RUSE OD SMRTI SPASILA - SVINJA: Pogledajte dramatičan snimak

Na snimku snimljenomdronom, svinja se vidi kako hoda stazom nekoliko metara ispredruskih trupa.Uplašena vojnicima, svinja skače i počinje da trči. Ali dok beži, njene zadnje noge aktiviraju napravu, koja eksplodira u oblaku dima.Zanimljivo je da je svinja preživelaeksploziju, iako je izgledalo da je povređena, a ruski vojnici su izbegli oblak krhotina.Nije poznato tačno gde ili kada je incident snimljen, ali je snimak podeljen na društvenim mrežama, piše britanski Telegraf.Pogledajte kako je to izgledalo:🇺🇦🇷🇺 Ukranian pig saves Russian soldiers.The Russian assault team was saved by a pig, which accidentally discovered a minefield at the last moment and the soldiers changed their route pic.twitter.com/ot4ms7Fwvk&mdash; Lord Bebo (@MyLordBebo) November 15, 2025Protivpešadijske mine na granici sa RusijomPodsetimo,Estonija, Letonija i Litvanija su se sredinom ove godine povukle iz globalne konvencije o zabrani protivpešadijskih mina i nedavno su započele završne pripreme za postavljanje ovog eksplozivnog oružja na granicama sa Rusijom i Belorusijom.Poljska i Finska su takođe najavile povlačenje iz konvencije, koja će stupiti na snagu početkom sledeće godine, prenosi Hina.Konvencija o zabrani upotrebe, skladištenja, proizvodnje i prenosa protivpešadijskih mina, poznata kao Otavska konvencija, usvojena je 1997. godine i stupila je na snagu 1. marta 1999. godine.NJegova ključna pravila su potpuna zabrana proizvodnje, skladištenja, prenosa i upotrebe protivpešadijskih mina, kao i obaveza uništavanja postojećih zaliha i sprovođenja operacija razminiranja i pomoći žrtvama.Konvenciji se pridružilo 165 zemalja sveta, ali ne i važne zemlje koje su i veliki proizvođači i korisnici ovih mina - SAD, Rusija, Kina, Indija, Pakistan, što je ograničilo univerzalnost same konvencije.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoProtivpešadijska mina u KambodžiEvropska unija je oduvek bila lider u pozivima za zabranu protivpešadijskih mina, ali početkom 2025. godine došlo je do dramatičnih promena u politikama nekoliko zemalja članica EU.Korak unazadCivilne i humanitarne organizacije upozoravaju na katastrofalne posledice po civile i međunarodno humanitarno pravo.Brojne mirovne organizacije i udruženja i organizatori međunarodnih kampanja za zabranu mina upozorili su da ovo povlačenje poništava decenije napora u zaštiti civila, vraća civilizaciju unazad i praktično povećava rizik od civilnih žrtava i dugoročnih posledica (miniranje poljoprivrednih područja, migracije, ekonomska šteta).Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoPrikaz donje strane PMA-3 mine, izgled detonatoraHjuman rajts voč (Human Rights Watch) piše da ova odluka &bdquo;takođe dovodi u opasnost sopstvene civile&ldquo; i predstavlja korak unazad u humanitarnom pravu.Međunarodni komitet Crvenog krsta javno je pozvao države da preispitaju svoje odluke i podsetio ih na njihove humanitarne obaveze.Istaknuti aktivisti su se pridružili saopštenjima humanitarnih organizacija. Dobitnica Nobelove nagrade za mir 1997. godine,DŽodi Vilijams(upravo zbog borbe za zabranu i obustavljanje proizvodnje protivpešadijskih mina), nazvala je ovo napuštanje konvencije užasnim.- Već mi se plače. Godinama radimo na tome da svet bude bez mina, a sada pet evropskih zemalja objavljuje izlazak iz ovog režima. Znam da kada jednom počne, neće prestati.Stručnjaci su podeljeniVojni analitičari su podeljeni oko efikasnosti takvih mina u današnjoj eri ratovanja dronovima.Neki kažu da bi u slučaju iznenadne kopnene invazije, minska polja mogla usporiti napredak neprijatelja i omogućiti vreme za mobilizaciju ili intervenciju NATO-a.Drugi, međutim, upozoravaju na praktične i taktičke probleme &ndash; u eri vazdušnog ratovanja, minska polja su manje efikasna u sprečavanju složenih kombinovanih napada, a njihovo postavljanje zahteva logistiku, obuku i dugoročno planiranje razminiranja.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoIzgled PROM-1 - modela protivpešadijske rasprskavajuće mineTakođe, prisustvo minskih polja može otežati zaštitu i evakuaciju civila.- Povlačenje ovih pet zemalja iz Konvencije o zabrani protivpešadijskih mina nije samo formalni korak, već strateški signal da zaštita civila i međunarodni humanitarni standardi više nisu prioritet -objavila jeMeri Verham, direktorka za krize, sukobe i oružje u organizaciji Human Rights Watch.- Dok se bezbednosna situacija na istočnom krilu Evrope pojačala, pomenute zemlje pogrešno procenjuju da će im upotreba mina pružiti dodatnu fleksibilnost. Međutim, mine imaju ograničenu vojnu vrednost, dok su njihove humanitarne posledice katastrofalne i za zemlje koje ih koriste i za njihove civile. Time rizikuju da dugoročno kontaminiraju sopstveno zemljište minama, oslabe sopstveni moralni i pravni položaj i ponište decenije napora da se zaštiti život nakon rata -rekla je ona.U međuvremenu, jasno je da je ovo prekretnica na evropskom tlu kada je reč i o minama i o konvencijama o zaštiti ljudi.Za sada nema najava da li će se još neke zemlje EU pridružiti baltičkim državama, Poljskoj i Finskoj.BONUS VIDEO:

RUSE OD SMRTI SPASILA - SVINJA: Pogledajte dramatičan snimak

Vaš komentar

Top komentari

Zanima me

Ivan Zgrozeni

Kontras