U NEDELJU SU BELE POKLADE: Ove običaje ne valja preskočiti

Bele poklade, praznik praštanja i pripreme za Veliki post, ove godine obeležavaju se u nedelju, 22. februara. To je poslednji dan pred početak Velikog posta i vreme kad se, prema pravoslavnoj tradiciji, vernici pripremaju ne samo promenom ishrane, već i promenom odnosa prema drugima i prema sebi kroz slikovite običaje, od kojih mnogi i danas žive.Foto: ProfimediaNazivBele pokladepotiče od bele hrane &ndash; mleka, sira, kajmaka, jaja &ndash; koja se tog dana još uvek jede, dok je meso već isključeno iz ishrane. Upravo zato se ova nedelja naziva i siropusna, jer označava završetak perioda u kom su dozvoljeni mlečni proizvodi, pre ulaska uUskršnji post. Suština ovog praznika, međutim, nije u trpezi, već uobičajimakoji su naši stari obavezno praktikovali, a najvažniji od njih je praštanje. Otud u narodu naziv i Proštene poklade, odnosno Proćke.Običaji za Bele pokladeU mnogim porodicama i danas je sačuvan običaj da mlađi traže oproštaj od starijih, ali i da se ljudi međusobno mire, izgovarajući jednostavne reči: &quot;Oprosti ako sam zgrešio&quot;. Odgovor je tradicionalno: &quot;Bog ti oprostio, i ja ti opraštam&quot;. Veruje se da je jedino ispravno ući u Veliki post čistog srca, bez ljutnje i teških reči.Zet je obavezno obilazio tasta, taštu, kuma i starojka i tražio oprost kako bi mogao časno da započne post. Kad je ulazio u kuću roditelja svoje žene, ljubio je ruku tastu i govorio:&quot;Oprosti dedo&quot;, a tast mu je odgovarao: &quot;Neka ti je prosto, sinko&quot;.Posebno mesto imao je i običaj takozvanog &quot;praštanja u kući&quot;. Uveče bi se porodica okupljala za stolom, razgovaralo se mirnije nego obično, a stariji su podsećali mlađe da se treba pomiriti sa svima. Smatralo se da nije dobro ući u post u svađi ili ljutnji, jer se verovalo da se ono što čovek nosi u duši tada posebno snažno odražava na njegov život.U pojedinim krajevima Srbije Bele poklade su nekada bile i vreme veselja. Palile su se vatre, okupljala se omladina, a ponegde su se održavale i maskirane povorke, što je bio simboličan način da se otera zima i prizove proleće. Ovi običaji danas su ređi, ali su sećanja na njih i dalje deo narodnog predanja.Za trpezom su se tradicionalno nalazile pite sa sirom, proje, palačinke, uštipci i druga jela od mleka i jaja, jer je to bio poslednji dan kad je takva hrana dozvoljena pre početka posta. Bele poklade su zato ostale upamćene i kao svojevrsni prelaz &ndash; dan između svakodnevice i perioda uzdržanja, ali i prilika da se čovek, makar na kratko, zaustavi i preispita sebe.U duhovnom smislu, poruka ovog dana je jednostavna, ali snažna: bez praštanja nema ni pravog početka posta. Upravo zato Bele poklade nisu samo običaj, već podsetnik koliko su pomirenje i mir u duši važni.Narodna verovanja za Bele pokladeNekada su Bele poklade u mnogim krajevima Srbije bile jedan od najživljih zimskih dana u godini. Po selima su se već od popodneva okupljali mladi, često maskirani u neobične likove &ndash; od &quot;mlade i mladoženje&quot; do raznih šaljivih i strašnih maski. Verovalo se da buka, smeh i šala teraju zimu i sve što je loše, pa su povorke išle od kuće do kuće, pevajući i zadirkujući domaćine, koji su ih zauzvrat darivali jajima, sirom ili slatkišima.U mnogim mestima palile su se velike pokladne vatre. Oko njih se igralo i pevalo, a ponegde su mladi i preskakali plamen, verujući da to donosi zdravlje i snagu u godini koja dolazi. Vatra je imala simbolično značenje &ndash; predstavljala je kraj zime i dolazak toplijih dana, ali i očišćenje pred početak posta koji prethodni najvećem hrišćanskom prazniku Vaskrsu.Foto: ProfimediaNa Bele poklade se, premaverovanjunašeg naroda, veštice i ostali demoni posebno raspomame, i u vreme pokladne večere okupljaju se oko kuće domaćina. Zato je bio običaj da se posle večere sve kore od pojedinih jaja bacaju u vatru, a tabani trljaju belim lukom. Narod je te večeri pred spavanje deci obavezno oblačio prevrnute pidžame i majice, kako bi ih &quot;zaštitio od uroka&quot;.Iako su se vremena promenila i mnogi stari običaji danas žive samo u sećanjima ili na ponekoj lokalnoj manifestaciji, duh Belih poklada &ndash; radost, pomirenje i zajedništvo &ndash; ostao je isti. Upravo ta jednostavna ideja da je važno zastati, oprostiti i započeti novi period mirnije i vedrije, održala je ovaj praznik živim do danas.(Blic žena)BONUS VIDEO:

U NEDELJU SU BELE POKLADE: Ove običaje ne valja preskočiti

Vaš komentar

Nema komentara