"VEŠTICA JE MRTVA!" Kako su Škoti ispratili sahranu Tačerove

Izraz &quot;Nihil nisi bonum&quot; naglašava neprikladnost govorenja loših stvari o preminulima, jer se oni ne mogu braniti, a obično se tumači kao izraz pijeteta prema pokojnicima.Vremenom širom sveta ovo je postaladruštvena norma koja podstiče poštovanje prema preminulima i poziva na nepristrano kritikovanje onih koji više ne mogu da se brane ili objasne svoje postupke.Ipak, čini se da ovo ne važi baš uvek i svuda. Na društvenim mrežama ponovo kruži snimak nastao neposredno nakon smrti bivše britanske premijerke Margaret Tačer, poznatije kao Čelična ili Gvozdena lejdi, koja je preminula 8. aprila 2013. godine.Za &bdquo;Pogled iz Škotske&ldquo;, politički dopisnik Majkl Krik bio je 17. aprila tokom sahrane Tačerovena ulicama Glazgova gde je održan protest na DŽordž skveru na kojem se okupilo oko 200 ljudi, asnimljeno je nekoliko ljudi sa pogrdnim transparentima upućenim bivšoj premijerki.Kirk je konstatovao da Tačer nije bila omiljena ličnost u Škotskoj jer je povezana sa slomom industrije, u najvećem delu industrija čelika i uglja,u ovoj državi, kao i uvođenjem poreza na glasanje godinu dana ranije nego u ostatku Ujedinjenog kraljevstva. Škotska to nije zaboravila i u glavnom gradu zastave čak nisu bile spuštene na polja koplja. U Aberdinu jesu, ali u Glazgovu nisu.- Ding! Dong! Zla veštica je mrtva! Utabajte prljavštinu - pisalo je na jednom transparentu, dok je na drugom stajao natpis &quot;mrtva&quot; preko slike Margaret Tačer, a pisalo je i:- Klasni rat. Poštovanje za koga? Škotska je zamorče godinu dana pre ostatka Ujedinjenog kraljevstva.Foto: Jutjub printskrin/Channel 4 NewsNovinar je dalje istakao da je njena Konzervativna stranka mnogo izgubila na popularnosti tokom perioda njene vlasti, kao i da su Škoti uglavnom ravnodušni na njenu sahranu koja se održavala tog dana.Kirk je potom anketirao ljude koji su protestovali,a namrežama je ponovo aktuelan deo te ankete.Novinar: &quot;Mislite da nije učinila ništa dobro?&quot;Prva sagovnornica: &quot;Ni malo dobro, ni malo. Zabilabih joj kolac u srce i stavilabeli luk oko vrata da se više nikada ne vrati.&quot;Novinar: &bdquo;Nije li to prilično užasno reći kada je njena sahrana upravo u toku?&ldquo;Prva sagovornica: &quot;Šteta, šteta.&quot;Druga sagovornica: &bdquo;Povukla je merdevine iza sebe i nikada nije pomogla drugoj ženi.&ldquo;Novinar: &quot;A zar nije pokazala da žena može da postane premijerka? To niko ranije nije uradio.&quot;Drugasagovornica: &bdquo;Da li želite takvu ženu koja je huškač rata i iščupa srce iz svoje zemlje, da li to želite za premijera bilo kog pola?&ldquo;Prikaži ovu objavu u aplikaciji InstagramObjava koju deli talkdeathdaily (@talkdeathdaily)Ko je bila Margaret Tačer i kako je dobila nadimak&quot;Čelična lejdi&quot;?Margaret Tačer je bila britanska političarka i bivša predsednica Vlade Velike Britanije. Prvobitno je bila u opoziciji, a 1975. postala je vođa Konzervativne stranke i opozicioni lider. Četiri godine kasnijepostaje premijerka.Dok je bila na funkciji tokom 1980-ih, Tačerova je često nazivana najmoćnijom ženom na svetu.Tačerova je 1976. godine održala govor &bdquo;Britanija se probudila&rdquo;, koji je zasmetao Sovjetskom Savezu, budući da su smatrali da se u njemu iznose &bdquo;tendencije ka svetskoj dominaciji&rdquo;. Časopis sovjetske vojske &bdquo;Crvena zvezda&rdquo; pisao je o stavu Margaret Tačer u tekstu pod naslovom &bdquo;Čelična dama uspostavlja strah&rdquo;, aludirajući na njene iznete stavove o Gvozdenoj zavesi, granici koja je simbolično, ideološki i fizički podelila Evropu na dva odvojena dela od kraja Drugog svetskog rata do kraja Hladnog rata.&bdquo;Sandej Tajms&rdquo; preneo je članak &bdquo;Crvene zvezde&rdquo; sledećeg dana, a Tačerova je novi nadimak prigrlila tek nedelju dana kasnije, u govoru konzervativcima gde ga je uporedila sa nadimkom vojvode od Velingtona, &bdquo;Čelični vojvoda&rdquo;.- Stojim pred vama večeras u mojoj &quot;Crvena zvezda&quot;večernjoj haljini od šifona, nežno našminkanog lica i svetle, nežno uvijene kose&hellip; Čelična dama zapadnog sveta -bile su reči kojima je Margaret Tačer zvanično prihvatila nadimak koji je dobila od sovjetskih novinara 1976. godine.Pre nego što su je sovjetske novine prozvale &bdquo;Čeličnom damom&rdquo; nakon oštrog antikomunističkog govora koji je održala, Margaret je bila poznata po manje laskavom nadimku.Dok je 1970. godine bila na mestu sekretara za obrazovanje, obustavila je program besplatne podele mleka za školarce između 7 i 11 godina, a sve to kako bi ispunila obećanje konzervativne vlade da će smanjiti troškove. Politički protivnici i mediji nazvali su je &bdquo;Tačerova, otimačica mleka&rdquo;, a novine &bdquo;San&rdquo; su je čak nazvale i &bdquo;Najnepopularnijom ženom u Britaniji&rdquo;.Foto: Javno vlasništvo/VikipedijaTačer je smatrala da susindikatištetni i za obične sindikate i za javnost.Ona je bila posvećena smanjenju moći sindikata, čije je rukovodstvo optužila da štrajkom podriva parlamentarnu demokratiju i ekonomski učinak.Vlada je zatvorila 25nerentabilni rudnici uglja 1985. godine, a do 1992. zatvoreno je ukupno 97 rudnika;oni koji su ostali privatizovani su 1994.Rezultirajuće zatvaranje 150rudnici uglja, od kojih neki nisu gubili novac, rezultirali su gubitkom desetina hiljada radnih mesta i razarali čitave zajednice, zbog čega nije ni čudno što je uništena industrijačelika i uglja, što su joj Škoti posebno zamerali.Nakon što je napustila premijersku funkciju krajem 1990. godine, Tačer se vratila u poslaničke klupe. NJen rejting se oporavio nakon ostavke, iako je javno mnjenje ostalo podeljeno u pogledu toga da li je njena vlada bila dobra za zemlju.Sa 66 godina, povukla se iz Donjeg doma na opštim izborima 1992. godine, rekavši da bi joj napuštanje Donjeg doma omogućilo više slobode da iznese svoje mišljenje.Bila je zagovornica hrvatske i slovenačke nezavisnosti od Jugoslavije. U intervjuu zaHrvatsku radio-televiziju1991. godine, ona je kritikovala zapadne vlade zbog toga što nisu priznale otcepljene republike Hrvatske i Slovenije kao nezavisne i što ih nisu snabdevale oružjem nakon napada JNA.U avgustu 1992. pozvala je NATO da zaustavi srpski napad naGoraždeiSarajevokako bi se okončaloetničko čišćenjetokombosanskog rata, upoređujućisituaciju u Bosni i Hercegovinisa &bdquo;varvarstvom Hitlera i Staljina&ldquo;.Nakon izboraTonija Bleraza lidera Laburističke partije 1994. godine, Tačerova je hvalila Blera kao &bdquo;verovatno najpotentnijeglaburističkog vođuodHjua Gejtskela&ldquo;. Bler je odgovorio: &bdquo;Bila je potpuno odlučna osoba, a to je kvalitet vredan divljenjaFoto: Vikipedija/Javno vlasništvoMargaret Tačer i američki predsednik Ronald ReganTačerova je umrla 8,aprila 2013. godine, u 87. godini života, nakon što je doživela moždani udar. Od decembra 2012. boravila je u apartmanu uhotelu Ricu Londonu, nakon što je imala poteškoća u hodanju stepenicama u svojoj kući na Čester skveru u Belgraviji. U umrlici su kao primarni uzroci smrti navedeni cerebrovaskularna nesreća i ponovljeniprolazni ishemijski napad; Kao sekundarni uzroci navedeni sukarcinombešike i demencija.Reakcije na vest o smrti bile su pomešane širom Velike Britanije, i kretale su se u rasponu od odavanja počasti i uzdizanjem Tačerove kao najvećeg britanskog premijera u mirnodopskim vremenima pa do javnih proslava njene smrti i izražavanja mržnje ili personalizovane ljutnje.Sa njom su unapred dogovoreni detalji sahrane. Imala jedržavnu sahranu, uključujući pune vojne počasti, uz crkvenu službu uKatedrali Svetog Pavla17. aprila.Kraljica ElizabetaII i vojvoda od Edinburga prisustvovali su sahrani,što je samo drugi i poslednji put u kraljičinoj vladavini da je prisustvovala sahrani bilo kog od bivših premijera, posleČerčila, koji je imaodržavnu sahranu1965. godine.Posle službe, telo Margaret Tačer je kremirano u Mortlejku, gde je ranije kremirano telo njenog muža. 28. septembra, služba za Tačerovu održana je u kapeli Svih svetih u Kraljevskoj bolnici Čelzi. Na privatnoj ceremoniji, pepeo je sahranjen u krugu bolnice, pored njenog muža.BONUS VIDEO:

"VEŠTICA JE MRTVA!" Kako su Škoti ispratili sahranu Tačerove

Vaš komentar

Nema komentara