Černobilj - 40 godina kasnije: Desilo se nešto neočekivano

Na kontaminiranom zemljištu, nesigurnom za ljudski život, danas slobodno lutaju jedini istinski divlji konji na svetu &ndash;Prževaljskijevi konji. Zdepasti, snažni, peščano-smeđe boje, s uspravnom tamnom grivom i primitivnim crtama lica, oni mirno pasu širom černobiljske zone isključenja &ndash; u prostranom, radioaktivnom krajoliku većem od Luksemburga.Pre četrdeset godina, 26. aprila 1986., eksplozija u nuklearnoj elektrani u Ukrajini poslala je zračenje širom Evrope i prisilila na evakuaciju celih gradova, raselivši na desetine hiljada ljudi. Bila je tonajgora nuklearna katastrofa u istoriji.Četiri decenije kasnije - Černobilj je i dalje preopasan za ljude. Ali divlje životinje su se vratile.Vukovisada vrebaju prostranom ničijom zemljom koja se proteže kroz Ukrajinu i Belorusiju, a smeđi medvedi su se vratili nakon više od jednog veka. Populacije risova, losova, jelena, pa čak i čopora pasa koji slobodno lutaju, oporavile su se.Prževalskijevi konji, poreklom iz Mongolije i nekada na rubu izumiranja, uvedeni su ovde 1998. godine kao eksperiment. Poznati kao &quot;takhi&quot; u Mongoliji (&quot;duh&quot;), ovi se konji razlikuju od domaćih vrsta jer imaju33 para hromozoma, u poređenjus 32 kod domaćih konja. Moderno ime potiče od ruskog istraživača koji ih je prvi formalno identifikovao.Look at this Przewalski&#39;s horse chilling in the radioactive grass without a care in the world.Apparently the radiation doesn&#39;t affect them. There are more and more of them.They also use the abandoned buildings for shelters. https://t.co/6BsXYf4edP pic.twitter.com/4L59SewtFS&mdash; Aristocratic Fury (@LandsknechtPike) April 27, 2026- Činjenica da Ukrajina sada ima populaciju koja slobodno živisvojevrsno je malo čudo - kažeDenisVišnjevski, glavni prirodnjak u zoni. S nestankom ljudskog pritiskadelovi zone isključenja sada liče na evropskekrajolikeiz prošlih vekova- Priroda se relativno brzo i učinkovito oporavlja - kažeVišnjevski.Transformacija je vidljiva svuda. Drveće probija napuštene zgrade, putevi se stapaju sa šumom, a istrošeni znakovi iz sovjetskog doba stoje pored nagnutih drvenih krstova na zaraslim grobljima. Skrivene kamere prikazuju kako se konji prilagođavaju na neočekivane načine. Traže sklonište u trošnim štalama i napuštenim kućama, koristeći ih da pobegnu od surovih vremenskih uslova i insekata - čak i da spavaju unutra.On the 40th anniversary of the Chornobyl nuclear disaster, the site remains too dangerous for humans &ndash; but wildlife has moved back in. https://t.co/7OUQXZ5ITK&mdash; euronews (@euronews) April 26, 2026Proglašeni izumrlim u divljini 1969. godine, konji Prževalskog su preživeli samo uzgojem u zatočeništvu pre nego što su napori za ponovno uvođenje obnovili globalnu populaciju od oko 3.000, prema rečimaFlorijana Druara, rukovodioca operacija za konjički program u Nacionalnom parku Seven na jugu Francuske.Praćenje životinja u Černobilju zahteva vreme. Višnjevski često vozi sam satima, postavljajući kamere osetljive na pokret u kamuflirana kućišta pričvršćena za drveće. Uprkos stalnom zračenju,naučnici nisu zabeležili masovne smrti, iako su očigledni suptilniji efekti. Neke žabe su razvile tamniju kožu, a ptice u područjima sa većim zračenjem su sklonije razvoju katarakte.Chernobyl&rsquo;s wild revival: rare horses thrive in radioactive exclusion zoneNearly four decades after the nuclear disaster, wildlife &mdash; including rare Przewalski&rsquo;s horses &mdash; thrives in the Chernobyl exclusion zone even as...https://t.co/4O70KeBVmF pic.twitter.com/eJn9k0OsZT&mdash; Ynet Global (@ynetnews) April 19, 2026Međutim, pojavile su se nove pretnje. Rat u Ukrajini koji traje od 2022. godine doneo je borbe kroz Zonu isključenja, a požari povezani sa vojnim aktivnostima zahvatili su šume.- Većinu šumskih požara izazivaju oboreni dronovi -kažeAleksandar Poliščuk, koji je na čelu vatrogasne službe u zoni.Požari mogu vratiti radioaktivne čestice u vazduh. Danas zona više nije samo slučajno utočište za divlje životinje. Postala je jako čuvani vojni koridor, obeležen betonskim barijerama, bodljikavom žicom i minskim poljima. Černobilj će verovatno ostati van domašaja generacijama &ndash; previše opasan za ljude, ali pun života.- Za nas koji se bavimo zaštitom prirode i ekologijom, to je neka vrsta čuda.Ova zemlja je nekada bila intenzivno korišćena &ndash; poljoprivreda, gradovi, infrastruktura. Ali priroda je zapravo izvršila fabričko resetovanje -kaže Višnjevski za Evronjuz.BONUS VIDEO:

Černobilj - 40 godina kasnije: Desilo se nešto neočekivano

Vaš komentar

Nema komentara