblje shvatilo o kome se radi.Foto: ProfimediaDŽordž Buš stariji, tada kao potpredsednik, nalazio se u Teksasu i momentalno je seo u avion posle poziva državnog sekretara Aleksandera Hejga, koji je na konferenciji za štampu u Beloj kući napravio gaf kad je izjavio da je &quot;preuzeo kontrolu&quot;, misleći da u odsustvu potpredsednika vlast prelazi na šefa Stejt departmenta, što nije istina, po ustavu prelazi na spikera Predstavničkog doma Kongresa.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoDržavni sekretar Aleksandar Hejg razgovara sa novinarima o pucnjaviOni koji su u tom trenutku sedeli u Situacionoj sobi, prostorije za vanredne situacije, počeli su da se smeju kada su ga čuli, a Ričard Alen, savetnik za nacionalnu bezbednost, nazvao je kasnije tu izjavu glupom.Reganova operacija je završena u 6 sati i 20 minuta, ali je svest povratio tek u pola osam. Stanje mu je bilo stabilno, a Buš, koji se u međuvremenu vratio i preuzeo Situacionu sobu uveravao je svet i naciju da američka vlada funkcioniše bez problema, te da su sve vreme imali punu i otvorenu komunikaciju sa Vašingtonom, što nije bila istina.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoUskoro je i javnost u celoj zemlji, koja je već u 14 satii 42 minuta saznala šta se desilo i koja je satima drhtala okupljena ispred televizora po kućama i šoping-molovima, mogla da se umiri. Si-En-En, koji je postojao samo godinu dana, iako nije imao sopstvene snimke, već je koristio ustupljene En-Bi-Sijeve, vrteo je priču neprestano 48 sati i na njoj izgradio reputaciju.Što se tiče DŽona Hinklija juniora, u trenutku pokušaja atentata imao je nepunih 26 godina. Rođen u Oklahomi, već sa četiri se s porodicom preselio u Dalas. Otac mu je bio bogati naftaš, predsednik korporacije &quot;Vanderbilt enerdži&quot;.Godine 1973. su se ponovo preselili, ovoga puta u Kolorado gde je otvoreno novo sedište kompanije. Studirao je s prekidima na Teksaškom tehnološkom univerzitetu, ali ključni momenat njegovog života zbio se 1976. godine, kada je odgledao Skorsezeovog &quot;Taksistu&quot; sa Robertom de Nirom, DŽodi Foster, Harvijem Kajtelom i Albertom Bruksom u glavnim ulogama.Foto: Jutjub printskrin/Sony Pictures EntertainmentU stvari, bitna je bila samo DŽodi Foster. Odgledavši film, ludo se zaljubio u slavnu glumicu čija je karijera tek počinjala &mdash; imala je samo 14 godina kada je film snimljen, još je bila na fakultetu kada se atentat odigrao.Kada je upisala fakultet, Hinkli se preselio kako bi je uhodio, pisao joj je pisma i pesme, slao joj cveće i zvao telefonom. Pošto glavni lik u filmu &quot;Taksista&quot; želi da ubije predsedničkog kandidata, Hinkli odlučuje da privuče pažnju glumice tako što će to učiniti u pravom životu. Najpre je istraživao sve vezano za ubistvo Kenedija, a onda je pratio tadašnjeg predsednika Amerike DŽimija Kartera, ali je u jednom trenutku bio uhapšen kada su mu tokom pretresa pronašli oružje. Nakon toga se vratio kući i pokušao je da se leči od depresije ali mu nije išlo. U međuvremenu je Ronald Regan izabran za novog predsednika i postao je nova Hinklijeva meta.Počeo je da imitira De Nira, i da prati još prethodnog predsednika Kartera, iznenadivši se koliko je lako prići šefu države. Ali glavna je bila silna želja da impresionira DŽodi Foster.Zapravo, Hinkli je pokušao da ubije Regana upravo da bi zadivio i osvojio DŽodi Foster, kojoj je uzaludno slao pisma, ne znajući da ih je ona predala policiji, koja nije uspela da ga pronađe.Pre pokušaja atentata ostavio pismo upućeno DŽodi Fosterje u kome je pisalo:- U poslednjih 7 meseci poslao sam ti na desetine pisama, pesama i ljubavnih poruka u nadi da ću ti se svideti. Zvao sam te telefonom i par puta smo razgovarali, ali nikada nisam smeo da ti uživo priđem da se upoznamo. Razlog zašto idem ovo da uradim je taj što ne mogu više da čekam drugi način da te impresioniram.Američki savezni sud ga je oslobodio krivice zbog neuračunljivosti, i smestio u psihijatrijsku kliniku na neodređeno vreme. Ovo jeizazvalo šok u javnosti i dovelo do reforme kaznenog zakona, a neke savezne države čak navelo da ukinu taj tip odbrane. Pokušao je da dobije otpust 1987, ali je pretresom njegove sobe utvrđeno da je i dalje opsednut Fosterovom.Pušten je tek 2016, pod uslovom da živi kod svoje majke. Danas ima punih 70 godina, a tokom prošlogodišnjeg pokušaja atentata na američkog predsednika Donalda Trampa, Hinkli je osudio taj potez.- Nasilje nije pravi put. Dajte miru šansu -napisao je tada neko sa profila koji se predstavlja kaoHinkli, preneo je Skaj njuz.Violence is not the way to go. Give peace a chance.&mdash; John Hinckley (@JohnHinckley20) July 17, 2024Iako Hinkli nije direktno spomenuo Trampa, korisnici Iksa su to brzo povezali i reagovali s čuđenjem na njegovu objavu.- Čoveče, bukvalno si ustrelio 40. predsednika SAD-a- napisao mu je jedan korisnik.Zanimljivo je što niko tada nije poginuo prilikom atentata na Regana, ali je DŽejms Brejdi ostao invalid. Budući da je od posledica ranjavanja preminuo 2014. godine, njegova smrt se računa kao ubistvo. Svi ostali su se oporavili, mada je Delahanti završio karijeru zbog oštećenja nerava. Regan je tako postao prvi predsednik koji je preživeo atentat, i premda je loše prolazio u anketama pre ovog događaja, posle njega iznenada je imao podršku 73 odsto građanstva.Preminuo 2004. u 93. godini životaIako je već sutradan po ranjavanju bio u stanju da potpiše jedan zakon, tek je trinaestog dana napustio bolnicu. Sednicom svog kabineta nije predsedavao do dvadeset šestog dana, a Vašington nije napustio do četrdeset devetog. Tek je sedamdeset devetog posle atentata držao konferenciju za štampu. Oporavio se u potpunosti.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoPreminuo je 5. juna 2004. godine u 93. godini života od upale pluća, posle dugo godina borbe sa Alchajmerovom bolešću. Takođe, Ronald Regan postao je najstariji predsednik Amerike jer je u Belu kuću došao u 69. godini.BONUS VIDEO:

METAK STAO NA 25mm OD SRCA: Pucao u Regana zbog glumice

Vaš komentar

Nema komentara