Зашто се каже "Нека му је лака црна земља"

На готово свакој сахрани у нашим крајевима присутан је један тихи, али дубоко симболичан тренутак &ndash; док гробари чекају да затрпају гроб, окупљени узму по шаку земље и баце је у раку, често изговарајући: &quot;Нека му је лака црна земља&quot;.На први поглед, овај чин изгледа као једноставан знак поштовања и последњи поздрав покојнику. Ипак, његови корени сежу далеко у прошлост и крију сложенију причу.Магијска заштита од повратка мртвихУ давна времена, људи су веровали да смрт не значи крај постојања. Душе преминулих, сматрало се, могле су да се врате међу живе &ndash; не увек са добрим намерама. Да би се то спречило, развијени су разни ритуали заштите.Фото: И. МаринковићЈедан од њих био је управо бацање земље у гроб. На тај начин, гроб се симболично &quot;затварао&quot;, а покојникова повезаност са овим светом се прекидала. Земља је служила као &quot;терет&quot; који треба да задржи душу у њеном свету и спречи њен повратак међу живе.Колективни чин опроштајаНакон што присутни баце грумен-два земље, гробари завршавају затрпавање раке. Тиме се, симболично, затвара циклус &ndash; и физички, и духовно. Покојник је испраћен, а заједница која је дошла да га отпрати добија осећај мира и затворености тог тренутка. Овај обичај, иако лишен речи, снажно повезује све присутне у заједничком чину опроштаја.Камење, други пут и ситан новацСличне праксе могу се наћи и у другим, старијим обичајима. Некада се гробови затрпавали камењем, управо због симболике тежине &ndash; да би се душа &quot;задржала&quot; тамо где припада.Фото: В. ДаниловТакође, породица и пријатељи су често након сахране ишли другим путем назад кући &ndash; веровало се да се тиме &quot;прекида веза&quot; са покојником и спречава да дух следи живе.Занимљив је и обичај бацања новчића у гроб. У многим крајевима то је био део обавезне праксе &ndash; ситан новац представљао је симболични &quot;путни трошак&quot; за покојника, дар који ће понети некоме ко га можда већ чека &quot;с друге стране&quot;.Поштовање, туга и потреба да помогнемоУ основи свих ових обичаја лежи дубока људска потреба да нечим допринесемо спокојству вољене особе. Бацање грумена земље у гроб није само обичај који се по инерцији понавља &ndash; то је чин у којем се преплићу туга, поштовање, страх од непознатог и жеља да се души олакша пут. Јер и када више не можемо да помогнемо физички, људи и даље осећају потребу да учине нешто, макар симболично, како би покојник отишао мирно.БОНУС ВИДЕО:

Зашто се каже "Нека му је лака црна земља"

Vaš komentar

Nema komentara