ZA ŠEST MESECI OSTAO BEZ DVA BRATA: "Telo mi se raspadalo"

LegendarniTihomir Tika Stanićretko iznosi detalje o svom privatnom životu, ali je svojevremeno sa javnosti svoje najbolnije trenutke u životu.Naime,glumac je imao trojicubraćeali, nažalost, u periodu od svega šest meseci izgubio je dvojicu.Smrt starijeg je iznenadila sve, a neposredno kasnije preminuo je i njegov mlađi brat.- U šest meseci mi se desilo da mi jenastariji brat poginuo, pao je sa krova,pomagao je nekom čoveku i posle šest meseci mi jenajmlađi brat umro od karcinoma- rekao je glumac i dodao:- Ali taj trenutak kad je on umirao, tamo u bolnici je bio naš srednji brat, a ja sam se u tom trenutku zatekao kod kuće. Ja sam u tom trenutkuosećao kao da mi se potpuno raspada telo i povraćao sami kao se držao za mene, kao da se fizički držao za mene. Mislim da sam osetio kako se odvaja telo od života, kao da se meni to dešavao u tom času, to je taj trenutak kad je Bogdan preminuo i onda se sve smiri. Zove me naš srednji brat i kaže gotovo je. Otišao je - rekao je Tihomir Stanić za &quot;Pelivanpodkast&quot;.Foto: A.K./ATAImages&quot;Ušao sam u sukob sa producentom&quot;Na pitanje voditelja podkasta u vezi sa snimanjem serija &quot;Branilac&quot; i &quot;Miholjsko leto&quot; Tika je odgovorio:- Seriju &ldquo;Branilac&rdquo; sam snimao samo jedan dan, a u &ldquo;Miholjskom letu&rdquo; sam se malo pojavio. U prošloj godini sam imao sto snimajućih dana, a ove godine tri. Takve su okolnosti. Ali ja se ne žalim. Nekad davno, kada sam počinjao, onda samsa jednim filmskim producentom koji je nešto pokušao da me prevari, ušao u sukob. On mi je zapretio i rekao mi kako nikad neću videti kameru. Ja sam još bio student, malo sam se i uplašio zbog toga, ali sam se onda setio i odgovorio mu: &ldquo;U redu, ni Šekspir, ni Molijer sigurno nikad nisu videli kameru, pa šta im fali? Evo, žive i dalje!&rdquo; Ima toliko toga što čovek može da radi.Tika je s javnosti podelio i čime bi se bavio da nije izgradio bogatu glumačku karijeru.- Bio sam dobar iz matematike i fizike, ali nekako,oduvek se znalo da ću biti glumac. Od treće godine života se to u porodici znalo. I tad sam i nastupio sa tri godine. Recitovao sam &ldquo;Herojevu majku&rdquo; Branka Ćopića, a prijemni sam isto polagao sa pesmom &ldquo;Mala moja iz Bosanske Krupe&rdquo; Branka Ćopića. Jednostavno, mislim da je to sudbinski bilo predodređeno i da sam tako sudbinski stigao na prijemni kod Dejana Mijača, jer on je jedini profesor koji bi mene primio. Tada se nisam nešto nispremao za prijemni, nisam znao uopšte da kažem slovo R, ali me je on primio. Kada sam ga mnogo godina kasnije pitao da li se seća zašto me je primio, rekao mi je da sam imao &ldquo;nešto&rdquo;. Ja sam ga pitao šta je to - veliku tremu i šprahfeler? On se nasmejao i rekao mi je da je video da sam imao veliku želju. On je to prepoznao. Znači to se jednostavno moralo desiti. A onda sam se ja u nekim periodima stideo što sam glumac, ali onda sam shvatio da je to veličanstvena profesija i da to ponavljam od kada sam pročitao jedan intervju Roberta Čulija, koji kaže da je glumac na italijanskom i engleskom, aktor, onaj koji deluje. Tada sam shvatio koliko je od preistorije bitno da postoje ljudi koji deluju, da li kroz neki dramski tekst, značajno veliki, nekog velikog autora, a i Šekspir i Molijer su bili glumci. Isto tako je u pozorištu. Glumac najbolje može i da proveri iz dana u dan svoje dejstvo na publiku. Onda sam se ipak pomirio sa činjenicom da ću ostati samo glumac koji ponekad producira, ponekad režira, ponekad organizuje, ponekad vodi neko pozorište, ali ipak ponosan na činjenicu da sam glumac.(Kurir)BONUS VIDEO:

ZA ŠEST MESECI OSTAO BEZ DVA BRATA: "Telo mi se raspadalo"

Vaš komentar

Top komentari

Kolja todorić