DA LI VAM KUĆA "PODRIGUJE"? Novi trend kod Amerika

Iza zanimljivog naziva krije se ozbiljno pitanje: Da li ovo zaista čini dom zdravijim ili ljudi samo menjaju unutrašnje klice za spoljašnje zagađenje?U Nemačkoj ovaj trend manje liči na revoluciju, a više na svakodnevicu. L&uuml;ften &ndash; doslovno &bdquo;provetravanje&ldquo; i Sto&szlig;l&uuml;ften, odnosno &bdquo;šok-provetravanje&ldquo;, već dugo podrazumevaju da se prozori širom otvore na nekoliko minuta kako bi svež vazduh brzo prošao kroz prostor, čak i usred zime. I u Srbiji je izraz &bdquo;izluftirati&ldquo; odomaćen.Zdravstvena logika je jednostavna. U zatvorenom prostoru vazduh skuplja vlagu od tuširanja i kuvanja, dim i čestice od šporeta i sveća, hemikalije iz sredstava za čišćenje i nameštaja, kao i sitne čestice i viruse koje ljudi izbacuju.U prethodnoj studiji koju smo sproveli moje kolege i ja, otkrili smo da su mnoge bolesti povezane sa zagađenjem vazduha u zatvorenom prostoru. Vremenom se one nagomilavaju, naročito u dobro izolovanim domovima koji zadržavaju toplotu i zagađenje. Kada kuća &bdquo;podrigne&ldquo;, nagli nalet spoljašnjeg vazduha razblažuje ovu mešavinu i potiskuje dobar deo nje napolje.Ovo je posebno važno za infekcije koje se prenose vazduhom. Tokom pandemije kovida, zdravstvene institucije su naglašavale da bolja ventilacija, uključujući i jednostavno otvaranje prozora &ndash; može smanjiti rizik od zaraze virusom u zatvorenom prostoru.U jednoj studiji sprovedenoj u učionici, otvaranje svih prozora i vrata smanjilo je nivo ugljen-dioksida za oko 60 odsto i smanjilo simulirano &bdquo;virusno opterećenje&ldquo; za više od 97 odsto tokom osmočasovnog dana, čime je zona sa većim rizikom od infekcije svedena na oko 15 odsto prostorije.Kućni ljubimci udišu isti vazduh i mogu biti rani pokazatelji problema. Veterinarske studije povezuju loš vazduh u zatvorenom prostoru sa iritacijom pluća kod pasa i mačaka, naročito blizu poda gde se čestice talože.Foto: ProfimediaMenjanje ustajalog za zagađen vazduhAli spoljašnji vazduh nije uvek čist. Sitne čestice iz fabričkih dimova ili saobraćaja, kao i gasovi poput azot-dioksida, oštećuju srce, pluća i mozak i danas se smatraju glavnim uzrocima bolesti i prerane smrti. U mnogim gradovima većina finih čestica unutar domova i škola zapravo dolazi spolja i prodire kroz pukotine, ventilacione otvore i, naravno, otvorene prozore.Mesto gde živite oblikuje tu razmenu. Domovi u blizini prometnih glavnih saobraćajnica ili autoputeva obično imaju više nivoe čestica povezanih sa saobraćajem i azot-dioksida u zatvorenom prostoru, naročito kada se otvaraju prozori okrenuti ka putu.Studija u školama u centru grada pokazala je da što je škola bliža glavnim putevima, to su viši nivoi saobraćajnih PM2.5 čestica, azot-dioksida i crnog ugljenika izmereni u učionicama.To znači da širom otvaranje prozora okrenutih ka putu u vreme špica može uneti nalet izduvnih gasova, prašine od guma i kočnica baš kada je zagađenje saobraćaja na vrhuncu. Za ljude sa astmom, srčanim bolestima ili hroničnim plućnim problemima, to dodatno zagađenje može poništiti deo zdravstvenih koristi bolje ventilacije.Slika je drugačija u zelenijim i mirnijim područjima. Kada su škole i domovi okruženi većim brojem stabala i zelenih površina i udaljeniji od glavnih saobraćajnica, nivoi čestica povezanih sa saobraćajem u zatvorenom prostoru obično su niži. Vegetacija može pomoći u filtriranju nekih čestica iz vazduha i razbijanju oblaka zagađenja sa obližnjih puteva.Foto: ProfimediaPravo vreme za &bdquo;podrigivanje&ldquo;Važno je i vreme. U mnogim gradovima zagađenje spoljašnjeg vazduha najviše je tokom jutarnjih i večernjih špiceva, a niže kasno noću ili sredinom dana. Kratki naleti &bdquo;podrigivanja kuće&ldquo; van tih vrhunaca ili neposredno posle kiše, koja privremeno može isprati deo čestica iz vazduha, mogu ponuditi bolji balans između kontrole infekcija i izloženosti zagađenju.Loš vazduh u zatvorenom prostoru ne pogađa samo pluća. Studije povezuju više nivoe finih čestica i ugljen-dioksida sa slabijom koncentracijom, sporijim razmišljanjem i povećanim rizikom od anksioznosti i depresije. Zagušljiv dom tiho nagriza raspoloženje i mentalnu oštrinu svih koji u njemu borave.Način na koji se provetrava utiče i na komfor i na račune za struju. Nemački stil Sto&szlig;l&uuml;ften, gde se svi prozori potpuno otvore na kratko vreme, brzo menja vazduh, ali ne hladi zidove i nameštaj koliko ostavljanje malog prozora otvorenog ceo dan. Poprečna ventilacija &ndash; otvaranje prozora na suprotnim stranama doma &ndash; obično još brže pomera vazduh.Lečenje izazvane lošim vazduhom u zatvorenom prostoru može godišnje koštati hiljade evra za lekove i bolničko lečenje &ndash; doživotno opterećenje nakon postavljanja dijagnoze. Otvaranje prozora na pet minuta zimi gubi tek nekoliko dinara u toploti. Svež vazduh danas bolji je od ogromnih medicinskih troškova sutra, poručuju doktori.Za većinu domaćinstava moguć je praktičan srednji put. Provetravanje je korisno kada se radi u kratkim intervalima, van vremena gustog saobraćaja i na stranama doma okrenutim ka mirnijim ulicama ili zelenim površinama.Dakle, trend sa društvenih mreža ima smisla, čak i ako naziv izaziva osmeh. Dom koji se nikada ne &bdquo;podriguje&ldquo; verovatno ima više zagađenja u zatvorenom prostoru i veće nagomilavanje izdahnutog vazduha, naročito tokom sezone virusa(RTS)BONUS VIDEO-

DA LI VAM KUĆA "PODRIGUJE"? Novi trend kod Amerika

Vaš komentar

Nema komentara