BALKANCI O EVROPI Pustiće te da crkneš, ti ga ugostiš gozbom

Moja iskustva iz ostalog dijela Evrope, Australije i Kanade su drugacija - itekako mozes pronaci, ili bolje reci, tebe ce pronaci-prici ljudi koji su slicni - i cijene ono sto ste. Price o hladnoci a i birokratiji - ljidi ovdje, na Balkanu, vise "znaju" o tudjim zivotima nego oni sami - petljaju se u zivot drugih. Druzenje nasih vani je uz vrlo ceste medjusobne svadje. Retko sam nailazila na prijateljestva zemljaka. Balkanci su navikli da sve zavrsavaju preko poznanstva. A ja, u nasim krajevima ne nalazim drustvo. Sve se radi iz koristi. Prevariti je kao reci dobar dan. Ruse se "prijateljstva" vrlo cesto - bas zbog koristi. A i ta cudna prica i ponos da se najcesce samo smatraju prijateljima ljudi od djetinjstva pa nadalje. Kao da se niko ne mijenja - a bas zato se i mnoga "prijateljstva" na klimavim nogama. I lako je slagati. Crno je bijelo i obratno. I kakva je to prica o majstorima? Pa, zar na Balkanu ima majstora? Dundjer majstori i prevaranti.

Potpuno ste u pravu. Čuvaj se zemljaka, to je moja iskistvo. Samo prevare i laži. Prvi put kada uđi i kuću, odmah traže pare na zajam, dođu da bi se najeli za dva dana unaprijed. Ni ja ne razumem to što navode birokraija. U čemu? Zato što se moraju registrovati, sebe i auto? Zato što ne mogu potplatiti na kontorolora da im neispravan auto prođe? Zato što kod ljekara ne mogu tek tako ući, nego moraju nazvati i zakazati termin?! Zato što luduju sa autom i moraju platiti kaznu? Pokušaju da ne plate pa dobiju i dodatne troškove i onda bude duplo koštanje. To je ta birokratija koja se našim ljudima naučenim na nemarnost ne sviđa. Sa našim ljudima se premalo družim jer samo bi nešto lagali i izmišljali. Prijateljstvo sa našim ljudima i među našim ljudima NE postoji. Na Zapadu žive kao pacovi da bi u domovini gradili kuće samo da je veća od komšijske.

Pose drugog svjetsko rata je Njmačka uvela pravilo da niko ne smije biti gladan, pa tako je nastala ta jeftina hrana. Ustvari je to otpad i splačina koja je samo začinjena vještačkim začinima. Naši ljudi žive tijelom u zemljama Zapada gdje su došli, a duhom odakle su pošli. Ljudi ne prate ni na tv emisije koje govore kako se ta hrana proizvodi, važno je da je jeftino da bi mogli što više uštedjeti i u domovini graditi kuće da je veća od komšijske. Ako se hoće kvalitetno hraniti, mora se duboko u džep ruku zavući. To što diskonti Aldi, Lidl i sl. nude, to je samo začinjena masnoća, mnogo šećera, jednostavno hrana proizvedena vještačkim putem sa ciljem da je što jeftinija da bi se masa radničke klase prehranila, a producenti masovne poizvodnje što više zaradili. Kada se pogleda sastav te hrane treba biti hemijski inžinjer pa razumjeti sastva onoga što je kupljeno. Ko se malo potrudi guglati i razumjeti, zgadi mu se to što je kupio. Život na Zapadu se sastoji od posla i konzuma. Kada se radnje zatvore, sve opustoši. Što se tiče druženja, svaka nacija ostaje u svojim krugovima. Mješavine koje su ljevičarske partije pokušale napraviti je propala ideologija. Bile su i ostale razlike, sve se svodi na rase i klase. Ljudi koji dobro zarađuju, koji su visokoobrazovani ne stanuju pored radnika. Tako su stvorena četvrit gdje stanuju bogati, srednja klasa i radnička naselja koja su nastala industijalizacijom. Radnička naselja su ciljno i planski nastala u blizini industrijskih zona sa visokim zgradama jeftine gradnje po ugledu na ruski socijalizam. Što se tiče druženja, barijera je jezik. Stranci radničke klase nauče samo onoliko koliko im je potrebno za obavljanje posla. Dok ljudi koji koji su visokoobrazovani i prave karijeru moraju poznavati jezik zemlje u kojoj žive na nivou maternjeg jezika i oni nemaju vremena družiti se sa zemljacima, niti imaju zajedničke interese. Na Zapadu se sve svodi oko posla, pa zato i jeste uspješan. Dolaskom migranata je ipak mnogo šta promijenjeno, ali nažalost na lošije. Struktura stanovništva je izmijenjena jer svaka nacija je donijela svoje navike i običeje koje ne mijenjaju. 70% zatvorenika po zatvorima su stranci, kazne su jako blage, nastale su pokretom ljevičara, a djelimično opterećenih kapaciteta pojedinih institucija. 45 godina živim u Švajcarskoj i današnja uopšte ne liči na onu od ranije. Danas se po tržnim centrima kreću i sastaju samo migranti jer njih 84% ne radi, žive od socijalne pomoći i niko ih ne može natjerati na rad. Tu socijalu su stvorile socijaldemokratske partije koje su nastale poslije drugog svjetskog rata, koje su i nazvane radniče partije. Međutim danas to mnogi iskorištavaju što prijeti osiromašenju duštva jer treba izdržavati one koji ne radi i prijeti siromašenje društva. Koncernima je samo važan profit, traže što jeftiniju radnu snagu i prebacuju pogone u zemlje još jeftinije radne snage. Druženje je našim ljudima na prvom mjestu, jer su taj mentalitet donijeli, ali za to se i nema vremena jer život se svodi na posao. Uveče se žuri kući da bi večerali i odmorili za novi radni dan. Sve se vrti samo oko stomaka i rada.

Celokupan uspeh Zapadne Evrope i Nemačke počiva pre 1933. na: opljačkanim parama u USA 1929. i prebačenim u Švajcarsku pa je onda Velika Britanija i Centralna banka Britanije sve to dala Hitleru 10 dana nakon njegovog postavljenja za Kancelara, patentima i tehničkim rešenjima koje su USA firme snabdele Nemačku od 1933. (FORD, GENERAL MOTORS, STANDARD OIL, IBM, DETROIT DIESEL,itd). Staljin je spasao Nemačku i nemački narod 1945. jer im je obezbedio hranu koju nisu imali. Ni druge evropske države nisu imale čime da prehrane svoje narode. Maršalov plan (USA je bila kasica prasica) za oporavak Zapadne Evrope i Nemačke, pod upravom i kontrolom EU bio je: mi vama pare, a vi nama vašu oružano-bezbednosnu silu za stvaranje EU vojske-NATO pakt. Celokupan nemački uspeh posle 1945. počivao je na američkim parama i ruskim jeftinim energentima, sirovinama, rudama i poljoproizvodima. Da ne pričam da su za vreme 1939÷1945 imali besplatno: radnu snagu, sirovine,energente,rude,hranu i tržište koje su stvarali rušenjem država oko sebe. Nemci su u dva Svetska rata bili potrošna roba, kao Ukrajinci danas, ili kao mi 1914÷1918. za stvaranje EU i njeno širenje na nove kolonije.

Djelimično si u pravu. Prije drugog svjetskog rata je Njemačka bila francuska okupaciona zona i vladala je velika glad i inflacija. Ljudi su umirali na ulicama. Pojavio se jedan Hitler i obećao napreda pa je demokaratskim putem izabran. Tada se nisu znale njegove prave namjere. Nijemci su najbolji tehničari na svijetu. Amerikanci su bili jako izneneđeni kada su vidjeli da je njemačka tehnika daleko ispred njihove pa su čak naciste inžinjere, njih oko 150 pokupili i poslali na Ameriku, a među njima najpoznatiji Braun. Za razvoj Amerike pa i za spuštanje na mjesec najviše su zaslužni njemački inžinjeri. Njemačka je u drugom svjetskom ratu bila sravnjena sa zemljom, a samo 10 godina posle rata postala je najveća tehnička sila svijeta. Oni su jako vrijedan i pouzdan narod. Moj prethodni komentar se odnosio na njemačko društvo i onaj dio koji naši ljudi komentarišu. Naši ljudi mnogo promatraju sa stanovištva komunističkog obrazovanja i priče bez osnove. Sve treba pročitati i pogledati dokumentacije i informacije iz pouzdanih izvora. Današnja njemačka politika je samo da bi se dokopali ruskih sirovina koja su im potrebna za razvoj i napredovanje. Njima je potreban jedan Gorbačov ili Jeljcin. O svemu bi se moglo u nedogled raspravljati. Švajcarsku su od rata spasila brda, nije Hitler napao Švajcarsku jer su se Švajcarci povukli u brda koja su samo oni poznavali i Hitler je znao da bi izgubio bitku. Za vrijme drugog svjetskog rata su u Švajcarsku mogli ući samo oni koji su imali na granici pune šake zlata i dragulja. Svi ostali su vraćeni i završili u koncentracionim logorima. Sve je to istorija i prepuštam stručnjacima, ali rado čitam i informišem se o tome.

Gospodine, to nije tama članka. Tema je kako Balkanci doživljavaju svoj život u dijaspori i kako vide ljude sa kojima žive i rade. To što si ti napisao povezujući sa Amerikom, to nema nikave veze sa člankom.

Иди мало у Банглоре код својих. Трпају Руси овамо...

Kao kad sadis drvo banane u srbiji... Raste i prezivi zimu ali ne radja banane... Neki trpe zbog novca i standarda, neki su i ovde i tamo otudjeni pa im ne smeta... Meni licno se nije dopadalo radno vreme, slobodni dani i nacin komunikacije... Od 9 do 17 je otimanje zivota, preko vremeno se placa ali ja necu da radim ni tih 8 sati, ne zelim nijednu radnu subotu i ne zelim da radim kad nisam raspoložen kao sto ne idem u kafanu kad nisam raspoložen.. Ne zelim team building i ne zelim da se kao druzim sa retardom koji radi pored mene, pogotovu kad pocne da baljezga posle dva piva..ne zelim sex sa seficom sektora da bih napredovao... Ne radim to za pare... Ko zna i nije alav u srbiji moze da zivi pristojno sa malo rada i bez kredita... Ne poznajem nikog ko nema kredit preko... I da.. Nemam profil na drustvenim mrezama.

Ne seri.

Rev je napisao ironično, a u srž pogodio mentalitet Balkanaca.

Pa ,ako je sve to tako vratis se kuci sto trpis ne ucis jezik pa se zalis... Naravno kad si nepismen i radis najprostiji posao i hoces nesto ni sam neznad sta. Sta bih ti sve rekao..AJDE ZDRAVO MISLIM....

А какви су тек Балканци међусобно на западу. Тек како срби једни друге чувају.

Sprijatelje se, pa onda tračaju jedni druge, a onda se posvađaju, svađaju se urlikanjem i pljuvanjem, lete i hodnicima stavri koje su ranije jedni drugima poklanjali. Ako rade skupa, onda tužakaju šefovima jedni druge... Ko želi miran život, taj beži od naših ljudi, naročito Srba iz južne Srbije. Nažalost.

Što ne spomeneš, kako Švajcarci niti imaju dušu, niti samopoštovanje.....pokakim se ja na njihove pare

Uzeo bi ti i te kako ukakane pare, ali samo da ne radiš. Balkanci su ti koji nemaju nikakvo poštovanje, niti prema svojima, a kamoli prema drugima. Ne bi Švajcarska bila uređena zemlja da nemaju poštovanja prema sebi i drugima. Svugdje se nailazi na ljubaznost i pomoć. Balkanci bi samo svađu, krađu, pozajmice koje ne vraćaju, prevare, laži, tračeve, sjedili, pušili, ogovarali i sve u tom smislu, nažalost negativnom. Oni koji nisu takvi, oni se ne druže sa svojim zemljacima.

Moji prijatelji Švajcarci meni pripreme gozbu, pozovu na svoj Božić, družimo se i odmorimo. Među njima nema politizacije niti trača, niti zahtijevanja. U bolnicu me je svaki dan neko posjetio, a prethodno su se dogovorili i napravili raspored među sobom, zvali bolnicu i raspitivali se za moje stanje poslije svake operacije. A moji Srbi, samo jedan bračni par i niko više. Bojali se da će potrošiti za neki cvjetić koji se obično donosi u bolnicu. Švajcarci ništa ne rade neorganizovano, oni su poznati kao najbolji organizatori. Kada Švajcarac se najavi u 14 sati, on će doći tačno ili 5 minuta ranije. A kada se najave Srbi doći će 2 sata kasnije, uveče ili neki drugi dan bubnuti.

Sve su to lični utisci. Svi to doživljavaju na svoj način. Različiti smo. Nekome konzervativno društvo odgovara nekome ne. I na Balkanu ima mnogo ljudi koji su konzervativni odnosno vole da su sami sa sobom. Važno je da se suština ostvarila , a to je dobra materijalna situacija. Za tako nešto je normalno i podneti neke žrtve. Sve je to život.

Ima i lepih i ružnih iskustava što se tiče gastabajterskog života. Suština je da zapadna Evropa, bilo koja država( Švajcarska, Nemačka, Austrija i td) radnike sa Balkana gledaju kao svinje( švajne). Ima i drugačijih primera ( lepših) ali oni su jako retki.

Tačno! Bravo! Neobično je samo kako Balkanci pate za Zapadom, a oni koji su tamo otišli za domom, bez obzira na status.

Ne gledaju kao svinje (Schweine), ali gledaju kao ljude koji su problematični, na ljude koji su skloni svađi i krađi. Tome su dosta doprinijeli Šiptari.