Kako je nastao "Kosač" i kako je Mačak odbio 10.000$za obraz

TokomNATO bombardovanja, Pančevo je raketirano 24 dana, a uz vojne ciljeve meta su bila i fabrička postrojenja &quot;Utve&quot;, &quot;Petrohemije&quot;, &quot;Azotare&quot; i &quot;Rafinerije&quot;. Stradanje ovog grada i njegove okoline kroz svoj objektiv ovekovečio je Pančevac Zoran Jovanović Mačak, foto-reporter &quot;Večernjih novosti&quot;.Proleće 1999. godine u Pančevo nije mirisalo na cvetanje. U noćima koje su prethodile zori, vazduh je bio težak, zategnut, kao da unapred nosi vest o onome što dolazi. Tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije, industrijska zona grada pretvorena je u jednu od ključnih meta, a Rafinerija nafte Pančevo u simbol razaranja koji je ceo svet mogao da vidi.Foto: Zoran Jovanović MačakU ranim jutarnjim satima tog kobnog 4. aprila, kada se noć lomila, a dan tek počinjao da se nazire, udari su stigli iznenada, ali ne i baš potpuno neočekivano. Oni koji su te noći bili u rafineriji već su živeli sa predosećajem da će upravo to mesto biti pogođeno. Smene su prolazile u tišini ispunjenoj strepnjom, među cevima, ventilima i rezervoarima koji su u svakom trenutku mogli postati meta.Zora je mirisala na zloEksplozije su presekle tu tišinu naglo i brutalno. Plamen je progutao konstrukcije, a dim se podizao visoko iznad grada, vidljiv kilometrima daleko. U tom haosu, granica između industrijskog postrojenja i ljudskog tela gotovo da je nestajala &mdash; metal i koža podjednako su bili izloženi sili udara.- Bilo je to pred jutro&hellip; jedan udarac i prekid filma - prisećao se Slađan Perošević, jedan od retkih koji su tog 4. aprila iz pogona pančevačke rafinerije izašli živi.Oni koji su uspeli da se izvuku govorili su kasnije o nestvarnim prizorima: gust, taman dim kroz koji probija plamen neobičnih boja, osećaj vreline koji briše svest o vremenu, telo koje prestaje da sluša um. Hladan beton pod leđima postajao je jedini oslonac u pokušaju da se preživi.Foto: Zoran Jovanović MačakPančevo - jutro posle bombardovanja rafinerijeTe noći nisu svi izašli napolje. Sa dve rakete gađana je Energana, a trojica radnika, Duško Bogosavljev, Mirko Dmitrović i Dejan Bojković nisu uspeli živi da napuste kompleks rafinerije.- Čitava smena koja je radila je stradala, imali smo i dosta ranjenih kolega. Posle tog bombardovanja praktično cela Rafinerija bila je uništena. Godine posle toga proveli smo u modernizaciji rafinerije i danas imamo jednu modernu fabriku sa ciklusom proizvodnih postrojenja koji je zaokružen. Ali ono što nećemo zaboraviti, a čega se svake godine sećamo na današnji dan, to je tragično stradanje naših kolega - izjavio je na prošlogodišnjem obeležavanju bombardovanja rafinerije direktor Bloka prerada NIS-a Vladimir Gagić.Foto: Zoran Jovanović MačakPančevo, naselje Vojlovica - jutro posle bombardovanja rafinerijeRafinerija je, kao i druga industrijska postrojenja, bila deo šire slike rata u kojem su energetski izvori predstavljali strateške ciljeve NATO pakta. Gađana je čak sedam puta tokom bombardovanja. U gradu se živelo između sirena i dima, između čekanja i nade da će sledeća noć ipak proći bez udara.&quot;Kosač&quot;A onda, u jednom od tih dana, nastala je fotografija koja će nadživeti i agresiju, i agresore, a možda i čitav NATO pakt, jedna od onih fotografija iz kategorije vanvremenskih.Fotografiju &quot;Kosač&quot; usnimio je fotograf Zoran Jovanović Mačak na obroncima sela Starčevo kod Pančeva. U prvom planu &mdash; Vojislav Minić, čovek sa kosom u ruci, savijen nad zelenom detelinom, uronjen u jednostavan, gotovo zaboravljen ritam svakodnevice. U pozadini &mdash; Rafinerija nafte Pančevo u plamenu i dim koji je prekrio čitav horizont.Foto: Zoran Jovanović MačakBez dramatike u pokretu, bez vidljive reakcije na ono što se dešava iza njega, taj čovek postaje tiha suprotnost svemu oko sebe. Slika ne nudi objašnjenje, ali nameće pitanje: da li je to prkos, navika, vera u Boga, ili jednostavno pobeda života nad smrću?U tom prizoru mnogi su prepoznali suštinu tih dana. Ne u velikim rečima i gestovima, već u malim, upornim radnjama koje opstaju uprkos svemu. Sam fotograf poslao je ovu fotografiju na jedan konkurs Ujedinjenih nacija o zaštiti životne sredine, a, budući da iz opisa fotografije nije hteo da ukloni &quot;spornu&quot; reč &quot;NATO&quot;, umesto među prve tri, fotografija je završila na osmom mestu, kao još jedan podsetnik unapred poznatog ishoda bitke velikih protiv malih.Obraz nije na prodaju, a ni istina! Mačak odbio nagradu i 10.000 dolara od Japanaca&quot;Kosač&quot; je ubrzo nakon nastanka privukla pažnju svetske javnosti. Na prestižnom ekološkom konkursu u Japanu, fotografija je uvrštena među tri najbolje, čime je Jovanoviću bila namenjena nagrada od 10.000 dolara za treće mesto. Međutim, organizatori konkursa postavili su neočekivan i kontroverzan uslov: od autora su zahtevali da ukloni kosača sa fotografije i da izbegava bilo kakvo pominjanje NATO pakta u kontekstu rada. Ovaj zahtev, koji je podrazumevao cenzuru umetničkog i istorijskog integriteta fotografije, Jovanović je odlučno odbio. Veran svom principu da umetnost treba da govori istinu, odustao je od nagrade, čime je dodatno učvrstio značaj &bdquo;Kosača&ldquo; kao simbola nepokolebljivosti i umetničke hrabrosti.Foto: Zoran Jovanović MačakPančevo, naselje Vojlovica - jutro posle bombardovanja rafinerijeOva fotografija nije samo estetski ili tehnički impresivna; ona je i snažan dokument vremena, koji podseća na žrtve i posledice rata, kao i na važnost očuvanja istine u umetnosti. &bdquo;Kosač&ldquo; i danas ostaje inspiracija, ne samo za fotografe, već i za sve one koji veruju u snagu umetnosti da se suprotstavi pritiscima i sačuva ljudski duh.Održava sećanje na stradanje iz 1999.Zoran Jovanović Mačak je čitav period bombardovanja ovekovečio fotografijama - svakodnevno je bio na terenu. I trudi se da se to ne zaboravi. Organizovao je i izložbu &quot;Milosrdni anđeo nad Pančevom 1999.&quot; - ne samo kao sećanje na to turobno vreme, već i upozorenje da nam posledice bombardovanja prete i danas.- Iz oštećenih postrojenja &quot;Azotare&quot; u zemlju i kanal otpadnih voda izliveno je 250 tona tečnog amonijaka, u &quot;Rafineriji&quot; je izgorelo više od 80.000 tona nafte i njenih derivata, a iz &quot;Petrohemije&quot; je oslobođeno 460 tona visokotoksičnog vinilhlorida - napisao jeu katalogu postavke Milan Jakšić.Foto: I. Marinković- Koncentracija kancerogenih materija je bila deset i po hiljada puta veća od dozvoljene. Otrov koji je zagadio vazduh, zemlju i vodu prouzrokuje slabljenje imunološkog sistema, izaziva razne vrste tumora, prekide trudnoće, urođene mane kod dece kao i neizlečive bolesti nervnog sistema i jetre. To nas prati i danas.- Simbolično fotografija &quot;Kosač&quot; je opisala sva naša stradanja za vreme agresije - kaže njen autor. - To je jedan od razloga zašto neretko izlažem samo nju. Drugi razlog je što je ista doživela bezbroj kršenja autorskog prava kako u pisanim i TV medijima a posebno u elektronskim. Zato pored nje ovu postavku čini i 40 mimova izvedenih na više jezika koji su nastali širom sveta ali i kod nas u Srbiji.(Novosti/BBC/RTV)BONUS VIDEO:

Kako je nastao "Kosač" i kako je Mačak odbio 10.000$za obraz

Vaš komentar

Top komentari

bole