ČUDO: Detetu oca Čavke dali tešku dijagnozu,2. takva u svetu

Баш ме некако чуди да кад је нека афирмативна вест о српском свештенику, или било шта што није каљање угледа и части свештеничке службе, никаквог коментара нема. Ево, човек сведочи о највећој животној драми — о рођеном детету које је било тешко болесно и о живом Богу који га је исцелио од болести за коју светска наука једва да зна. Прича о чуду које би и камен расплакало и сваком родитељу наду дало. Али од 18:44 до 21:30 — потпуни тајац. Гробна тишина. Срби на порталима занемели. Да је несрећник негде погрешно паркирао или да је неко измислио било какву гадост да му укаља мантију, до сад бисте већ исписали три тома своје лажне моралности. Тада сте сви ’праведници’, судије и познаваоци канона. Али кад отац у мантији плаче од радости јер му је дете васкрсло, тада немате шта да кажете? Стидите се! Изгледа да нас туђе чудо и радост не дотиче, али нас туђи грех храни. Навикли смо да грме коментари мржње, ослепели смо у мраку злобе па нас оваква светлост очигледно пече и плаши. Заборављамо све оне стотине часних свештеника који у тишини носе крст свог народа, који деле последњу кору хлеба са сиротињом и којима су руке жуљевте од служења, а не од бројања новца. О њима се не пише, јер истина и смирење нису кликбејт. Ваша тишина испод ове вести је дијагноза нашег духовног јада — лакше нам је да поверујемо у сваку бљувотину, него у једну чисту Божију победу. Сви бисмо да исправљамо Цркву, а нико да исправи себе и радује се брату своме. Е моји Срби, јадна нам мајка какви смо — оглувели на добро, а прегласни на осуду!”

Браво!

Ima nas mnogih koji smo posle ove procitane vesti sa suznim ocima potrcali da zagrlimo svoje dete. Inace o crkvi ne komentarisem nikada, a kada komentarisem ovde, to je da ispravim politicke krive Drine. Nema potrebe za prozivkama ni sa jedne strane, ne cine dobro nikome...

Hvala dragom Bogu na jednom vrlo lepom i clanku o ljudskim sudbinama koje su se zahvaljujuci ponajvise Bozijoj volji uspesno odigrale. Hvala Bogu da se za ovu decicu dobro zavrsilo i da su ziva I zdrava a narocito za dete Gospodina och Cavke koje je uz Bozju volju uspelo da se izbori sa tako retkom I teskom bolescu. BOGU DRAGOM HVALA!!!

Koliko samo ima dece koja umiru u tišini da niko ne zna, u bedi i teškim mukama, dece koja nisu imala sreću da budu sveštenikova, političareva, novinarova, kumova.....biti sveštenik je izbor, a siromaštvo često splet okolnosti na koje utiču drugi, a pisanje ovakvih tekstova u vreme kada se zna u šta se pretvorila crkvena služba, govori najviše o vama i da ste od najgorih još gori. Detetu želim oporavak i sreću, a popu manje estradnih delatnosti.

Eto potvrde onog prvog komentara. Mora da se javi necovek jer ga grize savest ali na pogresan nacin. E moj ti, ne bih ti bio u kozi na dan Strasnog suda, kad ćemo svi mi dati odgovor Tvorcu, ne samo za svoja dela, vec i za svaku izgovorenu rec. Dodji sebi, dok jos imas kome.