ČETIRI GODINE BEZ ŽIVIĆA: Poslednji dani glumca kidaju dušu

Pre tačno četiri godine, 14. oktobra, zauvek nas je napustio glumac Marko Živić &mdash; čovek koji je svojom toplinom, humorom i dobrotom osvajao i scenu i ljude oko sebe. Umro je od posledica korona virusa u 49. godini, ostavljajući za sobom bogatu karijeru, prijatelje, dugogodišnju partnerku i sestru Nevenu Živić, koja ga nikada nije prežalila.Foto: V. DanilovTog istog datuma, simbolično, Kruševac &ndash; njegov rodni grad &ndash; slavi oslobođenje u Drugom svetskom ratu i pravoslavni praznik Pokrov Presvete Bogorodice, čije ime nosi i manastir u Đunisu, nedaleko odatle.Poslednji dani: &bdquo;Ne otkazuje se predstava&ldquo;Nevena je u razgovoru za Gloriju otkrila kako su izgledali Markovi poslednji dani.Dobio je temperaturu i, iako je bio vidno loše, nije želeo da otkaže predstavu &bdquo;Let iznad kukavičjeg gnezda&ldquo;, zakazanu za 25. septembar.&bdquo;Sala je bila rasprodata. Poslao je kratku poruku: &lsquo;Ne otkazuje se&rsquo;. Martini je bila njegova uloga života. Bio je odgovoran prema publici i kolegama. Mnogo puta je igrao bolestan, pod temperaturom. Ali kad su videli kako loše izgleda, kolege su pozvale Hitnu pomoć&ldquo;, pričala je Nevena.Glumac je prebačen u KBC &bdquo;Dragiša Mišović&ldquo;. Ubrzo je završio na intenzivnoj nezi.&bdquo;Bila sam ubeđena da će se izvući. Verovala sam da će pronaći put da nam se vrati. Slala sam mu poruke, ali odgovora nije bilo. A onda šok, neverica, praznina&ldquo;, rekla je kroz suze njegova sestra.Sahranjen u kostimu svoje najpoznatije ulogeMarko je sahranjen u svom omiljenom kostimu iz predstave &bdquo;Let iznad kukavičjeg gnezda&ldquo;, u kojoj je 209 puta igrao.&bdquo;Hteo je da uzme taj kostim kada se predstava skine s repertoara i da ga izloži pored crtačkog stola našeg oca, arhitekte i slikara. Tata je bio umetnik, pa je Marko želeo da njihov rad stoji jedan pored drugog&ldquo;, priseća se Nevena.Foto: Printskrin/Jutjub/Orkestar DANIJELADetinjstvo u porodici umetnikaOdrastao je u porodici koja je negovala umetnost. Otac Svetislav Živić bio je arhitekta i slikar, amaterski glumac, a majka Biljana dobitnica recitatorskih nagrada.&bdquo;Za Marka nije bilo druge opcije osim glume. I kad prvi put nije prošao na akademiji, tata je rekao da će konkurisati dok ga ne prime&ldquo;, otkrila je Nevena.Kruševac krajem sedamdesetih i osamdesetih bio je rasadnik talenata. Marko je svoje prve glumačke korake napravio u Dramskoj sekciji Bate Miladinovića u Domu omladine.Dobrota kao životni pozivMarko Živić bio je poznat kao čovek velikog srca. Nosio je jednostavnu odeću, delio sve što je imao i pomagao drugima &mdash; diskretno, bez hvale.&bdquo;Nosio je jedan džemper, jednu jaknu, jedne cipele. Govorio je: &lsquo;Ne trebaju mi dva kreveta, jer mogu spavati samo u jednom.&rsquo; Posle sahrane mi je prišla porodica koju je godinama finansijski pomagao, a da to niko nije znao&ldquo;, otkrila je Nevena.Pomagao je Dom za nezbrinutu decu u Kruševcu, manastir Sveta Petka kod Paraćina, ali i kolege u nevolji. Sve novčane nagrade prosleđivao je u humanitarne svrhe.&bdquo;Retko ko je uspevao da plati račun pored njega. Okupljao je ljude, širio radost&ldquo;, dodala je Nevena.Učenik Đuze StojiljkovićaJedan od ljudi koji su prepoznali njegov talenat bio je legendarni glumac Đuza Stojiljković, koji ga je uzeo pod svoje kada je Marko imao svega 26 godina.NJihov prijateljski ritual u pozorišnom klubu ostao je upamćen:&bdquo;&lsquo;Đuzice, ajde da podelimo pivo&rsquo;, govorio bi Marko, i tako bi podelili prvo, drugo, treće... pa gajbu. To je bio njihov način da slave život&ldquo;, priseća se Nevena.Borba s teškom bolešću i povratak na scenuMarko je 2008. godine pobedio zloćudni tumor koji mu je zahvatio jednjak i želudac. Otvoreno je govorio o svojoj borbi i verovao da ga je spasla vera i optimizam.&bdquo;Sećam se noći pred operaciju, sneg pada, a ja gledam kroz prozor i shvatam da nema nazad. Mislim da mi je pomoglo to što sam bio lud u svojoj energiji &mdash; lud da tu trku istrčim&ldquo;, rekao je jednom prilikom.Bio je podrška drugim pacijentima, duhovito ih bodrio i dizao im moral.&bdquo;Noću sam plakao vezan za krevet, ali sam ustajao i glumio Rokija Balbou po hodniku. Moraš da se isčupaš iz toga&ldquo;, govorio je Marko, opisujući period oporavka.NJegov trijumfalni povratak na scenu dogodio se u BDP-u, upravo u predstavi &bdquo;Let iznad kukavičjeg gnezda&ldquo;, kada je publika ustala i aplaudirala na nogama.Legat jednog velikog umetnikaMarko Živić rođen je 4. aprila 1972. godine u Kruševcu, a diplomirao je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1995. godine.Ostaće upamćen po ulogama u serijama i filmovima:&bdquo;LJubav, navika, panika&ldquo;, &bdquo;Hotel sa sedam zvezdica&ldquo;, &bdquo;Pozorište u kući&ldquo;, &bdquo;Premijer&ldquo;, &bdquo;Montevideo, bog te video&ldquo;, &bdquo;Senke nad Balkanom&ldquo;, &bdquo;Žigosani u reketu&ldquo; i mnogim drugima.U znak sećanja, Mala scena Kruševačkog pozorišta danas nosi njegovo ime &mdash; kao trajni podsetnik na čoveka koji je živeo za scenu, ali još više za ljude.(Kurir)BONUS VIDEO:

ČETIRI GODINE BEZ ŽIVIĆA: Poslednji dani glumca kidaju dušu

Vaš komentar

Nema komentara