Otkrića naučnika o Grenlandu kvare planove Donalda Trampa?

Naučnici su otkrili skrivenu geološku slabost Grenlanda, koja se nalazi ispod ledenog pokrova tok arktičkog ostrva, a koja bi mogla ubrzati njegov kolaps i &quot;pomrsiti konce&quot; Donaldu Trampu.Naime, kako je preneo Večernji list, novo istraživanje otkrilo je skriveni sloj sedimenta, sastavljen od meke zemlje i peska, koji je, kako se veruje, prouzrokovao topljenje, raspadanje i većeg dela glečera.Prema novom istraživanju sa Univerziteta Kalifornija u San Diegu taj sloj, debeo i do 200 metara, a na nekim mestima čak do 300 metara, deluje kao prirodni lubrikant: smanjuje trenje između leda i podloge, omogućavajući brže klizanje glečera prema okeanu i značajno ubrzava gubitak mase.Studija, objavljena u časopisu &quot;Geology&quot; temelji se na analizi seizmičkih podataka prikupljenih sa 373 merne stanice širom Grenlanda tokom poslednje dve decenije.Foto: Profimedia, DepositphotosIstraživači su merili kašnjenja u seizmičkim talasima izazvanim potresima.Signali su se sporo širili kroz mekani sloj, što je jasno ukazivalo na prisutnost sedimenata umesto tvrde stene.&quot;Ako više otopljene vode dospe do dna, ovi sedimenti mogu dodatno da smanje čvrstoću, ubrzaju tok leda i povećaju gubitak leda u okeanu. To znači da bi neki region Grenlanda mogao da bude osetljiviji na klimatske promene nego što se to sada pretpostavlja na osnovu trenutnih modela&quot;, kazao je Jan Jang, glavni autor studije i geofizičar sa &quot;Scripps Institution of Oceanography&quot;.&quot;Sigurnost priobalnih zajednica zavisi od preciznih prognoza, a znati da li je podloga tvrda stena ili mekani sediment ključno je za poboljšanje predviđanja porasta nivoa mora&quot;, kazao je on.Sedimenti nisu ravnomerno raspoređeniDeblji slojevi (do 200&ndash;300 m) nalaze se u toplijim, vlažnijim zonama gde se led topi odozdo, dok su tanji ili ih nema u hladnijim, smrznutim područjima.Foto: Javno vlasništvoTo objašnjava zašto se neki delovi ledenog pokrova raspadaju brže od očekivanog.Otkriće dolazi u trenutku kada američki predsednik Donald Tramp intenzivno pritiska Dansku i Grenland zbog toga što želi da preuzme kontrolu nad tim ostrvom, pod izgovorom &quot;strateškog položaja&quot; u Arktiku, sprečavanja uticaja Rusije i Kine i pristupa bogatim prirodnim resursima.Međutim, sedimentni sloj predstavlja veliku prepreku za rudarenje i eksploataciju resursa.Foto: ProfimediaBušenje kroz stotine metara mekane gline i peska dovodi do čestog začepljavanja opreme kojom se buši, kao i kvarenja, što sveukupno usporava radove i enormno povećava troškove.Studija iz 2022. (objavljena u &quot;The Cryosphere&quot;) i ona iz 2024. (&quot;Annals of Glaciology&quot;) pokazale su da stabilno bušenje zahteva smrznutu stenu, a ne sediment jer inače dolazi do zastoja i opasnih uslova.Takođe, sve veći broj ledenih bregova koji se odvajaju od glečera u obližnje vode, ugrožava potencijalne naftne platforme, a ekstremna izolovanost Grenlanda i nedostatak infrastrukture dodatno otežavaju operacije.BONUS VIDEO:

Otkrića naučnika o Grenlandu kvare planove Donalda Trampa?

Vaš komentar

Nema komentara