Svi komentari - DAVID PROTIV GOLIJATA NA DEBELOM MINUSU: Finci na skijama zaustavili Staljinovu ratnu mašineriju- "Bela smrt" i 800 likvidacija za 100 dana

Zašto je počeo Zimski rat?Zimski rat je počeo zbog teritorijalnih i strateških interesa Sovjetskog Saveza. Nakon potpisivanja pakta Molotov-Ribentrop između nacističke Nemačke i SSSR-a u avgustu 1939. godine, kojim je Istočna Evropa podeljena na sfere uticaja između dve sile, Sovjetski Savez je nastojao da obezbedi svoje granice i poveća bezbednost Lenjingrada (današnjeg Sankt Peterburga), koji se nalazio samo 32 kilometra od finske granice na Karelijskom prevlaci.SSSR je smatrao Finsku, kao neutralnu zemlju blisku zapadnim silama, potencijalnom pretnjom, posebno u slučaju nemačkog napada na Sovjetski Savez.U jesen 1939. godine, SSSR je započeo pregovore sa Finskom, zahtevajući da Finska ustupi deo teritorije na Karelijskom prevlaci, nekoliko ostrva u Finskom zalivu i dozvoli izgradnju sovjetske vojne baze na poluostrvu Hanko.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoGeopolitički status država u severnoj Evropi u novembru 1939. godine: Zeleno - neutralne države; sivo - Nacistička Nemačka; crveno - Sovjetski Savez, narandžasto - neutralne države sa vojnim bazama SSSR-aZauzvrat, SSSR je ponudio veću, ali manje razvijenu teritoriju na severu. Finska vlada je odbila ove uslove, smatrajući ih pretnjom svojoj nezavisnosti i neutralnosti.Tenzije su eskalirale i 26. novembra 1939. godine dogodio se incident na Majnili, gde je SSSR optužio Finsku za artiljerijski napad na sovjetske trupe (što se sada smatra sovjetskom provokacijom). Četiri dana kasnije, 30. novembra 1939. godine, Sovjetski Savez je izvršio invaziju na Finsku bez formalne objave rata.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoKoliko je dugo trajao rat?Zimski rat je trajao od 30. novembra 1939. do 13. marta 1940. godine, ukupno 105 dana, odnosno nešto više od tri i po meseca. Iako relativno kratak period, rat je bio izuzetno intenzivan i odvijao se u surovim zimskim uslovima, sa temperaturama koje su padale ispod -40 &deg;C.Sovjetski Savez je imao ogromnu vojnu nadmoć: SSSR je navodno rasporedio oko 450.000 vojnika, 2.000 tenkova i stotine aviona, dok je Finska imala samo oko 150.000 vojnika, vrlo malo tenkova i ograničenu vazdušnu podršku. Uprkos tome, Finska je pružila neočekivano žestok otpor, koristeći taktiku gerilskog ratovanja poznatu kao taktika &bdquo;moti&ldquo;, u kojoj su manje finske jedinice okruživale i uništavale izolovane sovjetske jedinice u šumama i na zaleđenim jezerima.Finski vojnici, dobro obučeni za zimske uslove i opremljeni skijama, naneli su velike gubitke sovjetskoj vojsci, koja je bila slabo pripremljena za takav teren i klimu.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoZarobljeni sovjetski tenkovi od strane Finaca nakon pobede kod Tolvajarvija (1939)Ključne bitke, poput onih kod Suomusalmija i Raatea, pokazale su finsku taktičku nadmoć, ali je brojčana nadmoć SSSR-a počela da se pokazuje početkom 1940. godine.Nakon neuspeha u prvim mesecima, sovjetskog komandanta Klimenta Vorošilova zamenio je Semjon Timošenko, koji je reorganizovao snage i pokrenuo masovnu ofanzivu u februaru 1940.Finska odbrana na Karelijskom prevlaci počela je da popušta pod pritiskom.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvonorveški dobrovoljci u Severnoj FinskojSimo Hejhe i800 likvidacija za 100 danaFinski poljoprivrednik Simo Hejhe, poznat kao &quot;Bela smrt&quot;, odigrao je veoma bitnu ulogu u Drugom svetskom ratu. Kada je SSSR napao Finsku, on je pozvan u vojsku.Nezvanični izvori tvrde da je Simo Hejhe ubio preko 800 neprijateljskih vojnika.Osim što je bio spretan sa snajperom, ubio je i preko 200 vojnika iz automatskom puškom Suomi KP-31.Zanimljivo je da je Hejhe ovaj &quot;skor&quot;postigao za manje od 100 dana i ta brojka čini ga najuspešnijim snajperistom u Drugom svetskom ratu, i jednim od najuspešnijih snajperista svih vremena.Simo Hejhe je vodio prilično jednoličan život u Finskoj. Odslužio je godinu dana u vojsci, a zatim počeo da se bavi zemljoradnjom i lovom. Onda je došla 1939. godina i Sovjetski savez je napao njegovu zemlju, a Simo je odlučio da pomogne otadžbini.Kako se većina sukoba odvijala po šumama, smislio je najbolji način da pomrsi konce neprijatelju. Uzeo je svoju pušku, nekoliko konzervi, sakrio se na drvo i po ceo dan pucao na neprijatelje. Budući da je u mirnodopskom vremenu Hajkevećinu vremena provodio u lovu, bio je i te kako spreman za ratovanje u šumi čemu svedoči osam stotina ubijenih neprijatelja.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoSve se dešavalo u par metara dubokom snegu i na temperaturi koja se kretala u rasponu od minus 20 do minus 40 stepeni.Simo je danima ležao u svojoj beloj kamuflažnoj odeći (kojoj duguje nadimak &quot;Bela smrt&quot;), okružen snegom koji je držao i u ustima da se ne bi videla para koja nastaje disanjem. Većinu vremena provodio je sam, a jedino što je radio bilo je ubijanje neprijatelja.I to bez pravog snajperskog nišana, što njegove poduhvate čini još neverovatnijim.Hejhe je koristio snajper M-28 zbog svoje relativno male visine (1,6 m).Nije voleo teleskopski nišan iz više razloga: Bez optike na pušci glavu je mogao da drži nisko što ga je činilo teškom metom, nije bilo ni odsjaja koji bi mogao da ga oda. Primenjujući ovakve i slične tehnike iz lova uspevao je da ostane skriven od očiju neprijatelja. Na primer, uvek je utabavao teren ispred mesta na kome se krio kako pucanj ne bi raspršio sneg i otkrio mu položaj.Sa belom kapuljačom i dugom jaknom bio je savršeno zakamufliran u svom rovu kojeg je iskopao u snegu na istoku Finske koji su Sovjeti napali krajem novembra 1939, kako bi pomerili svoju granicu zapadno, da bi Lenjingrad bio sigurniji od nemačkog napada.Hajhei njegovi saborci borili su se protiv Crvene armije koja je bila brojčano nadmoćna i napredovala na nekoliko frontova. Sovjeti su bili svesni da trpe velike gubitke, ali su računali da je to u ratu normalno.Međutim kada su čuli da je za desetkovanje njihovih trupa zaslužan samo jedan čovek, zabrinuli su se i počeli da kuju plan za njegovo smaknuće. Prvo su slali pešadijske odrede ali niko se nije vraćao. Zatim su oformili tim takozvanih &quot;kontra-snajperista&quot; a Hajheih je sve pobio, prenosi Mondo.Za nešto manje od 100 dana Hajhe je iz snajpera ubio 542 vojnika a iz automatske puške preko 160 i tako povećao svoj &ldquo;skor&rdquo; na 705 mrtvih.Zavladao je paničan strah i uskoro se nije mogao naći vojnik koji je hteo da mu priđe blizu, pa su Rusi posegnuli za drugačijim rešenjem. Pokušali su da ga smaknu artiljerijom i izbombardovali svako mesto za koje su pomislili da bi moglo da skriva misterioznog snajperistu. Međutim i to je prošlo bezuspešno.NJegova veština skrivanja potrajala je 98 dana, odnosno do 6. marta, kada je metkom pogođen u vilicu pa je nedelju dana proveo bez svesti u bolnici.Sovjeti su videli teške povrede glave i nepomičnog Hajheate zaključili da je mrtav i ostavili ga tako. Pronašli su ga saborci i odneli u komandu gde se osvestio posle nedelju dana, na dan zaključenja mira.Probudio se na dan kada su njegovi sunarodnici potpisali mirovni sporazum u Moskvi 12. maja 1940., po kojem je Finska ustupila SSSR desetinu svoje teritorije i obavezala se da neće sudelovati u koalicijama protiv Sovjetskog Saveza. Međutim, nešto kasnije prekršili su tu obvezu, kada su ušli u Drugi svetski rat na strani Nemačke.Vojnici koji su ga pronašli tvrde da mu je visila cela leva strana glave što je s obzirom na kasnije slike vrlo moguće. Ostao je poznat po tome što je najbrže u istoriji finske vojske napredovao od čina vodnika do čina poručnika.Hajheje preživeo Drugi svetski rat i postao lovac na losove i uzgajivač pasa.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoKada su ga 1998. upitali kako je postao tako dobar strelac, Simo je odgovorio &quot;praksom&quot;.- Samo sam činio što mi je bila dužnost i što su mi naredili da radim, najbolje što sam mogao - rekao je na pitanje žali li što je oduzeo toliko života.Pojedine procene govore da je Simo Hajhenajubitačniji snajperista svih vremena, prenosi Jutarnji list.Kako i kada je rat završen?Zimski rat je završen 13. marta 1940. godine potpisivanjem Moskovskog mirovnog sporazuma, dan nakon završetka pregovora 12. marta. Finska je bila primorana da pristane na sovjetske uslove zbog iscrpljenosti svojih snaga i nemogućnosti da se dalje odupre nadmoćnijem neprijatelju.Prema sporazumu, Finska je ustupila oko 11% svoje teritorije, uključujući Karelijski prevlačni zemljouz, grad Vipuri (sada Viborg), nekoliko ostrva u Finskom zalivu i deo Ribačkog poluostrva na Arktiku.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoKamuflirani Simo Hejhe na frontu (1940)Takođe je SSSR-u dozvoljeno da ugovorom zakupi poluostrvo Hanko na 30 godina za vojnu bazu. Iako je Finska izgubila značajan deo svoje teritorije i oko 430.000 ljudi je ostalo bez krova nad glavom, uspela je da održi svoju nezavisnost, što je bio ključni cilj.Sovjetski Savez je pretrpeo ogromne gubitke &ndash; procenjuje se da je izgubio između 126.000 i 167.000 vojnika (poginulih ili nestalih), dok su finski žrtve bile znatno manje, oko 25.000 mrtvih i 43.000 ranjenih.Foto: Vikipedija/Javno vlasništvoMrtvi pripadnici Sovjetske armije kod SumusalmijaMeđutim, sovjetska pobeda je bila skupa i otkrila je slabosti Crvene armije, što je kasnije uticalo na percepciju njene moći uoči nemačke invazije 1941. godine.BONUS VIDEO:

BELA SMRT: Sam u snegu, na -40, ubio 800 vojnika za 100 dana

Vaš komentar

Top komentari

Opet ja smetam

Lovac Joca Story

"limes divergira"

Marko

Dragan I