OVO UVEK ZANEMARUJEMO: Najčešće koje pravimo greške na netu

U današnjem svetu, gde svaka notifikacija može da nosi rizik, a svaki klik ima posledice, pitanje digitalne bezbednosti postaje lično. Sve više vremena provodimo online, ostavljajući tragove koji su potencijalni plen za sajber prevarante, bilo da se radi o šiframa, fotografijama, ličnim podacima ili kompletnim identitetima.Iako se godinama govori o važnosti zaštite na internetu, mnogi korisnici i dalje olako shvataju osnovna pravila. Zato, u duhu Meseca sajber bezbednosti, ovo je podsetnik konkretan, praktičan i bez suvišnog tehno-jargona.1. Lozinka nije formalnost, već vaš lični bedemAko vam je lozinka nešto što lako pamtite, velika je verovatnoća da je neko drugi može lako pogoditi. Lozinke kao što su &quot;lozinka123&quot; ili &quot;marko1990&quot; predstavljaju pozivnicu za nepozvane goste. Šifra bi trebalo da bude duga, kompleksna i jedinstvena, a ne ista za svaki servis. Idealno je da uključuje kombinaciju slova, brojeva i simbola, bez očiglednih ličnih referenci.Još bolje, koristite menadžere lozinki. Oni generišu i čuvaju jake šifre, a vi morate da pamtite samo jednu.FOTO: GROK veštačka inteligencija tviter2. Sumnjivi mejlovi i poruke ne zaslužuju vaše poverenjePrevara danas ne dolazi u obliku hakera sa kapuljačom, već u vidu &bdquo;kurira&ldquo; koji vam šalje link za praćenje pošiljke, kolege koja hitno traži uslugu ili banke koja &bdquo;proverava podatke&ldquo;.Ako vas bilo koja poruka navodi da kliknete na link, otvorite fajl ili ostavite lične podatke, zastanite. Proverite adresu pošiljaoca, obratite pažnju na slovne greške i nerealna obećanja. I ono najvažnije, ako deluje čudno, verovatno i jeste.3. Internet nije mesto za poveravanje ličnih podatakaKada je u pitanju privatnost, granice moraju biti čvrste. Podaci kao što su broj pasoša, bankovni računi, PIN kodovi ili bilo kakvi identifikacioni dokumenti ne bi trebalo da se dele ni u porukama, ni putem mejla, ni tokom telefonskih poziva. Niko relevantan neće tražiti te informacije tim putem.Ako vam se to ipak dogodi, bez oklevanja prekinite komunikaciju i obavestite nadležne ili platformu na kojoj se to desilo.FOTO: GROK veštačka inteligencija tviter4. Javni Wi-Fi izgleda zgodno, ali krije ozbiljne zamkeU kafiću ste, imate pauzu i brzinski morate da pošaljete nešto preko mejla? Javne mreže su mamac za hakere jer često nemaju odgovarajuću zaštitu. Ako se baš morate povezati, izbegavajte unošenje lozinki, plaćanje karticom ili pristup osetljivim nalozima.U takvim situacijama sigurnija opcija je korišćenje mobilne mreže, a još bolja, aktiviranje VPN-a koji šifruje saobraćaj između vašeg uređaja i interneta.5. Aplikacije se ne preuzimaju bilo gdeMožda vam je neko preporučio aplikaciju koja &bdquo;nije dostupna u prodavnici, ali je super&ldquo;. Zvuči poznato? To je recept za katastrofu. Instaliranjem softvera sa nepoznatih izvora otvarate vrata zlonamernim programima koji mogu pristupiti vašim podacima bez da to i primetite.Uvek preuzimajte aplikacije samo iz zvaničnih prodavnica kao što su Play Store ili App Store, ili sa proverenih sajtova proizvođača. Ako sumnjate, proverite više izvora pre nego što kliknete &quot;preuzmi&quot;.Foto: Shutterstock6. Važni dokumenti ne pripadaju digitalnim fiokamaKopije pasoša, bankovne kartice i računi često završe u galeriji telefona ili u mejlovima. Iako to deluje praktično, ti podaci lako mogu dospeti u pogrešne ruke ako uređaj bude izgubljen, ukraden ili kompromitovan.Rešenje nije da prestanete da ih šaljete, već da koristite sigurnije načine. Neke aplikacije nude opciju poruka koje se automatski brišu posle određenog vremena. Ako već morate slati osetljive dokumente, koristite tu opciju. Takođe, proverite da li aplikacija prikazuje kada neko napravi screenshot to vam može biti važan signal.Privatnost nije prošlost, već nova valutaSve što radimo na internetu ostavlja tragove. A ako ih ne štitimo sami, niko drugi neće. Dobra vest je da većina aplikacija danas nudi brojne bezbednosne opcije, od enkripcije komunikacije do kontrole nad vidljivošću i deljenjem sadržaja.Ali nijedna aplikacija ne može da vas zaštiti od sopstvenih loših navika. Ako želite sigurnost, morate je graditi svakim potezom, svakim klikom i svakim izborom. Ne radi se samo o zaštiti podataka, već i o zaštiti sopstvenog mira.Digitalni svet može biti mesto kontrole i sigurnosti, ali samo ako naučimo kako da se u njemu ponašamo odgovorno.(Kurir)BONUS VIDEO-

OVO UVEK ZANEMARUJEMO: Najčešće koje pravimo greške na netu

Vaš komentar

Nema komentara