PRAVILNA PRIČEST? Patrijarh Pavle sve objasnio u 1 rečenici

Patrijarh Pavle jedna je od naših najcenjenijih duhovnika čije savete i danas slede pravoslavci, ali i pripadnici drugih veroispovesti. Ono što je govorio, pokazivao je na delu, te su upravo zbog toga njegove reči imale težinu. Tokom svog ovozemljaskog života posebno je pričao pravilima posta i pričešća, ističući da nije najvažnija stav uzdržavanje od mrsne hrane, kako brojni Srbi misle.Foto: B. Backović, Profimedia&quot;Šta za duhovni život hrišćanina znači sv. Pričešće jasno je iz te reči samoga Gospoda: &quot;Ja sam živi Hleb koji je sišao s neba. Ko jede od ovoga Hleba živeće večno... Ako ne jedete tela Sina čovečijeg i ne pijete krvi njegove, života nećete imati u sebi. Ko jede Telo moje i pije Krv moju ima život večni i ja ću ga vaskrsnuti u poslednji dan. Jer je moje Telo pravo jelo i Krv moja pravo piće.Zašto ljudi poste?Iz potpune vere u ove reči Gospodnje, prvi su hrišćani žurili sv. Pričešću ne po nekom naređenju, nego neposredno iz osećanja da bez NJega ne mogu duhovno živeti, upravo onako kao što čovek ne diše po naređenju, nego spontano, osećajući da se bez vazduha guši i da umire.Odlazili su svagda nedeljom i praznikom na svetu Liturgiju i na đakonov poziv &quot;sa strahom Božjim i verom pristupite!&quot; svi su u redu, prilazili i pričešćivali se.Oni su pritom potpuno osećali da pristupaju najdubljoj tajni naše vere i najvećem daru Božijeg milosrđa, pa su se trudili da Svesvetnom i Prečistom Bogu, u svetom Pričešću, prilaze u čistoti i svetosti srca i duše.Kako čovek čisti dušu od greha?Zvali su se &quot;sveti&quot; i zaista su bili sveti; čuvali su se od svakog greha, jer su znali da &quot;ko čini greh, rob je grehu&quot;, da greh okreće čoveka na pravac koji vodi suprotno od Boga, prlja dušu i čini je nesposobnom za sveto Pričešće.Onaj ko bi ipak pao u greh, odmah se dizao, ispovešću čistio dušu od njega da ne bi u nečistoti primio sveto Pričešće: &quot;Jer, koji nedostojno jede i pije ( Hleb i Čašu Gospodnju ) sud sebi jede i pije, ne razlikujući Tela i Krvi Gospodnje.&quot;U isto vreme, hrišćani su sveto držali i ustanovu posta, znajući da je post božanska ustanova, jer je još u Starom Zavetu Bog naredio post kao &quot;naredbu večnu&quot;.U Novom Zavetu je sam Gospod Isus Hristos postio i rekao da će NJegovi učenici postiti. Postili su Apostoli i svi Sveti... Post su držali u određeno vreme radi potrebe posta, a pričešćivali se radi potrebe pričešća stalno, kako za vreme posta tako i za vreme mrsa; u postu se postilo i pričešćivalo, u mrsu se mrsilo i pričešćivalo, onako kao što danas čine sveštenici.Priprema za PričešćePrvobitno nije bilo neke posebne pripreme za Pričešće, niti je post smatran za jedno od sredstava za njega. Za pričešće se pripremalo celokupnim životom, držanjem svih Božjih zapovesti i čuvanjem od svakog greha.Tako su postupali i sveštenici i vernici u hrišćanskoj Crkvi za čitavo vreme progona, za prvih 300 godina, dok su u nju stupali samo oni koji su iz čvrste vere u Carstvo nebesno bili spremni na sve teškoće da bi ga zadobili. Moralni život hrišćana tada je bio na velikoj visini. No, kada je došla sloboda, pod carem Konstantinom, 313. godine, Crkvi su počeli prilaziti i oni koji u njoj nisu tražili i našli &quot;blago skriveno u polju&quot; i koji nisu bili spremni da sve dadu da bi kupili to polje...Stoga se nivo moralnog života hrišćana u mnogome snižava. Svetom pričešću mnogi pristupaju i tada redovno, ali bez ozbiljnog staranja da za NJega budu što dostojniji. Drugi, pak, počinju svoj redovan prilazak sv. Čaši da odlažu, sa izgovorom da žele da se što bolje pripreme.Ali borbu za očišćenje svoje duše nisu vodili stalno, nego povremeno, samo nekoliko dana pre Pričešća. No, i to im je padalo teško, pa su sve češće odlagali pripremu i samo pričešćivanje, dok nisu spali na to da se pričešćuju samo četiri puta godišnje ili još ređe.Zbog onih prvih, Crkva je, po rečima sv. Jovana Zlatousta, i ustanovila 40 - dnevni post pred Božić i Vaskrs: Primetivši štetu koja dolazi od nemarnog postupanja, Oci odrediše 40 dana... da bi smo svi mi, očistivši pažljivo u ove dane molitvama, milostinjom, postom, svenoćnim bdenjem, suzama, tako pristupili sv. Pričešću čiste savesti, koliko je to moguće.&quot;One druge pak, Sveti Otac pominje da se moraju truditi ne samo pred pričešće, nego da im valja da mogu stalno živeti tako da mu čiste svesti mogu redovno pristupiti. Na pitanje kojima treba dati za pravo, onima koji se često pričešćuju ili onima koji to retko čine, on odgovar: &quot;Ni jednim ni drugim nego onima koji to rade čistim srcem i besprekornim životom. Takvi neka pristaju svagda. A koji nisu takvi - nijedanput. Zato što oni na sebe navlače sud, osudu, kaznu i muke.&quot;No od svih sredstava čišćenja duše za ovaj najprisniji susret i za sjedinjenje sa Gospodom, o primanju NJegovog Tela i Krvi, u svesti našeg naroda došlo se dotle da se u telesnom postu vidi sve i sva.Pitanje: &quot;Jesi li postio?&quot; - nije dovoljnoMnogi od sveštenika postaviće pred Pričešće vernom samo jedno pitanje: &bdquo;Jesi li postio?&quot; i , kad čuju potvrdan odgovor, reći će: &quot;Pristupi!&quot; Kao da je to jedino važno, a sve drugo nebitno, i to - da li ovaj zna čemu pristupa i zašto, i to - zna li Simbol vere i osnovne molitve, i da su mu usta i jezik čisti od laži, psovki i ružnih reči, i da možda nisu bludnici; a ako je u pitanju žena, da nije možda sujeverna, da ne ide vračarama i gatarama, da ne nosi nikakve amajlije, ili da možda ne vrši pobačaj...A o interesovanju sveštenika za redovnu molitvu, čitanje sv. Pisma i ogomislije onoga ko želi da se pričesti, i da ne govorimo.Protiv ovakvog mehaničkog pristupa sv. Pričešću, u pravoslavnom svetu sveštenici - pastiri intezivno nastoje na tome da se verni što češće, po mogućstvu na svakoj Liturgiji pričešćuju, spremajući se za to stalnim bdenjem nad svojom dušom.Neosporno je da i shvatanje naših vernih treba uzdizati u pravcu redovnog pristupanja sv. Tajni Pričešća, ali pod uslovom da stalno bdiju nad čistotom svoje duše, nad držanjem duhovnog posta, čuvanjem srca, očiju, ušiju, i sviju čula od svega grešnog, a ne samo držanjem telesnog posta i to samo nedelju dana pred Pričešće. Znači, treba se sačuvati svake krajnosti i jednostranosti&quot;, govorio je patrijarh Pavle.Pravila Božićnog postaU toku Božićnog posta ne jedemo meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim srede i petka koji se poste na vodi. Riba se jede svake subote i nedelje kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak. Kada je slava, za slavara i njegove goste post se razrešuje na ribu.Poslednja nedelja Božićnog posta posti se strožije, bez upotrebe ribe, a ako je moguće na vodi. Na Badnji dan se ne upotrebljava ni ulje ni vino, već se obavezno posti na vodi.BONUS VIDEO:

PRAVILNA PRIČEST? Patrijarh Pavle sve objasnio u 1 rečenici

Vaš komentar

Nema komentara