Svi komentari - Iranci o životu u Srbiji: Srbi su topliji nego drugi narodi - jednu osobinu dele sa narodom Irana (VIDEO)

Mijad i Sahand su svoja iskustva podelili urazgovoru za Jutjub kanal &bdquo;Attic life&ldquo;. Mijad je u Srbiji već 15 godina, oženjen je Srpkinjom,doktorirao je studije Bliskog istoka i vodi istraživačku kompaniju.Sahand je stigao pre četiri godine i radi kao softverski inženjer.Obojica danas iz prve ruke govore o životu u Srbiji, ali i o tome kako se Iran menjao tokom godina i kako izgleda svakodnevica u toj zemlji iza stereotipa koji se često mogu čuti na Zapadu.Zašto su im Srbi bliskiSahand kaže da je vrlo brzo primetio da mu jementalitetljudi u Srbiji mnogo bliži nego u mnogim drugim evropskim zemljama.Ono što ga je posebno osvojilo jesu toplina, humor i prirodan odnos među ljudima.&bdquo;Ako uporedim svojadruženja sa Srbima i ljudima iz ostatka Evrope, Srbi su mi topliji,imaju dobar smisao za humor, pa moj humor ovde funkcioniše. Neke kulturne norme su slične. Na primer, kod Rusa me iznenađuju određene stvari.Ako odete na rođendan kodRusa, često vam daju listu želja.Jednom sam bio na rođendanu gde je slavljenik imao PDF od pet strana sa preciznim uputstvima šta treba i šta ne treba pokloniti. Razumem da je to kod njih normalno, ali u mojoj kulturi bi to bilo vrlo nepristojno. I mislim da je slično i kod Srba, jer su i oni bili iznenađeni tolikim detaljima&ldquo;, rekao je Sahand.Foto: Jutjub printskrin/Attic lifeOn ističe da ga je u Srbiji dodatno iznenadilo i tokoliko su ljudi usmereni jedni na druge, porodicu i zajednicu, što u velikim gradovima poput Teherana, kako kaže, više nije toliko prisutno.&bdquo;Glavna stvar su karakter, toplina i smisao za humor.Čak bih rekao da su Srbi više porodično orijentisani nego mi, jer dolazim iz Teherana. Dolazim iz velikog grada gde se takve stvari više ne praktikuju. Ne pozdravljate komšije, rodbinu ne viđate često. Ovde su ljudi mnogopovezaniji na porodičnom nivou i očekuje se povezanost sa zajednicom. LJudi vas ovde procenjuju kao osobu, ne po zemlji iz koje dolazite. Naravno, radoznali su, ali vas ne osuđuju. To jako cenim&ldquo;, istakao je Sahand.&bdquo;Odmah sam se osećao kao kod kuće&ldquo;Sahand se prisetio i svojih prvih dana u Srbiji, kada je još uvek razmišljao kao stranac koji mora stalno da pazi na dokumenta, procedure i formalnosti. Međutim, vrlo brzo je shvatio da ovde svakodnevni život funkcioniše opuštenije nego što je očekivao.&bdquo;Stalno sam nosio pasoš, išao u menjačnicu i slično, a ljudi su bili zbunjeni.Pitali su me zašto nosimpasoš, jer to nikoga ne zanima.I odmah sam se osećao kao kod kuće&ldquo;, rekao je Sahand.Foto: Jutjub printskrin/Attic lifeUpravo taj osećaj spontanosti i rasterećenosti, po svemu sudeći, bio je jedan od glavnih razloga zbog kojih mu je Srbija brzo postala bliska.Inat kao važna spona između Srba i IranacaKada govori o Srbima, Mijad se u velikoj meri slaže sa Sahandom. I on smatra da su ljudi u Srbiji srdačni, otvoreni i spremni da prihvate druge, ali posebno ističe jednu osobinu koju vidi kao duboku vezu između dva naroda &mdash; inat i otpor prema nametanju.&bdquo;Ja zaista mislim da suljudi ovde sjajni.LJudi su opušteni i prihvataju vas, a to je najvažnije. I ja imam sličan osećaj. Rekao bih da je najbolji narod, zapravo društvo. Interesantno je koliko sličnosti delimo. Ovde postoji taj inat, taj otpor.Mislim da je to nešto što je ostalo iz vremena Jugoslavije, želja za slobodom i otpor prema nametanju. Kažeš &lsquo;idi levo&rsquo;, oni idu desno.Kažeš &lsquo;idi pravo&rsquo;, oni idu nazad. Postoji taj inat i otpor koji se meni dopadaju, jer ne možeš da im diktiraš šta da rade. Mislim da je to nešto što delimo sa njima. To je društvo koje živi u zajednici, postoji život u društvu. I to mi se jako sviđa&ldquo;, istakao je Mijad.Na tu temu nadovezao se i Sahand, koji kaže da su i Iranci veoma osetljivi na pokušaje da im neko propisuje kako treba da žive.Foto: Jutjub printskrin/Attic life&bdquo;Suština jeosećaj suvereniteta i nezavisnosti - ja odlučujem o svom životu, ti mi ne govoriš šta da radim. I mi to imamo. Ako nam kažete kako treba da živimo, kako da se ponašamo ili oblačimo, nakon nekog vremena ćemo reći &lsquo;ne, mi ćemo sami odlučiti&rsquo;. Mislim da je to prilično slično srpskom inatu.&ldquo;Kako se Iran menjao posle revolucijeSahand je govorio i o promenama koje su se dogodile u Iranu nakon revolucije, objašnjavajući da je društvo tokom godina prolazilo kroz velike oscilacije. Kako kaže, period neposredno nakon revolucije bio je obeležen snažnom kontrolom države, velikim restrikcijama i tenzijama koje su prožimale svakodnevni život.&bdquo;Rođen sam 1990. godine, 11 godina nakon revolucije. Na osnovu onoga što sam video kao dete i onoga što sam čuo od roditelja, odmah posle revolucije situacija je bila veoma napeta i postojale su velike restrikcije.Država je imala vrlo čvrstu kontrolu nad društvom i to je stvorilo mnogo tenzije.Stvari su otišle u ekstreme. Na primer, šah je bio zabranjen, gitare su bile zabranjene. Kasnije se to promenilo.&ldquo;Dodaje da su se brojne stvari vremenom formalno ili neformalno menjale, pa su mnoga pravila nastavila da postoje, ali njihova primena više nije bila ista kao ranije.Foto: Jutjub printskrin/Attic life&bdquo;Mnoge stvari su bile dozvoljene, ali tajno.Ako si želeo da sviraš gitaru, radio si to, ali si morao da kriješ. Ako nosiš gitaru na ulici, moraš da je staviš u kutiju da se ne vidi šta je unutra. Restrikcije su bile mnogo šire dok sam bio dete, ali se društvo postepeno menjalo. Mnoga ograničenja i dalje postoje, ali se ne primenjuju kao ranije, posebno nakon 2022. godine&ldquo;, rekao je Sahand.Dvostruki život u Iranu: jedno za javnost, drugo za privatnostJedan od najzanimljivijih delova njihovog razgovora odnosi se na objašnjenje kako zaista izgleda svakodnevni život u Iranu.Sagovornici navode da postoji jasna podela između onoga što je dozvoljeno i vidljivo u javnosti i onoga što se dešava u privatnosti.Sahand kaže da je, pre nego što je napustio Iran, bilo gotovo nezamislivo da žena izađe napolje sa potpuno otkrivenom kosom, ali da su u privatnim prostorima pravila bila drugačija.&bdquo;Sada gledam snimke iz Iranai žene više ne nose marame. Ali i ranije, u privatnim prostorima, bile su slobodne. Samo su napolju morale da poštuju pravila. Postojao je nepisani dogovor sa državom:&lsquo;Ja ću poštovati pravila za izgled, a vi me ostavite na miru u privatnom životu&rsquo;&ldquo;,rekao je Sahand.Mijad dodatno objašnjava damnogi ljudi izvan Irana imaju potpuno pogrešnu predstavu o toj zemlji i često je zamišljaju kao nerazvijenu, jednoličnu i zatvorenu sredinu, iako je stvarnost mnogo složenija.&bdquo;Tužno je što većina ljudi, posebno na Zapadu, nemaju pravu sliku o Iranu. Kada spomenete Iran, oni misle da je to arapska zemlja sa pustinjom, da nije razvijena. Ipak, kada odu u Teheran, iznenade se jer vide moderan grad, čak razvijeniji nego neka mesta u Evropi.&ldquo;On ističe da jeIran ogromna i veoma raznolika zemlja,u kojoj se kultura, način života, pa čak i jezičke razlike menjaju od regiona do regiona.&bdquo;Iran je ogroman i veoma raznolik. Zavisi gde putujete, Teheran, jug, sever, istok, zapad, sve je drugačije. Na primer, jug ima drugačiju kulturu i čak jezičke razlike, sever je potpuno drugačiji. U svakodnevnom životu važi dvostruki život. Jedan život je javni - gde moraš da poštuješ pravila, islamski zakon, kontrolu, nema barova, nema alkohola, sve je regulisano.Drugi život je privatni - zabave, druženja, kao na Zapadu, gde ljudi piju, izlaze, zabavljaju se&ldquo;, otkrio je Mijad.Koliko je Irancima teško da napuste zemljuNa pitanje kako je uspeo da ode iz Irana,Sahand je objasnio da je raširen stereotip da je reč o potpuno zatvorenoj zemlji, ali da to nije sasvim tačno. Kako kaže, pasoš može da se dobije, ali je problem u tome što putovanja u veliki broj zemalja nisu jednostavnazbog viznog režima i brojnih administrativnih uslova.&bdquo;Možeš da dobiješ pasoši možeš da izađeš iz zemlje, ali ne možeš lako da putuješ svuda. Imamo oko 40 zemalja u koje možemo da uđemo bez vize, ali većina su male ili udaljene destinacije. Za Evropu, Južnu Ameriku ili Jugoistočnu Aziju treba viza i proces je veoma dug i težak. Često ljudi ne mogu da ispune uslove jer moraju da dokažu da su dovoljno bogati, da neće ostati ilegalno, da imaju veze sa zemljom u koju putuju, imovinu, porodicu ili stabilan posao&ldquo;, rekao je Sahand.Studiranje kao izlaz i &bdquo;cena slobode&ldquo;Mijad je objasnio i da mnogi Iranci pokušavaju da napuste zemlju preko obrazovanja, ali ni to nije jednostavno, jer zahteva ozbiljna finansijska sredstva.&bdquo;U Iranu,posle fakulteta, ideš u vojsku ili nastavljaš školovanje.Ako želiš da nastaviš studije, možeš da odeš iz zemlje, alimoraš da ostaviš depozit u banci kao garanciju da ćeš se vratiti.Mislim da je bilo oko 15.000 dolara. To je praktično cena slobode&ldquo;, rekao je Mijad.BONUS VIDEO:

Iranci o životu u Srbiji: Srbi su topliji nego drugi narodi

Vaš komentar

Top komentari

Pedja

Ivan Zgrozeni

Ivan Zgrozeni

Bs kv

Синиша