Zašto se kaže "Neka mu je laka crna zemlja"

Na gotovo svakoj sahrani u našim krajevima prisutan je jedan tihi, ali duboko simboličan trenutak &ndash; dok grobari čekaju da zatrpaju grob, okupljeni uzmu po šaku zemlje i bace je u raku, često izgovarajući: &quot;Neka mu je laka crna zemlja&quot;.Na prvi pogled, ovaj čin izgleda kao jednostavan znak poštovanja i poslednji pozdrav pokojniku. Ipak, njegovi koreni sežu daleko u prošlost i kriju složeniju priču.Magijska zaštita od povratka mrtvihU davna vremena, ljudi su verovali da smrt ne znači kraj postojanja. Duše preminulih, smatralo se, mogle su da se vrate među žive &ndash; ne uvek sa dobrim namerama. Da bi se to sprečilo, razvijeni su razni rituali zaštite.Foto: I. MarinkovićJedan od njih bio je upravo bacanje zemlje u grob. Na taj način, grob se simbolično &quot;zatvarao&quot;, a pokojnikova povezanost sa ovim svetom se prekidala. Zemlja je služila kao &quot;teret&quot; koji treba da zadrži dušu u njenom svetu i spreči njen povratak među žive.Kolektivni čin oproštajaNakon što prisutni bace grumen-dva zemlje, grobari završavaju zatrpavanje rake. Time se, simbolično, zatvara ciklus &ndash; i fizički, i duhovno. Pokojnik je ispraćen, a zajednica koja je došla da ga otprati dobija osećaj mira i zatvorenosti tog trenutka. Ovaj običaj, iako lišen reči, snažno povezuje sve prisutne u zajedničkom činu oproštaja.Kamenje, drugi put i sitan novacSlične prakse mogu se naći i u drugim, starijim običajima. Nekada se grobovi zatrpavali kamenjem, upravo zbog simbolike težine &ndash; da bi se duša &quot;zadržala&quot; tamo gde pripada.Foto: V. DanilovTakođe, porodica i prijatelji su često nakon sahrane išli drugim putem nazad kući &ndash; verovalo se da se time &quot;prekida veza&quot; sa pokojnikom i sprečava da duh sledi žive.Zanimljiv je i običaj bacanja novčića u grob. U mnogim krajevima to je bio deo obavezne prakse &ndash; sitan novac predstavljao je simbolični &quot;putni trošak&quot; za pokojnika, dar koji će poneti nekome ko ga možda već čeka &quot;s druge strane&quot;.Poštovanje, tuga i potreba da pomognemoU osnovi svih ovih običaja leži duboka ljudska potreba da nečim doprinesemo spokojstvu voljene osobe. Bacanje grumena zemlje u grob nije samo običaj koji se po inerciji ponavlja &ndash; to je čin u kojem se prepliću tuga, poštovanje, strah od nepoznatog i želja da se duši olakša put. Jer i kada više ne možemo da pomognemo fizički, ljudi i dalje osećaju potrebu da učine nešto, makar simbolično, kako bi pokojnik otišao mirno.BONUS VIDEO:

Zašto se kaže "Neka mu je laka crna zemlja"

Vaš komentar

Nema komentara