"Ruske rakete mogu da pogode SAD za 18 minuta"

Norveški ministar odbraneTore Sandvikpokazao je kartu sveta iz arktičke perspektive. Upirao je prstom u ruskopoluostrvoKola, na kojem se nalazi jedna od najvećih svetskih baza nuklearnog arsenala. Najkraća putanja projektila odande do velikih američkih gradova vodi preko Arktika, blizu Severnog pola i Grenlanda, rekao je zaFajnenšalTajms.&quot;Interkontinentalni balistički projektil leti brzinom od sedam kilometara u sekundi. Od lansiranja do udara u veći američki grad prođe samo18 minuta&quot;, pojašnjava Sandvik, dodajući kako je to pitanje &quot;odbrane domovine&quot; za ceoNATO. Zbog toga pitanje arktičke sigurnosti predstavlja temeljnizadatakodbrane za NATO.Povećanointeresovanje američkog predsednikaDonalda Trampaza Grenland, koji je prošlenedeljerezultirao dogovorom sa glavnim sekretaromNATO-aMarkom Ruteom, dodatno je usmerio pažnjuSaveza prema severu &ndash; na temu na koju nordijske zemlje upozoravaju već decenijama. Poslezavršetka Hladnog rata većina arktičkih država, uključujući Rusiju i Sjedinjene Države, znatno je smanjila vojnu prisutnost u regionui zatvorila brojne baze. No Rusija je već početkom 2000-tih, pod vođstvomVladimira Putina, započela sistemskovojno i ekonomskojačanje Arktika, znatno pre zapadnih zemalja.Danas Moskva kontrolišeoko polovine kopnenog i morskog prostora Arktika iupravlja sa više od40 vojnih objekataduž arktičke obale &ndash; od vojnih baza i aerodromado radarskih stanica. Regionima ključnu ulogu u ruskoj nuklearnoj strategiji, a na poluostrvuKola smeštena je Severna flota, koja upravlja s polovinom ruskih nuklearnih podmornica. &ldquo;Severna flota, a posebno njene podmornice, predstavlja srž ruskog sistemastrateškog odvraćanja. Upravo zbog toga kontinuirano se modernizuje&rdquo;, ističeOndrej Ditrihiz Instituta Evropske unije za bezbednosne studije.Foto: ProfimediaRusija održava visoknivopripravnosti i na nuklearnom poligonu na Novoj Zemlji, gde je prošlog oktobratestirala krstareću raketu Burevestnik sa nuklearnim pogonom. IstovremenopromovišeSeverni morski put kao znatno kraću trgovačku rutu između Kine i Evrope. Ovakav razvoj situacije izaziva sve veću zabrinutost među ruskim susedima, koji pozivaju NATO na snažniji angažman u regionu&ndash; zasad sa ograničenim rezultatima.&ldquo;Svesni smo da Rusija intenzivira aktivnosti na severu. Istovremeno, sa topljenjem polarnog leda, Kina se pojavljuje kao sve uticajniji akter sa globalnim ambicijama. Sami sebe nazivaju &lsquo;državom bliskom Arktiku&rsquo;&rdquo;, upozorava Sandvik. Danska premijerkaMete Frederiksennaglašava da se sigurnost Arktika tiče celog NATO-a te poziva na jači angažman Saveza.Slično poručuje i vrhovni zapovednik NATO-ovih snaga, admiral Đuzepe Kavo Dragone, koji Arktik opisuje kao područje od izuzetnestrateške važnosti. Nekoliko država članica, među njima SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i Francuska, već je pojačalo obuku svojih snaga za delovanje u arktičkim uslovima.Foto: ProfimediaU martu će se u severnoj Norveškoj održati velika vojna vježba Kold Respons, na kojoj će oko25.000 vojnikaiz zemalja NATO-a, uključujući4.000 američkih, uvežbavati operacije u ekstremnim zimskim uslovima. Nordijske zemlje pritom nastoje da pokažusvoju važnost Vašingtonu, posebno u području obaveštajnog nadzora. Posebna pažnjausmerena je na dva strateška pomorska prolaza: GIUK prolaz između Grenlanda, Islanda i Ujedinjenog Kraljevstva te takozvani Medveđi prolaz između Svalbarda i norveškog kopna, koji bi u slučaju sukoba mogli da postanuključna žarišta.Norveška ta područja nadzire izviđačkim avionimaP-8, satelitima, bespilotnim letelicama dugog dometa, podmornicama i fregatama. &ldquo;Na taj način NATO razmišlja oodbrani ovog prostorau slučaju krize, ali primarni cilj je sprečiti eskalaciju i odvratiti Rusiju&rdquo;, rekao je Sandvik.Visoki nordijski zvaničniciističu kako SAD uvelikozaviseo podacima prikupljenima na tom području. Većina pažnjeusmerena je na nadzor vazdušnogi podvodnog prostora, a ne nakopnene operacije. Kako je rekao jedan danski zvančnik, Grenland je praktičnonemoguće okupirati, jer je gotovo u celosti prekriven ledom i snegom.Foto: Profimedia, DepositphotosIpak, američki predseednik Tramp razmatra Grenland kao potencijalnu lokaciju za budući sistemprotivraketne odbrane &ldquo;Zlatna kupola&rdquo;. SAD već upravlja ključnom vojnom infrastrukturom na ostrvu,svemirskom bazom Pitifik, koja ima važnu ulogu u sistemima ranog upozoravanja.Uprkossvemu, u nordijskim zemljama raste zabrinutost da će Arktik, dosad relativno stabilanregion, postati novo poprište militarizacije. &ldquo;Strahujem da bezbednosne teme potpuno potiskuju pitanja klimatskih promena, infrastrukture i prava autohtonih naroda&rdquo;, upozorava jedan visoki zvaničnik.Rat u Ukrajini privremeno je usporio rusko vojno jačanje na Arktiku, jer su pojedine arktičke brigade prebačene na ratište, gde su pretrpele velike gubitke. No uprkostome, i Moskva i Peking dugoročno planiraju svoje poteze u regionuu kojemtopljenje leda može temeljnoda promenivojnu i ekonomskuravnotežu. &ldquo;Na Arktiku se odvija tiha, ali intenzivna trka u strateškom nadmetanju&rdquo;, zaključuje Sandvik.BONUS VIDEO:

"Ruske rakete mogu da pogode SAD za 18 minuta"

Vaš komentar

Nema komentara