Gde se danas nalaze mošti Svete Petke?

Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu Petku, praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi. Mošti ove svetiteljke, koja je posebno poštovana i cenjena u srpskom narodu i koja se smatra zaštitnicom žena, dece, starih i bolesnih, danas počivaju u rumunskom gradu Jašiju. NJihov put krenuo je od Epivata, a išao je i preko Srbije, zahvaljujući znamenitim Srpkinjama koje su ih izmolile od sultana Bajazita.Sveta Petka, Prepodobna mati Paraskeva, najpre je bila sahranjena kao neznanka u svom rodnom mestu. Kad se javila u snu bogatoj dami po imenu Jeftimija i nadničaru Georgiju, i kad su otkrivene njene netruležnemošti, krenuo je njihov čudesni put od jedne do druge svetinje. Pre nego što će biti donete u Sabornu crkvu u Jašiju, mošti Svete Petke bile su položene u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla u Epivatu.Foto: VikipedijaOdatle su prenete u Carigrad kojim su vladali krstaši, pa je bugarski car Jovan Asen 1238. godine izmolio od krstaša da dobije čudotvorne mošti svetiteljke. Preneo ih je u svoju prestonicu, Trnovo, u Sabornu crkvu. Ali, 1393. Turci su osvojili i Trnovo, proterali su patrijarha Jeftimija, prvog pisca žitija Svete Petke, opljačkali crkvu, a svete mošti izbacili iz kivota ukrašenog zlatom i dragim kamenjem i svukli sa njih zlatotkanu odoru.Vidinski gospodar, knez Strašimir, izmolio je Turke da mošti svetiteljke prenose u Vidin, ali su Turci tri godine kasnije i tamo stigli. Knez je pogubljen, a mošti Svete Petke, kao deo opljačkanog blaga, našle su u rukama sultana Bajazita.Tri znamenite Srpkinje - kneginja Milica, despotica Jefimija i Miličina kćerka Olivera, koja je bila Bajazitova žena, imolile su da se mošti Svete Petke prenesu u Srbiju.Kada je čuo šta mu kneginja traži, Bajazit se smejao:&quot;Zašto od drugih mnoge i velike cene dostojnih imanja ne molite, već samo suve kosti?&quot;, pitao je.Ipak, dao im je svetinju, koja je najpre čuvana u LJubostinji i tu su, prema nekim istorijskim izvorima, bile narednih osam godina kao najveće duhovno blago Srpske despotovine. Kasnije ih je despot Stefan preneo u Beograd. Najpre su bile u Uspenjskoj crkvi Mitropolije beogradske, a potom u novoj crkvi Svete Petke, sagrađenu kraj čudotvornog izvora pod Kalemegdanom.Tamo su mošti počivale sve do 1521, kada je Sulejman Drugi zauzeo Beograd, a sa sobom su Turci poneli tri svetinje - čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice, mošti carice Teofanije i mošti Svete Petke koje su bile položene u hranilnicu časnih moštiju pri Patrijaršijskoj crkvi Svetoga Georgija na Fanaru.U 17. veku, tačnije 1641. godine, rumunski vojvoda Vasilije Lupu koji je bio gospodar Moldavije uspeo je da dobije mošti Svete Petke i prenese ih u grad Jaši. Kako je Carigradska patrijaršija pala je u velike dugove zbog dažbina koje joj je nametnula turska vlast, vojvoda Vasilije Lupu ponudio je da ogromnim prilogom pokrije dugove Patrijaršije, a da zauzvrat za svoj narod dobije mošti Svete Petke. Tako su mošti 1641. stigle u Jaši i položene u raskošni hram Sveta tri jerarha.Dva i po veka kasnije, 1888. godine, hram je zahvatio požar. Zapalio se svećnjak kraj svetiteljkinog odra i od njega se raširila vatra po celom hramu; nažalost, sve je izgorelo, ali su mošti svetiteljke ostale netaknute.Posle toga mošti su prenete u Sabornu crkvu posvećenu Sretenju Gospodnjem, gde se i danas nalaze.(Blic Žena)BONUS VIDEO:

Gde se danas nalaze mošti Svete Petke?

Vaš komentar

Nema komentara