MNOGI NE OSEĆAJU ARITMIJE: Kardiolog otkriva ZNAK za uzbunu

Aritmijesu mnogo širi pojam nego što većina ljudi misli. Pod tim nazivom podrazumevaju se iubrzanja i usporenja srčanog rada, poremećaji u sprovođenju impulsa kroz srce, ali i takozvani preskoci- dodatni otkucaji koji se javljaju tamo gde im nije mesto. Nekada su bezazleni i prolazni, a nekada mogu da budu prvi znakozbiljnog poremećaja. Problem je u tome što pacijent sam ne može da proceni kojoj grupi pripada ono što oseća, kažekardiologprim. dr Živan Dimitrijević.- Aritmije su vrlo česte. Nekada se jave kao iznenadnolupanje srca, nekada kao osećaj preskakanja, kao da ritam &quot;nije svoj&quot;, a ponekad pacijent jednostavnonapipa neujednačenpulsi shvati da nešto nije u redu. U većini slučajeva te smetnje su bezopasne, ali ima i poremećaja ritma koji mogu biti ozbiljni, pa i životno ugrožavajući, uključujući iiznenadnu srčanu smrt. Zato svaka aritmija zaslužuje barpregled izabranog lekara- naglašava dr Dimitrijević.Posebno zabrinjava činjenica da značajan broj ljudi uopšte ne oseća poremećaj ritma. Koliko će neko primetiti aritmiju zavisi od osobe do osobe, ali, kako navodi kardiolog, otprilikepolovina pacijenata nema nikakve tegobe.Foto: Profimedia- Imao sam pacijenta sa ozbiljnim poremećajem ritma, a da ništa nije primećivao. Došao je zbog povišenog pritiska, a slučajno smo otkriliapsolutnu aritmiju. Nikada nije osetioni lupanje ni preskakanje srca. Kad bismo svima staviliholter, kod ogromnog broja ljudi našli bismo ponekidodatni otkucaj. To je česta pojava, ali nije isto što i ozbiljan poremećaj - ističe dr Dimitrijević.Upravo zato redovni sistematski pregledi i običanEKG, čak i kada se osoba oseća dobro, imaju veliki dijagnostički značaj.-Čim primetite da vam srce radi nepravilno, nema čekanja da vidite hoće li proći samo od sebe. Nekada zaista nije ništa ozbiljno, ali nekada može da ugrozipacijenta za dva dana. Treba izmeritipritisaki uraditi EKG, to je najbrži način da se utvrdi da li postoji razlog za brigu - naglašava dr Dimitrijević.Broj 30 nije za čekanjeNaš sagovornik upozorava i na drugu krajnost, izrazitousporen rad srca.- Ako čovek meri pritisak i vidi da mu jepuls pedeset, može da ode kod doktora narednih dana. Ali ako primetitridesetu minuti, tog momenta mora da ide pravac kod lekara, jer je u pitanju veliki alarm. Kad vidim frekvencu trideset, i mene hvata panika i to mora odmah da se raščisti - opominje doktor.Kod ozbiljnihblokova u sprovođenju impulsasrce može da radi svega 30 do 40 otkucaja u minuti, jer se pretkomore i komore &quot;razdvoje&quot; i više ne rade usklađeno.Kako objašnjava dr Dimitrijević, tada &quot;komorerade za sebe, a pretkomore za sebe&quot;.- U takvim situacijama se ugrađujepejsmejker- žičica do srca kojadaje impulse u komori i reguliše brzinu rada. Danas je relativno rutinska stvar, ali broj trideset nije za čekanje - poručujeprim. dr Živan Dimitrijević.(Kurir)BONUS VIDEO:

MNOGI NE OSEĆAJU ARITMIJE: Kardiolog otkriva ZNAK za uzbunu

Vaš komentar

Nema komentara