"VRATIO SE SA PUNIM KOLICIMA" Halid pomogao čoveku bez posla

Halid je sahranjen13. oktobra u Sarajevu nja groblju Bare, a komemoracija je održana istog dana u Narodnom pozorištu. Mnogi pevača pamte kao dobrog čoveka i tek sada se pojavljuju priče o njegovim humaniim delima.Sada je na jednoj Fejsbuk stranici nepoznati čovek otkrio kako mu jeHalidpomogao u teškom periodu života.- Kako mi je pomogao Halid Bešlić... Bilo je to davno, ali te dane pamtim kao da su juče bili. Život nije bio lagan - troje dece, mala platai stalna borba da se preživi iz meseca u mesec. Radio sam koliko sam mogao, u firmi koja nije plaćala mnogo, ali bilo je to sve što sam imao. I taman pred zimu, jednog hladnog dana, pozove me šef u kancelariju. &quot;Još danas radi, od sutra više ne trebaš dolaziti. Nema posla.&quot; Te reči su mi odzvanjale u glavi dok sam izlazio iz fabrike. Kao da mi se celi svet srušio. Znao sam da me kod kuće čekaju deca, i žena koja se trudi da sakrije brigu, ali ja sam znao - ništa nemamo. A sad ni posao. Ništa. Krenem kući, pešice, jer nisam imao za prevoz. Svratim u prodavnicu da kupim ono malo što smo mogli priuštiti - litar ulja, malo soli i pet kila brašna. Toliko mi je žena rekla da donesem. Izlazim iz radnje, ruke mi se tresu, glava puna briga. Pešačim dalje, blatnjavim putem, dok mi se suze same skupljaju u očima. U jednom trenutku, čujem auto kako se približava. Okrenem se, mahnem rukom - možda neko stane. I stvarno, zaustavi se auto - započeo je priču gospodin.Foto: Jutjub printskrin/BHRT - Radiotelevizija Bosne i Hercegovine, ATA images/A.Ahel- Sednem unutra, sav prljav i iscrpljen. Vozač me pogleda i pita: &quot;Znaš li ti mene?&quot;, kažem: &quot;Ne znam, gospodine.&quot;On se nasmeje, onako toplo, kao da mi je poznat odnekud. Upita me gde idem, i ja mu polako ispričam sve - da sam ostao bez posla, da imam troje dece, da sam danas kupio samo ono malo brašna i soli. Gleda me, klimne glavom, i bez reči skrene pred veliki market. Kaže: &quot;Sačekaj me ovde, brzo ću ja.&quot; Uđe unutra i nakon nekog vremena vraća se s punim kolicima. Stavlja sve to u gepek i kaže: &quot;Hajde, idemo da te odvezem kući.&quot; Kad smo stigli, kaže: &quot;Uzmi, sve ovo je tvoje.&quot; Otvorim gepek, a unutra hrane i potrepština - više nego što sam mogao zamisliti. Tad više nisam mogao da izdržim. Pukao sam. Suze su same potekle, onako muški, tiho. A onda on izvadi i nešto novca, pruži mi i kaže: &quot;Evo, da prebrodiš ovu zimu dok ne staneš na noge.&quot; Bio sam u šoku. Sve mi je delovalo kao san. Pitam ga drhtavim glasom: &quot;Reci mi, molim te, ko si ti? Da znam kome da zahvalim.&quot;On se nasmeje, onako skromno, i reče: &quot;Ja sam Halid Bešlić, pevač.&quot; Samo to. Seo je u auto, mahnuo mi i otišao. A ja sam stajao na kapiji, u snegu koji je tek počeo da pada, gledao za njim i mislio: &quot;Ima još dobrih ljudi na ovom svetu&quot;. Tog dana nisam samo dobio hranu i novac. Dobio sam nadu. Dobio sam veru da se dobro vraća, i da još postoje ljudi koji pomažu iz srca, bez da traže išta zauzvrat. Nikad mu to neću zaboraviti. Zahvalan sam mu dok god dišem - napisao je on u objavi.BONUS VIDEO:

"VRATIO SE SA PUNIM KOLICIMA" Halid pomogao čoveku bez posla

Vaš komentar

Nema komentara