Ако Трамп нападне Иран, ове земље су на првој линији РАТИШТА

Главни разлог за страх америчких савезника у Заливу јесте иранска одмазда. Иако би требало дауживајуамеричку заштиту, савезници би се нашли на првој линији ратишта.Управо су те земље, заједно са Оманом, апеловаленаТрамповуадминистрацију у јануаруда одложинападе због крвавог гушења масовних протестау Ирану, рекао је саудијски извор за ФрансПрес, те и даље поручују да неће допустити да се њихова територија и ваздушнипростор користи у случају рата.Иран, иако је ослабљен током дванаестодневног рата у јуну 2025. године, остаје сила способна за жестоке нападе.Заливскеземље &quot;знају да су рањиве јер Иранци имају довољно основних пројектила средњег домета који им омогућавајугађање виталних тачака тих земаља: постројења за десалинизацију морске воде, нафтних чворишта и електрана&quot;, рекао јеПјер Разух, директор студија у Медитеранској фондацији за стратешке студије (ФМЕС).Фото: Профимедиа&quot;Без те инфраструктуре, те вруће и пустињске земље могле би да постанунемогуће за живот&quot;, нагласио је Разуx.Нафтна кризаТе нафтне државе &quot;забринуте су због напада на енергетску инфраструктуру и могућег блокирања пловидбе&quot; у уском грлу Хормушког теснаца, подсетила је Синзиа Бјанко, истраживачица за Залив у Европском већу за спољнеодносе (ЕЦФР). Те су земље тренутно ангажоване у скупим политичким агендама: промени економског модела, великим радовима и енергетској транзицији.&quot;Све би било компликованије са нафтном кризом. Управљање сигурносним последицама промене режима у Ирану додало би нови слој сложености&quot;, објаснила је Бјанко.Уз то, додао је ПјерРазуx, такав би сценариомогао да подстакнеКину, великог купца заливске нафте, да покуша да смањисвоје везе са регионом. То би била лоша вест за заливске земље које покушавају да уравнотежесвоју трговинску зависностод СједињенихДржава.Асиметрични сукобиПотрес у Ирану могао би да пробудидруге сукобе које би Техеран могао да покуша дареактивирау склопу своје одмазде, путем Хутија у Јемену или Хезболаха у Либану.Фото: ПрофимедиаЊегово ослабљивање могло би, осим тога, да даодрешене руке групамакоје су непријатељски настројене према суседима, попут Турске или Пакистана. Ту се мисли на курдске групена северозападу и балучке сепаратисте на југоистоку Ирана, чије би деловање могло да дестабилизујецеорегион.&quot;Током претходних протеста, Турска се бојала да би у случају пада иранског режима курдске групето искористиле за стварање проблема у Турској&quot;, рекла је Гонул Тол са Института за Блиски исток. &quot;Групеповезане са борцима ПКК-а постале би активније&quot;, сматра она.Улози су слични и за Исламабад, који је поручио да је &quot;стабилан и миран Иран, без унутрашњих немира, у интересу Пакистана&quot;.Амерички напади &quot;имали би дестабилизујућепоследице за цеорегион, а Пакистан би могао да будепосебно погођен&quot;, оценила је аналитичарка и бивша дипломаткиња Малиха Лодхи. &quot;Сваки поблем близу граница ојачао би активисте у нестабилном Балучистану и био би озбиљна претња сигурности.&quot;Трамп гомила снаге, на Блиски исток ускоро стиже понос америчке морнарице: &#39;Ако не постигнемо договор...&#39;Миграцијски таласиНеки суседи страхују и од великих миграција становништва или приливаизбеглица, какве је Турска доживела током грађанског рата у Сирији.Фото: Профимедиа&quot;Шок би вероватно био пуно јачи, с обзиром на величину земље, њено становништво и хетерогеност&quot;, рекао јеСинан Улгениз тинк-танка Карнеги Европа.Иран има 92 милиона становника који припадају бројним етничким и верским заједницама (Курди, Азери, Балучи, Арапи).&quot;Турска, Азербајџан и Јерменија тога се посебно боје јер би оне биле одредишне земље&quot;, истакао је руски аналитичар Никита Смагин. За потоње две земље, које су мале површине, то би &quot;лако могло да угрозињихову стабилност&quot;.&#39;Исламски НАТО&#39;?Након избијања рата у Појасу Газе 2023. и израелских напада на Либан, Сирију, Јемен и Иран, те посебнона представнике Хамаса у Дохи 9. септембра2025., у регионусу све гласнији позиви за јачањеодбрамбене сарадње и заједничком одбраном, чак формалним оснивањем &quot;исламског НАТО-а&quot;, које предводе Египат и Иран.Но за то постоје велике политичке препреке због којих су земље склоније билатералним споразумима и технолошкој сарадњи.Катар и УАЕ наводно су на самиту у Дохи 15. септембра2025. одбили египатски предлог за оснивање заједничких арапских војних снага, бојећи се јачања регионалне поларизације, а друге заливскеземље ускратиле су подршку због могућности укључивања Ирана или Турске, наводи се у анализи Центра за стратешке и међународне студије.Саудијска Арабија и Пакистан потписали су, међутим, два дана касније у Ријаду споразум о узајамној обрани (СМДА) по којем се &quot;агресија на једну земљу сматра агресијом на обе&quot;, по узору на члан5. НАТО-а. Споразум предвиђа свеобухватну војну сарадњу и говори о заједничком одвраћању, али не дефинишепрецизно механизам заједничког одговора нити изричито помиње ширење пакистанског &quot;нуклеарног кишобрана&quot; на Саудијску Арабију.Ни Повеља НАТО-а из 1949. испрва није спомињала нуклеарно оружје, али се то с временом променило, па би и СМДА могао да еволуира.Турска такођеради на јачању одбрамбене сарадње са Саудијском Арабијом и Пакистаном и жели да оснује&quot;регионалну платформу&quot; која би касније, како се нада, могла да укључујеи друге земље региона, попут Египта.Абрахамова и исламска коалицијаПредседник Уједињених Арапских Емирата,Мухамед бин Зајед Ал Нахјан, подстакнут тим развојем догађаја посетио је у јануаруИндију с којом је потписао писмо намере за склапање оквирног споразума о стратешком обрамбеном партнерству. Израел такођеради на јачању обрамбене сарадње с Индијом.&quot;У регионусе појављују две супарничке коалиције&quot;, рекао јеФирас Максад, извршни директор за Блиски исток и северну Африку при консултантској компанијиЕуразија Гроуп, за јапански часопис НиккеиАсиа.&quot;Абрахамова коалиција на челу с Израелом и УАЕ, уз подршку Индије и Грчке, те исламска коалиција коју предводе Саудијска Арабија, Турска, Пакистан и све више Египат.&quot;Реферисао се на Абрахамове споразуме којима је Израел нормализовао односе са неколико муслиманских земаља, укључујући УАЕ и Бахреин.Максад је напоменуо да земље као што су Турска, Египат и Индија не желе да бирајуизмеђу Саудијске Арабије и УАЕ-а јер имају интересе на обе стране и могу да имајуважну улогу у превладавању разлика између тедвеземље.Блискоисточни савез за противваздушнуобрану (МЕАД), оперативан од лета 2022., можда је засад најважнија практична иницијатива у региону. Под вођством америчког заповедништва (ЦЕНТЦОМ), земље попут Саудијске Арабије, Јордана, УАЕ-а, Бахреина и Израела неформално раде на повезивању радарских системау циљу заједничког раног упозоравања на нападе дроновима и пројектилима из Ирана.То је једини пројект где Израел и арапске земље заиста оперативно сарађују иза кулиса, без обзира на политичку реторику.БОНУС ВИДЕО:

Ако Трамп нападне Иран, ове земље су на првој линији РАТИШТА

Vaš komentar

Nema komentara