NIJE PIĆE: "Tomu je UBILA navika o kojoj se malo zna"

Iako je prošlo tri decenije, njegove pesme i danas se slušaju, a priče o njegovom životu ne prestaju da se prepričavaju. Veliku pažnjuizazvao je i film &quot;Toma&quot;, baziran na njegovoj životnoj priči, a upravo je posle ulaska Bjelogrlićevog hita u bioskope o svojim sećanjima na Zdravkovića govorio Tihomir Pop Asanović, klavijaturista legendarne jugoslovenske rok grupe &quot;Time&quot;, koji je na početku svoje karijere šest meseci svirao sa Tomom. Bilo je to 1965. godine, kada su obojica bili mladi muzičari, a njegova sećanja vrlo su zanimljiva i dala sunove nijanse priči o Tomi.-Bilo je to krajem 1965. i početkom 1966, zajedno sam nastupao s Tomom šest meseci - prisetio se tadaAsanović i nastavio:-Zvali smo taj prostor Gradski podrum, ali bio je to Dom sindikata u Beogradu, koji je u podrumu imao posebnu dvoranu. Svirali smo šest dana u nedelji, samo smo ponedeljkom bili slobodni. Inače su tamo svirali DŽentlmeni i braća Jelić, kasnije su se nazvali YUgrupa, rokeri su svirali čajanke od 16 do 19 sati, a mi smo nastupali od 20 časovado ponoći.O tome kako su se spajali tadašnji prvi rokeri i ovi iz sveta narodne muzike, Asanović kaže da je imao sreću da je sa Tomom Zdravkovićem svirao kao još mladi rok muzičar te je puno toga naučio. Asanović je 1965. iz Skoplja došao u Beograd.- Bio sam 17-godišnjak i tražio sam posao, a tamo gde su se sastajali svi muzičari, glumci i menadžeri, raspitivao sam se za svirke. Dali su mi preporuku da se javim Tomi jer je njegov pijanista slomio dva prsta. Svirao sam na nekom starom Stejnveju koji je bio potpuno raštimovan pa sam stalno molio da se naštimuje kako treba (smeh).Foto: Arhiva NovostiI Toma Zdravković bio je tada na početku karijere, ali ipak stariji, imao je 27 godina. Asanović kaže da su &quot;svirali nešto malo zabavne muzike, pa starogradske pesme, jer onda nije bilo cajki i turbofolka&quot;.- U to vreme Toma je umeo da mi kaže da mu na klaviru, sat vremena pre nastupa, pokažem neke akorde, pa smo desetak dana vežbali. Bio je jako nadaren. Sam je pisao tekstove i melodije, imao je pesme koje će kasnije postati popularne, ali tada još nije ništa snimio.Taj gusti radni raspored imao je prednosti i mana, a ni poroci muzičarima nisu bili nepoznati, čega je i Pop Asanović bio svestan.- Jako smo se puno družili, Toma je uvek bio elegantan, imao je nekoliko odela i košulja i uvek je nosio kravatu. Ali voleo je i da popije. Često je išao i na kockanje s onim mangupima na Dorćolu. Tamo je bila i Lepa Lukić i svi ti mladi pevači, bacale su se one kockice. Znao je drugi dan da dođena ručak bez kinte i kaže: &quot;Pope, daj plati jedan grašaks kobasicama&quot;(smeh). Bio je boem i veliki plejboj, imao je toliko snage da je to bilo fascinantno...Bilo je tu velike zarade jer se sviralo po narudžbini i pesme su bile plaćane.Sve su to bile starogradske pesme, a on je znao da uključii neke svoje autorske pesme koje smo pre toga naučili da sviramo. I publika bi ih odmah prihvatila, bilo je to neverovatno. LJudi su sedili za stolovima, naručivali večere, svake večeri bilo je krcato, a pogotovo petkom i subotom.Reakcije publike bile su odlične, a neke pesme znali smoda izvedemopo četiri-pet puta tokom večeri.Jedan stonaruči nešto, a drugi nešto kontra, i stalno tako, pa je malo bilo i dosadno svirati par puta istu pesmu. Ali bila je to odlična zarada, pogotovo meni kao mladom muzičaru. To mi je bila škola koja mi je donela sigurnost, iskustvo i rutinu - istakao jeAsanović i dodao: - Kao u svakom poslu, morate imati prakse.Foto: Arhiv NovostiKlavijaturista je pomenuo i detalj u navikama Tome Zdravkovića koji je odredio i njegov životni stil. - Imao je naviku o kojoj se ne zna dovoljno, nikada nije išao da spavapre pet-šest ujutro. Taj noćni život ga je kasnije na neki način i ubio.Tada mladi Pop Asanović često je pazio na starijeg kolegu.- Sedam-osam puta stavljao sam ga u taksi i pratio kući, a sutradan mi je zahvaljivao. Inače bi završio na kocki i izgubio sav novac. A žene su ga obožavale.Zdravković je znao mladom klavijaturistida kažeda ga vodi na večeru, ali mladi Pop nije pio alkohol nego sokove.Toma bi za to vreme popio nekolikorakija. Asanović bi ga pitao zašto ne pije pivo, ali bi mu odgovorio da mu ne paše.On je pio, kaže Asanović, koji je to shvatio tek posle mesec dana nastupa, jer je morao da izdrži da pevapo tri do tri i posata svake večeri, i bio je pod pritiskom.foto: Printskrin/Jutjub/Toma Zdravkovic- Velika zarada svake večeri skupljala se u kutiji od violine koja bi stajala na klaviru i bila krcata tadašnjim dinarima - kaže Asanović i dodaje: - Zarađivalo se neverovatno, mogli smo za jedan vikend sviranja da kupimonovi automobil. No, puno je novca i nestajalo kad bi se društvo prebacilo na neku drugu lokaciju, iako je Zdravković kasnije pomenuo da se malo rešio kocke. I Šaban Šaulić je umeo dadođeponekoveče, bio je već velika zvezda, a i Lepa Lukić je nekoliko puta otpevala s Tomom nekoliko pesama. To je bilo njegovo društvo, estrada u nastajanju.Već tada nazirali su se autorski počeci Tome Zdravkovića, čemu je svedočio i Asanović.- Toma Zdravković bio je neverovatno muzikalan, uvek je imao neki papir i olovku i zapisivao. Umeoje da kaže:&quot;Vidi onu crnu lepoticu za stolom&quot;. Pa doda: &quot;Ima crnu kosu kao vranac&quot;. Sve bi zapisivao u malu knjižicu s kvadratićima, to nikada neću zaboraviti. Tek kad bih slušao njegove pesme, nakon nekoliko meseci, video bih da je sve to upotrebio, bio je sjajan - prisetio se Pop.Zdravković je povremeno pitaomladog talentovanogklavijaturistui koji akord gde paše ili mugovorioda nikako ne može da dođedo tona koji mu treba, pa bi mu Asanović pokazao neke harmonije, a Toma bi nastavio da radi navlastitimnovimpesmama. Nakon nekog vremena, Asanoviću, džezeruu duši, postalo je dosadno na tim svirkama i sredinom 1967. otišao je da svirau Nemačkoj.Foto: Jutjub printskrin/ Željko Joksimović- Ali Toma je bio toliko uporan da je to bilo neverovatno. Bili smo pre mog odlaska zajedno na ručku i rekao mi je: &quot;Sutra ideš, šteta, ali videćemo se mi još. Sigurno ćeš uspeti.&quot;Nakon što je prošlo sedam-osam godina, Asanović je s grupom &quot;Time&quot;, koja je u to vreme objavila prvi album, nastupao u gornjoj dvorani Doma sindikata u Beogradu. Zato mu je, kad je &quot;uspeo&quot;, bilo drago da se Toma Zdravković 1973. pojavio na tom koncertu i podsetio ga: &quot;Sećaš li se da sam ti rekao da ćemo jednog dana i ti i ja uspeti?&quot;- Ostao je na koncertu, išli smo posle na večeru, znali smo dase sretnemoi kasnije, ali one prve mesece rada s njim najviše pamtim - zaključio je Asanović u razgovoru za Jutarnji.hri dodao:- Žao mi je što radeći film nisu kontaktirali sa više ljudi da saznaju još detalja o Tomi, ali s druge strane drago mi je što sam kao mladi rok-muzičar imao čast i povlasticu da radim s njim.BONUS VIDEO:

NIJE PIĆE: "Tomu je UBILA navika o kojoj se malo zna"

Vaš komentar

Nema komentara