NEKAD SAVEZ, SAD NEPRIJATELJI Istorija sukoba Izraela i Irana

Prema izraelskom bezbednosnom izvoru, napad koji je u toku predstavlja zajedničku operaciju SAD i Izraela.Nepotvrđeni izveštaji navode da je jedna od meta napada iranski predsednički objekat, kao i kuće iranskih lidera, prema informacijama iranske opozicije.Napadi su takođe usmereni na lokacije sa kojih Iran može da preti Izraelu.Američki udari na Iran izvode se iz vazduha i sa mora, izjavio je američki zvaničnik za Rojters.Do sada nije prijavljena raketna vatra na Izrael, ali je stanovništvo pozvano da ostane u blizini skloništa, iako još nije neophodno da ulaze u njih.Serija eksplozija začula se u okolini Teherana ubrzo nakon što je izraelska vojska objavila da su u toku napadi na ciljeve u Iranu.▪️وسائل إعلام غیر رسمیة : تقارير أولية عن وقوع انفجارات في مطار مهر آباد في طهران▪️من الغارات التي استهدفت طهران pic.twitter.com/OitzICMTXW&mdash; كُن مُواطِن (@kon_mowaten) February 28, 2026Kako je sve počelo?Sukob Izraela i Irana tinja decenijama, uz veliki rizik da preraste u buktinju. On je postao jedan od glavnih izvora nestabilnosti na Bliskom istoku, a intenzitet ovog krvavog rivalitetazavisi od niza geopolitičkih faktora.Za Teheran, Izrael je &bdquo;mali Sotona&quot;, saveznik Sjedinjenih Američkih Država na Bliskom istoku koje naziva &bdquo;velikim Sotonom&quot;.Skoro nijedan odnos između neke dve države nije toliko složen &ndash; poput onog između Izraela i Irana, piše RTS.Jevrejsko-persijski odnosi, danas sukobi &ndash; doslovno su biblijski. O njima piše i u Starom zavetu. Tadašnja Persija, koja je obuhvatala Iran i Irak, razorila je Jerusalim 605. godine pre Hrista. Jevreji su porobljeni i nasilno preseljeni u persijske gradove. Od tada, granice većine arapskih zemalja povučene su proizvoljno i posledica su kolonijalizma, vera je jaka, a bogatstvo, zahvaljujući nafti, koje je doskora garantovalo mir, sad budi zavist i nove prohteve.Iran prognozira uništenje jevrejske države. Izrael oduzima pravo Iranu na atomsko oružje. S obzirom na sve to, upućeni kažu u dogledno vreme ne treba očekivati poboljšanje odnosa između Izraela i Irana.Pored toga, Izrael optužuje Iran za finansiranje &bdquo;terorističkih&quot; grupa i vršenje napada protiv njegovih interesa motivisanih antisemitizmom ajatolaha.Rivalstvo &bdquo;krvnih neprijatelja&quot; ostavilo je za sobom ogroman broj mrtvih, često kao rezultat tajnih akcija za koje nijedna vlada nije preuzimala odgovornost. Rat u Gazi samo je sve to pogoršao.Interesantno, odnosi između Izraela i Irana bili su prilično srdačni sve do 1979. godine, kad je Islamskarevolucija preuzela vlast u Teheranu. Štaviše, iako se protivio planu za podelu Palestine koja je doveo do stvaranja države Izrael 1948. godine, Iran je bio druga islamska zemlja koja ju priznala, odmah posle Egipta.U to vreme, Iran je bio monarhija kojom su vladali šahovi dinastije Pahlavi i jedan od glavnih saveznika Sjedinjenih Američkih Država na Bliskom istoku. Iz tog razloga, osnivač Izraela i njegov prvi predsednik vlade David Ben-Gurion želeo je i uspeo da stekne prijateljstvo Irana kao način da kontrira nepriznavanju nove jevrejske države među njegovim arapskim susedima.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoAli 1979. godine, revolucija Ruholaha Homeinija svrgla je šaha s vlasti i nametnula islamsku republiku koja se predstavila kao branitelj potlačenih. Jedno od glavnih obeležja identiteta nove vlade bilo je odbacivanje &bdquo;imperijalizma&quot; Sjedinjenih Država i njenog saveznika Izraela.Novi režim prekinuo je sve odnose sa Izraelom, prestao da priznaje važnost pasoša njegovih građana i zauzeo izraelsku ambasadu u Teheranu da bi je predao Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji (PLO), tada predvodnika borbe palestinske države protiv izraelske vlade.Ali Vaez, direktor Iranskog programa pri Međunarodnoj kriznoj grupi, nezavisnoj nevladinoj organizaciji koja želi da spreči i razreši svetske sukobe, rekao je za BBC da &bdquo;je neprijateljstvo prema Izraelu bilo stub novog iranskog režima zato što su se mnogi njegovi lideri obučavali i učestvovali u gerilskom ratovanju zajedno sa Palestincima u zemljama kao što je Liban, i gajili su velike simpatije prema njima&quot;.Nakoniranske revolucije,vlada Iranaje zauzela kritičniji stav prema Izraelu,i nastao je proksi rat pošto je Iran podržavao libanske šiite i palestinske militante tokomLibanskog rata 1982. godine.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoAli, uz to, smatra Vaez, &bdquo;novi Iran je želeo da se predstavi kao panislamska sila i oživeo je palestinsku borbu protiv Izraela od koje su arapske muslimanske zemlje bile odustale.&quot; Na taj način Homeini je počeo da prisvaja palestinsku borbu za sebe i masovne propalestinske demonstracije uz zvaničnu podršku vlasti postale su uobičajene u Teheranu.Vaez objašnjava da je &bdquo;u Izraelu neprijateljstvo prema Iranu započelo mnogo kasnije, tek devedesetih, zato što se Irak Sadama Huseina pre toga doživljavao kao veća regionalna pretnja&quot;. Čak toliko da je izraelska vlada bila jedan od posrednika koji su omogućili tajni program zvani &bdquo;Iran-kontra&quot;, preko koga su Sjedinjene Američke Države preusmeravale oružje u Iran da bi se koristilo u ratu koji je ovaj vodio protiv suseda Iraka između 1980. i 1988. godine.Ali, vremenom je Izrael počeo da doživljava Iran kao jednu od najvećih opasnosti po njegovo postojanje i rivalitet između dve zemlje prešao je sa reči na dela.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoVaez ističe da, suočen i sa Saudijskom Arabijom, drugom velikom regionalnom silom, i savršeno svestan da je Iran persijski i šiitski u uglavnom sunitskom i arapskom islamskom svetu, &bdquo;iranski režim je razumeo da je izolovan i počeo da gradi strategiju sa ciljem sprečavanja neprijatelja da ga jednog dana napadnu na njegovoj vlastitoj teritoriji&quot;. I stoga se mreža organizacija na strani Teherana razmnožila i počela da izvršava vojne akcije i skladu sa njegovim interesima.Od njih je Hezbolah iz Libana, kog su Sjedinjene Američke Države i Evropska unija proglasili terorističkom organizacijom, najistaknutiji. Danas se takozvana iranska &bdquo;osovina otpora&quot; proteže na Liban, Siriju, Irak i Jemen.Rat u senciIzrael nije sedeo skrštenih ruku i razmenjivao je napade i druge neprijateljske akcije sa Iranom i njegovim saveznicima, često u trećim zemljama, u kojima je finansirao i podržavao oružane grupe koje su se borile protiv proiranskih snaga. Borba između Irana i Izraela opisuje se kao &bdquo;rat u senci&quot; zato što su obe zemlje napadale jedna drugu bez, u mnogim slučajevima, priznanja učešća ijedne od vlada.Grupa Islamski džihad, bliska Iranu, 1992. godine digla je u vazduh izraelsku ambasadu u Buenos Airesu, izazvavši smrt 29 ljudi. Nedugo pre toga, ubijen je lider Hezbolaha Abas Al Musavi, u napadu koji je naširoko pripisan izraelskim obaveštajnim službama.Što se Izraela tiče, on je oduvek bio opsednut ometanjemiranskog nuklearnog programakako bi sprečio ajatolahe da se ikada dokopaju atomskog oružja. Izrael ne veruje iranskim uveravanjima da njegov program ima isključivo civilnu namenu i naširoko je prihvaćeno da su izraelske usluge bile te koje su, u saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama, razvile kompjuterski virus Staksnet, koji je naneo ozbiljnu štetu iranskim nuklearnim pogonima u prvoj deceniji 2000-tih.Teheran je takođe okrivio izraelsku obaveštajnu službu za napade na neke od glavnih naučnika zaduženih za njegov nuklearni program. Najistaknutiji od njih bilo je ubistvo Mohsena Fahrizadeha, koji se smatrao najvišom naučnikom, 2000. godine. Izraelska vlada nikad nije priznala učešće u smrtima iranskih naučnika.Izrael, zajedno sa sa zapadnim saveznicima, optužio je Iran da je u prošlosti stajao iza napada dronom i raketama na njegovu teritoriju, kao i da je izvršio nekoliko sajber-napada.Građanski rat u Siriji, koji je izbio 2011. godine, bio je još jedan razlog za konfrontaciju. Izvori zapadnih obaveštajnih službi kažu da je Iran slao novac, oružje i instruktore kako bi podržao snage predsednik Bašara El Asada protiv pobunjenika koji su želeli da ga svrgnu s vlasti, izazvavši uzbunu u Izraelu, koji veruje da je susedna Sirija jedna od glavnih ruta preko kojih Iranci šalju oružje i opremu Hezbolahu u Libanu.Foto: ProfimediaPrema američkom obaveštajnom portalu Stratfor, Izrael i Iran su u raznim periodima izvodili akcije u Siriji sa ciljem odvraćanja ovog drugog od pokretanja masovnog napada.&bdquo;Rat u senci&quot; stigao je do mora 2021. godine. Te godine je Izrael okrivio Iran za napade na izraelske brodove u Omanskom zalivu. Iran je, sa druge strane, optužio Izrael da je napadao njegove brodove u Crvenom moru.Napad HamasaPosle napada palestinske paravojske Hamas 7. oktobra 2023. godine na Izrael i masivne vojne ofanzive koju je pokrenula izraelska vojska u Gazi kao odgovor na njih, analitičari i vlade širom sveta izrazili su zabrinutost da bi sukob mogao da izazove lančanu reakciju u regionu, i otvoreni i direktni sukob između Iranaca i Izraelaca.Poslednjih meseci su se zaoštrili okršaji između izraelskih snaga i pripadnika paravojske navodno povezanih sa Hezbolahom na granici sa Libanom, baš kao i sukobi sa palestinskim demonstrantima u okupiranim delovima Zapadne obale.Sve do ove godine, i Iran i Izrael su izbegavali da eskaliraju neprijateljstva u masovne bitke. To se promenilo sa Teheranovim ispaljivanjem dronova i projektila, pisao je BBC.Prema Vaezu, &bdquo;ironija je u tome što niko u ovom trenutku ne želi masovni sukob. Izrael je nedavno obeležio prvu godišnjicu razornog rata protiv Hamasa u Gazi, koji je imao ogroman negativni uticaj na njegovu reputaciju na međunarodnoj sceni i ostavio ga izolovanijim nego ikad.&quot;Foto: ProfimediaAnalitičar je upozorio da je, za razliku od Hamasa, &bdquo;Iran državni akter i, stoga, mnogo moćniji&quot;. Ali, istovremeno, &bdquo;on ima brojne ekonomske probleme, a njegova vlada prolazi kroz krizu međunarodnog legitimiteta&quot;, nakon višemesečnih protesta u mnogim slučajevima predvođenih ženama nezadovoljnim verskim ograničenjima.Tokom ove godine, iransko-izraelski proksi sukobeskalirao je u niz direktnih sukoba između dve zemlje. Prvo je Izrael1. aprilabombardovao kompleks iranskog konzulatauDamasku, u Siriji, ubivši više visokih iranskih zvaničnika.Napad na konzulat u Damasku, u kojem je stradalo 13 ljudi, među njima istaknuti iranski viši komandanti kao što su general Revolucionarne garde Muhamed Reza Zahedi i njegov zamenik Hadi Hajriahmi, povredio je Teheran. NJegovo Ministarstvo spoljnih poslova potom je obećalo &bdquo;kažnjavanje agresora&quot;, a njegov ambasador u Siriji Husein Akbari najavio je da će odgovor biti &bdquo;odlučan&quot;.Kao odgovor, Iran i njegovisavezniciiz Osovine otporazauzeli suizraelski brodMSC Ariesipokrenuli udareunutar Izraela 13. aprila. Izrael je zatim izveouzvratne udareu Iranu i Siriji 19. aprila.Napadi dronovima i projektilima u aprilunisu bili poslednja salva u ovoj dugotrajnoj razmeni vatre. Iran je 1. oktobra uveče lansirao desetine projektila prema Izraelu, od kojih su neki pali na izraelsku teritoriju.Bio je to drugi napad Irana 2024. godine, nakon što je u aprilu ispalio stotine projektila i dronova na Izrael. Izraelski vojni zvaničnici rekli su tada da za sada više nema pretnje iz Irana, ali da je pričinjena šteta.Izrael nije previše dugo čekao na odgovor te je sinoć, u noći između 25. i 26. oktobra ispunio obećanje i izraelska avijacija je napala Iran sa100 aviona čiji su ciljevi bilifokusirani na Teheran, pri čemu je IDFnavela da je svaki talas ciljao isključivo vojna mesta, ublažavajući dalje rizike od sukoba.BONUS VIDEO:

NEKAD SAVEZ, SAD NEPRIJATELJI Istorija sukoba Izraela i Irana

Vaš komentar

Top komentari

Rev