Dušica M. Ognjanović: Život nije ljubitelj "ružičastih naočara"

Po zanimanju sociolog, živi na relaciji Beograd-Verona. Koristeći svoje stečeno znanje u struci, Ognjanovićeva kaže da se u potpunosti posvetila pisanju.- Nameravam da se preselim u Veronu i svaki dan u mom Beogradu, koristim da ga što više &quot;upijem&quot; i sa sobom u sećanju i srcu, ponesem njegove lepote - kaže autorka.Ova knjiga, po rečima recenzenta Milice Atanacković, predstavlja umetnički zaokruženo delo u kojem se prepliću socijalna svakodnevica i mitska imaginacija, realističko i nadrealno, kolektivna sećanja i intimna iskustva. U središtu ovih pripovednih tekstova nalaze se sudbine marginalizovanih i ranjivih, onih čiji se glas retko čuje: siromašnih, obespravljenih, osramoćenih. NJihove životne priče nisu oblikovane samo kroz velike istorijske događaje, već i kroz sitnice i predmete koji postaju nosioci sudbine: par patika, stari sat, fotografija, krst, listić tombole. Ti predmeti, u rukama autorke, prerastaju u simbole čitavih egzistencija, otkrivajući raskošnu simboliku u naizgled skromnim detaljima.Foto: Privatna arhivaKada je reč o ovako ubedljivim životnim pričama, čitaoce uvek zanima ima li u njima autentičnih likova i događaja?- Ima! To je ono što je pričama dalo taj poseban &quot;pečat&quot; i približilo ih čitaocima &quot;na prvu loptu&quot;. Neki likovi su, nažalost ili sreću, ostali u mom sećanju još iz detinjstva. Sećanja na prosjaka koji je šetao našom ulicom, Danka, žena zastrašujuće teške sudbine. Tu su i akteri o kojima sam od odraslih slušala kao dete i čije sudbine su mi se zauvek urezale u sećanje. Baš kako naziv knjige kaže, sećam ih se, često kroz snove, kišne noći i po koju maglu, baš u ovakve jesenje dane...Šta je bio razlog što ste za glavne junake izabrali najvećim delom siromašne i obespravljene?- Razlog je jednostavan: ljubav i vera u Boga. Stičem utisak u današnja vremena, da smo, nažalost, zaboravili na Božje postojanje a samim tim i na one koji nisu društveno prihvatljivi, ni sudbinskom odrednicom ni materijalnim statusom. Moj minimalni doprinos je da stanem uz one koje malo ko hoće.Priče su, kako je dobro uočila recenzent Milica Atanacković, snažno ukorenjene u narodna verovanja...- Istina... taj trag folklornog nasleđa me ne napušta tokom pisanja i svesno želim da zadržim taj etos u pričama. Opet, sa željom da podsetim čitaoce koliko je bogato folklorno nasleđe i koliko je široko polje kojim se može šetati kroz vreme a istovremeno gledati u budućnost.Zajednica kao čuvar i dželatONO što zbirku čini osobenom jeste jasno izražena društvena kritičnost. Priče ne prikazuju samo intimne tragedije, već i nemilosrdne mehanizme kolektivne osude, ruganja i isključivanja. Zajednica se u njima pokazuje istovremeno kao čuvar i kao dželat: ona pruža utočište, ali jednako često nameće stigmu. U tom prostoru ambivalencije postavlja se temeljno pitanje odgovornosti. Da li je moguće biti čovek pred licem tuđe patnje i u kojoj meri pojedinac učestvuje u nepravdi zajednice - piše u recenziji Atanackovićeva. - Posebnu vrednost zbirke čini način na koji se individualne sudbine ukrštaju sa kolektivnim pamćenjem. U sudbinama junaka odražava se šira istorijska i društvena panorama: nemaština, isključenost, tradicija, religijski i mitski obrasci, sve ono što oblikuje život zajednice. Na taj način, priče izrastaju iz lokalnog i postaju opšta slika ljudskog postojanja.Sredina u kojoj žive vaši protagonisti često zna da bude izuzetno neprijatna i surova...- Smatram da je negde i život zapravo takav. Nije ljubitelj &quot;ružičastih naočara&quot; i to nam često daje na znanje. Kulise ispred kojih se odigravaju priče su životne situacije kojih se svi, verujem, dobro sećamo i pamtimo ih. Neki, nažalost, čak i iz svakodnevice.S obzirom na to da vam je ovo prva knjiga, sa kojim ste se eventualnim dilemama suočavali?- Nije ih bilo! Boravak u Italiji, posebno gradu Veroni, uz duge šetnje kraj reke Adiđe, bio je presudan da želim sve te sudbine kojih se sećam i o kojima sam slušala da prenesem na papir sa željom da to više čitalaca spozna, i shvati da svaki njihov pa i najgori dan, nije ništa strašno u poređenju sa životom i svakodnevicom likova koji su ponovo oživeli na stranicama ove knjige.

Dušica M. Ognjanović: Život nije ljubitelj "ružičastih naočara"

Vaš komentar

Nema komentara