Ako Tramp napadne Iran, ove zemlje su na prvoj liniji RATIŠTA

Glavni razlog za strah američkih saveznika u Zalivu jeste iranska odmazda. Iako bi trebalo dauživajuameričku zaštitu, saveznici bi se našli na prvoj liniji ratišta.Upravo su te zemlje, zajedno sa Omanom, apelovalenaTrampovuadministraciju u januaruda odložinapade zbog krvavog gušenja masovnih protestau Iranu, rekao je saudijski izvor za FransPres, te i dalje poručuju da neće dopustiti da se njihova teritorija i vazdušniprostor koristi u slučaju rata.Iran, iako je oslabljen tokom dvanaestodnevnog rata u junu 2025. godine, ostaje sila sposobna za žestoke napade.Zalivskezemlje &quot;znaju da su ranjive jer Iranci imaju dovoljno osnovnih projektila srednjeg dometa koji im omogućavajugađanje vitalnih tačaka tih zemalja: postrojenja za desalinizaciju morske vode, naftnih čvorišta i elektrana&quot;, rekao jePjer Razuh, direktor studija u Mediteranskoj fondaciji za strateške studije (FMES).Foto: Profimedia&quot;Bez te infrastrukture, te vruće i pustinjske zemlje mogle bi da postanunemoguće za život&quot;, naglasio je Razux.Naftna krizaTe naftne države &quot;zabrinute su zbog napada na energetsku infrastrukturu i mogućeg blokiranja plovidbe&quot; u uskom grlu Hormuškog tesnaca, podsetila je Sinzia Bjanko, istraživačica za Zaliv u Evropskom veću za spoljneodnose (ECFR). Te su zemlje trenutno angažovane u skupim političkim agendama: promeni ekonomskog modela, velikim radovima i energetskoj tranziciji.&quot;Sve bi bilo komplikovanije sa naftnom krizom. Upravljanje sigurnosnim posledicama promene režima u Iranu dodalo bi novi sloj složenosti&quot;, objasnila je Bjanko.Uz to, dodao je PjerRazux, takav bi scenariomogao da podstakneKinu, velikog kupca zalivske nafte, da pokuša da smanjisvoje veze sa regionom. To bi bila loša vest za zalivske zemlje koje pokušavaju da uravnotežesvoju trgovinsku zavisnostod SjedinjenihDržava.Asimetrični sukobiPotres u Iranu mogao bi da probudidruge sukobe koje bi Teheran mogao da pokuša dareaktivirau sklopu svoje odmazde, putem Hutija u Jemenu ili Hezbolaha u Libanu.Foto: ProfimediaNJegovo oslabljivanje moglo bi, osim toga, da daodrešene ruke grupamakoje su neprijateljski nastrojene prema susedima, poput Turske ili Pakistana. Tu se misli na kurdske grupena severozapadu i balučke separatiste na jugoistoku Irana, čije bi delovanje moglo da destabilizujeceoregion.&quot;Tokom prethodnih protesta, Turska se bojala da bi u slučaju pada iranskog režima kurdske grupeto iskoristile za stvaranje problema u Turskoj&quot;, rekla je Gonul Tol sa Instituta za Bliski istok. &quot;Grupepovezane sa borcima PKK-a postale bi aktivnije&quot;, smatra ona.Ulozi su slični i za Islamabad, koji je poručio da je &quot;stabilan i miran Iran, bez unutrašnjih nemira, u interesu Pakistana&quot;.Američki napadi &quot;imali bi destabilizujućeposledice za ceoregion, a Pakistan bi mogao da budeposebno pogođen&quot;, ocenila je analitičarka i bivša diplomatkinja Maliha Lodhi. &quot;Svaki poblem blizu granica ojačao bi aktiviste u nestabilnom Balučistanu i bio bi ozbiljna pretnja sigurnosti.&quot;Tramp gomila snage, na Bliski istok uskoro stiže ponos američke mornarice: &#39;Ako ne postignemo dogovor...&#39;Migracijski talasiNeki susedi strahuju i od velikih migracija stanovništva ili prilivaizbeglica, kakve je Turska doživela tokom građanskog rata u Siriji.Foto: Profimedia&quot;Šok bi verovatno bio puno jači, s obzirom na veličinu zemlje, njeno stanovništvo i heterogenost&quot;, rekao jeSinan Ulgeniz tink-tanka Karnegi Evropa.Iran ima 92 miliona stanovnika koji pripadaju brojnim etničkim i verskim zajednicama (Kurdi, Azeri, Baluči, Arapi).&quot;Turska, Azerbajdžan i Jermenija toga se posebno boje jer bi one bile odredišne zemlje&quot;, istakao je ruski analitičar Nikita Smagin. Za potonje dve zemlje, koje su male površine, to bi &quot;lako moglo da ugrozinjihovu stabilnost&quot;.&#39;Islamski NATO&#39;?Nakon izbijanja rata u Pojasu Gaze 2023. i izraelskih napada na Liban, Siriju, Jemen i Iran, te posebnona predstavnike Hamasa u Dohi 9. septembra2025., u regionusu sve glasniji pozivi za jačanjeodbrambene saradnje i zajedničkom odbranom, čak formalnim osnivanjem &quot;islamskog NATO-a&quot;, koje predvode Egipat i Iran.No za to postoje velike političke prepreke zbog kojih su zemlje sklonije bilateralnim sporazumima i tehnološkoj saradnji.Katar i UAE navodno su na samitu u Dohi 15. septembra2025. odbili egipatski predlog za osnivanje zajedničkih arapskih vojnih snaga, bojeći se jačanja regionalne polarizacije, a druge zalivskezemlje uskratile su podršku zbog mogućnosti uključivanja Irana ili Turske, navodi se u analizi Centra za strateške i međunarodne studije.Saudijska Arabija i Pakistan potpisali su, međutim, dva dana kasnije u Rijadu sporazum o uzajamnoj obrani (SMDA) po kojem se &quot;agresija na jednu zemlju smatra agresijom na obe&quot;, po uzoru na član5. NATO-a. Sporazum predviđa sveobuhvatnu vojnu saradnju i govori o zajedničkom odvraćanju, ali ne definišeprecizno mehanizam zajedničkog odgovora niti izričito pominje širenje pakistanskog &quot;nuklearnog kišobrana&quot; na Saudijsku Arabiju.Ni Povelja NATO-a iz 1949. isprva nije spominjala nuklearno oružje, ali se to s vremenom promenilo, pa bi i SMDA mogao da evoluira.Turska takođeradi na jačanju odbrambene saradnje sa Saudijskom Arabijom i Pakistanom i želi da osnuje&quot;regionalnu platformu&quot; koja bi kasnije, kako se nada, mogla da uključujei druge zemlje regiona, poput Egipta.Abrahamova i islamska koalicijaPredsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata,Muhamed bin Zajed Al Nahjan, podstaknut tim razvojem događaja posetio je u januaruIndiju s kojom je potpisao pismo namere za sklapanje okvirnog sporazuma o strateškom obrambenom partnerstvu. Izrael takođeradi na jačanju obrambene saradnje s Indijom.&quot;U regionuse pojavljuju dve suparničke koalicije&quot;, rekao jeFiras Maksad, izvršni direktor za Bliski istok i severnu Afriku pri konsultantskoj kompanijiEurazija Group, za japanski časopis NikkeiAsia.&quot;Abrahamova koalicija na čelu s Izraelom i UAE, uz podršku Indije i Grčke, te islamska koalicija koju predvode Saudijska Arabija, Turska, Pakistan i sve više Egipat.&quot;Referisao se na Abrahamove sporazume kojima je Izrael normalizovao odnose sa nekoliko muslimanskih zemalja, uključujući UAE i Bahrein.Maksad je napomenuo da zemlje kao što su Turska, Egipat i Indija ne žele da birajuizmeđu Saudijske Arabije i UAE-a jer imaju interese na obe strane i mogu da imajuvažnu ulogu u prevladavanju razlika između tedvezemlje.Bliskoistočni savez za protivvazdušnuobranu (MEAD), operativan od leta 2022., možda je zasad najvažnija praktična inicijativa u regionu. Pod vođstvom američkog zapovedništva (CENTCOM), zemlje poput Saudijske Arabije, Jordana, UAE-a, Bahreina i Izraela neformalno rade na povezivanju radarskih sistemau cilju zajedničkog ranog upozoravanja na napade dronovima i projektilima iz Irana.To je jedini projekt gde Izrael i arapske zemlje zaista operativno sarađuju iza kulisa, bez obzira na političku retoriku.BONUS VIDEO:

Ako Tramp napadne Iran, ove zemlje su na prvoj liniji RATIŠTA

Vaš komentar

Nema komentara