УСКРС ИЛИ ВАСКРС? Ево како треба да говоре Срби православци

Једнима је само &quot;Васкрс&quot; прави &quot;српски, традиционални израз&quot;. Другима је &quot;Ускрс&quot; обична &quot;хрваштина&quot; која се никако не сме примењивати код православаца. Има и оних којима је свеједно, али се у расправу укључују јер се она сада раширила и толико омасовила, да ни они који су годинама срећно и мирно славили овај празник више нису сигурни како се правилно честита.За почетак, лингвистички,исправно је и једно и друго.&quot;Васкрс&quot; је српскословенски облик који припада српском црквеном и књижевномјезику, који се до средине 18. века употребљавао у свим крајевима под управом Српске православне цркве.Фото: Википедија&quot;Воскресеније&quot; је рускословенски облик и реч је о старословенском језику руске редакције који је данас језик српске цркве. Наиме, српскословенски језик као званични црквени језик, Срби су средином 18. века заменили руским црквеним језиком. У том црквеном језику речи о којима говоримо изговарају се на руски начин - са &quot;о&quot; у првом слогу, па се тако каже - Воскресеније, воскреснути, воскресе.Како Срби нису заборавили ни свој стари назив за овај празник, у оптицају је остало и &quot;Васкрс&quot; и &quot;Воскрсеније&quot;.Правилно је рећи и &quot;Ускрс&quot;.Овареч&quot;Ускрс&quot; припада српском народном језику. Реч је о аутентичном изразу који је у нека давна времена настао прилагођавањем онога што је изговорено у црквама.&quot;Ова реч је, као и многе друге у нашем језику, приликом последње велике реформе језика добила свој облик у народном, то јест говорном језику. Међутим, због значаја овог Празника над празницима, због константне употребе богослужбених књига на црквенословенском језику, у црквеној употреби се одржао и званично се користи облик са префиксом ВА-скрс, као и у изведеницама ВА-скрсење, ВА-скрсао... У црквеном календару пише ВА-скрсење Господа Исуса Христа - ВАСКРС.Овај облик је ближи оригиналном старословенском изразу и потпуно сагласан црквенословенском ВО-скресеније. Колико се овај начин изражавања сачувао у црквеној свести, сведоче и називи других празника који почињу истим префиксом као што су ВА-знесење, ВА-ведење и други. Тешко је да ћете чути да неко каже празник Узнесења или Уведења, а већина ће рећи Ускрс&quot;, објашњава заИсторијски забавникИван Неђић, професор приправник Богословије Светог Арсенија у Сремским Карловцима.Фото: Depositphotos/drobacphotoНема, дакле, говора о томе да су неки називи овог празника &quot;хрватски&quot;, а други &quot;српски&quot;.Постоји само&quot;Ускрс&quot; (српски народни израз), &quot;Васкрс&quot; (српскословенски књижевни и црквени облик) и &quot;Воскресеније&quot; (рускословенски облик и данашњи српско-црквени израз).&quot;Негативна конотација на реч &#39;Ускрс&#39; развила се у одређеним националистички опредељеним круговима у периоду последњих немира на просторима Балкана, те је та реч повезана са римокатоличким називом за овај празник који они и називају Ускрснуће Господиново. Међутим,ово је једна чињеница која не сме уопште да се доводи у везу са хришћанским етосом и начином живљења и схватања живота, те тако ниједна интерпретација речи не може да умањи значај овог, за нас хришћане, спасоносног Празника&quot;, истиче професор Иван Неђић.Ако и постоји нека разлика, она је, наводе неки лингвисти, стилске природе - префикс &quot;вас-&quot; се сматра свечанијим, а префикс &quot;ус-&quot; припада стилски неутралном стандарду.(Мондо)БОНУС ВИДЕО:

УСКРС ИЛИ ВАСКРС? Ево како треба да говоре Срби православци

Vaš komentar

Nema komentara