U PONEDELJAK JE SVETA PETKA: Ovi običaji donose zdravlje

Sveta Petka, Prepodobna mati Paraskeva, jedna je od najpoštovanijih svetiteljki u našem narodu i celom pravoslavnom svetu. NJen dan, 27. oktobar, crveno je slovo u crkvenom kalendaru, što znači da spada u red najznačajnijih. Zaštitnici žena, dece i doma, brižnoj čuvarki siromašnih i bolesnih, vernici se obraćaju kroz molitvu tražeći spas od životnih nevolja, a postoje i brojna verovanja vezana za veliki praznik.Prva u nizu jesenjih slava,Sveta Petka, šesta je po broju svečara koji je obeležavaju, što govori o ogromnom poštovanju koje svetiteljka od davnina uživa u srpskom narodu. Vekovi prolaze, ali priča o njoj i dalje nadahnjuje. Na ikonama predstavljena kao milostiva žena u crnom plaštu, mnogima je spasila život i izvela ih na pravi put. Kult svete Petke neguje se kod Srba, Grka, Rumuna, Bugara, a osim pravoslavaca poštuju ju je i ostalihrišćani.Velikasvetiteljkai čudotvorka rođena je polovinom 10. veka u Epivatu, selu kod grada Kalistratije, na obali Mramornog mora u Trakiji. Tada je sve to bila Vizantija. Poticala je iz imućne i pobožne porodice. Imala je brata Jevtimija, koji se zamonašio veoma mlad, da bi kasnije postao episkop i svetitelj u Maditu kod Galipolja. Još kao devojčica, sa majkom je redovno odlazila u crkvu.Foto: VikipedijaKo je bila Sveta Petka?Nakon smrti roditelja otišla je u Carigrad, gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije i dobila ime Paraskeva (u prevodu sa grčkog &ndash; petak). Nakon toga zaputila se u Jordansku pustinju i živela strogim asketskim životom.U poznoj starosti javio joj se anđeo koji joj je rekao da je dovoljno trpela iskušenja i da je uzornim životom dostojno pokazala veru u Gospoda, te je vreme da napusti pustinju i vrati se u zavičaj. Otišla je u svoj Epivat, gde je poživela još dve godine.Sahranjena je po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju, već izdvojeno od drugih. Po bugarskim izvorima, &quot;počivala je neprimereno pored jednog stolara, nakon toga i jednog mornara, čija su telesa grozno mirisala. Zbog te neprijatnosti silom prilika otkopani su grobovi i tada je otkriveno da njeno telo nije istrulilo&quot;.Tek kada su izvesni Jefimija i Georgije, nezavisno jedno od drugog, sanjali isti san o njenoj svetosti, narod je pronašao mesto gde su počivali zemni ostaci Svete Paraskeve. Iskopali su ih i položili u hram Svetog Petra i Pavla u Epivatu.Čudotvorne mošti Svete PetkeNJene čudotvorne mošti prenošene su mnogo puta. Najpre u Carigrad, odakle ih bugarski car Jovan Asen 1238. preneo u Trnovo. Potom su se selile preko Vidina do Vlaške, nakon pada Bugarske pod Osmanlije. Kada je i Vlaška postala ugrožena turskim upadima, a na molbu srpskekneginje Milicesultanu Bajazitu, mošti su 1398. prenete u Srbiju, u srednjovekovni grad Županjevac, potom u manastir LJubostinju, da bi konačno 1417. bile donete u Beograd.Kad je Sulejman I 1521. godine osvojio Beograd, uz ostale dragocenosti u Carigrad je preneo i mošti Svete Petke. Na molbu i troškom moldavskog gospodara Vasilija Arbanasa Lupule, 1641. godine preseljene su u grad Jaši, gde se i danas nalaze (osim dva prsta šake, koji se čuvaju u crkvi Svete Petke na Kalemegdanu).Hodočašće u Jašiju jedan je od glavnih verskih događaja u susednoj Rumuniji. Stotine hiljada vernika okupljaju se svakog oktobra kako bi obeležili spomen na veliku svetiteljku.Sveta Petka - običaji i verovanjaU srpskom narodu, najpoznatijiobičajivezani za ovaj praznik podrazumevaju uzdržavanje od teških kućnih poslova, naročito pranja veša i šivenja, paljenje tamjana i sveće, kao i sečenje slavskog hleba i vina u porodicama kojima je Sveta Petka krsnaslava.Posebno je zanimljivo čuvanje mrvica slavskog kolača, koje domaćice posipaju po kući ili stavljaju pod jastuk, jer se veruje da donose dobar san i dobru vest. Prema narodnom verovanju, devojke koje to učine mogu u snu videti budućeg muža. Takođe, veruje se da bi devojčicama na ovaj dan trebalo obući nove haljinice, kako bi ih cele godine pratila sreća.Za Svetu Petku vezana je i tradicija lekovitih izvora i vode (najpoznatije na Beogradskoj tvrđavi, Kalemegdanu). Vernici se umivaju i piju tu vodu verujući u njenu moć ozdravljenja, naročito kod bolesti očiju. Zaštitnica žena i doma, čuvarka dece, starijih i bolesnih, u narodu je poštovana kao kućna svetiteljka koja drži porodicu na okupu.(Blic Žena)BONUS VIDEO:

U PONEDELJAK JE SVETA PETKA: Ovi običaji donose zdravlje

Vaš komentar

Nema komentara