Srbe nazivao svinjama, Andrić ga pobedio u trci za Nobela

Najširu slavu stekao je remek-delom &quot;Aleksandrijski kvartet&quot; (1957 - 1960) četvorodelnim romanom koji istražuje relativnost ljudske percepcije i prirodu istine kroz isprepletane priče o ljubavi, politici i egzistencijalnim pitanjima.Iako je popularnost &quot;Aleksandrijskog kvarteta&quot; opala na Zapadu, Darelova dela i dalje imaju vernu čitalačku publiku u Srbiji. NJegovi romani su gotovo u potpunosti prevedeni na srpski jezik, a nova izdanja se redovno pojavljuju u knjižarama, što potvrđuje trajni značaj njegovog opusa u ovom delu sveta. &quot;Aleksandrijski kvartet&quot; je ostavio toliko dubok trag u srpskoj kulturi da su stihovi iz njega pronašli put i do popularne muzike &ndash; poznata pesma Bebi Dol &quot;Mustafa&quot; sadrži citate iz ovog književnog klasika.Zanimljivo je da je sam Darel jedno vreme živeo u Beogradu, gde je radio kao ataše za štampu britanske ambasade od 1949. do 1952. godine, u periodu kada se Jugoslavija tek oporavljala od Drugog svetskog rata i gradila novi politički sistem. Ipak, Beograd i tadašnja komunistička Jugoslavija nisu mu ostali u lepom sećanju &ndash; te se u pismima svojim prijateljima o Beogradu izražavao izričito negativno.Foto: Jutjub printskrin/Laurence WilliamsonDarelova netrpeljivost prema komunističkoj Jugoslaviji bila je očigledna, a njegovi boravci u Beogradu obojeni dubokim nezadovoljstvom i prezirom prema političkom sistemu, ali i samom društvu u kojem se našao. Kao vatreni antikomunista, nije krio svoje negativne stavove u privatnoj prepisci, gde je često kritikovao režim, ali i sam narod, ne birajući reči.NJegova pisma prijateljima svedoče o osećaju otuđenosti i gnušanju prema sredini u kojoj je radio: &bdquo;Ovo je uparložena i grozna policijska država,&rdquo; piše Darel, dodajući da će &bdquo;imati prijatno zadovoljstvo da ovom tupavom narodu pomažemo i ohrabrujemo ga u nastojanjima da sruši svoju ideološku Palatu.&rdquo; NJegova frustracija dodatno eskalira u sledećem pismu, gde Beograd opisuje kao mesto hiljadama milja udaljeno od Mediterana, &bdquo;ravno, sa svih strana zarobljeno kopnom, nastanjeno svinjama, koje je nemoguće razlikovati od Srba i obratno.&rdquo;Napisao roman koji se odigrava u SrbijiGodine 1957. Lorens Darel objavljuje roman &quot;Beli orlovi nad Srbijom&quot;, u kojem ispisuje fikcionalnu priču o britanskom agentu na tajnom zadatku u komunističkoj Jugoslaviji. Glavni junak dolazi da istraži misteriozno ubistvo engleskog ambasadora, ali i glasine o mogućem ponovnom okupljanju srpskih rojalističkih snaga. Istoričari književnosti primećuju da je ovaj roman očigledan Darelov pokušaj (i to neuspešan) da napiše nešto na tragu Flemingovog &quot;DŽejmsa Bonda&quot;, čiji prvi roman, &quot;Kazino Rojal&quot;, izlazi 1953. godine.&quot;Beli orlovi nad Srbijom&quot; se ne ubrajaju u Darelove najznačajnija dela i uglavnom ostaje kao književna zanimljivost. Najintrigantniji aspekt romana danas nije njegov zaplet, već način na koji Darel opisuje Jugoslovene i Beograd. NJegovi prikazi su puni stereotipa i izrazitog prezira &ndash; Jugoslovone predstavlja kao ljude bez zuba, koji &bdquo;smrde na ustajali kajmak i suncokretovo ulje&rdquo;. Opisuje ih kao narod koji se tetura od šljivovice, dok su restorani u Beogradu gotovo nestali, jer su većinom pretvoreni u menze, a ono malo što je preostalo nudi jela sa, kako pripovedač ističe, &bdquo;ukusom Staljinovog brka&rdquo;.Foto: Vikipedija/S. Kragujević/Javno vlasništvo, Arhiva NovostiAndrić ga pobedio u trci za Nobelovu nagraduIpak, Darelovoj mržnji i nerazumevanju prema ovim prostorima suprotstavilo se jedno od najvećih životnih iznenađenja. Kako pokazuju arhive Nobelovog komiteta, najbliže dobijanju Nobelove nagrade za književnost bio je 1961. godine, kada su u najjuži izbor za nagradu ušli upravo Darel, Grejem Grin, DŽ. R. R. Tolkin, Karen Bliksen i Ivo Andrić.Na kraju, kao što je poznato, prestižno priznanje te godine pripalo je srpskom i jugoslovenskom piscu Ivi Andriću. Darel, koji je od svojih prijatelja iz Akademije saznao da je izgubio za tačno dva glasa u korist Andrića, ostao je zatečen ovakvim ishodom. Navodno se kasnije svom dugogodišnjem prijatelju Henriju Mileru požalio rečima: &bdquo;Za tog Andrića nikad nisam ni čuo.&rdquo; Ironija sudbine učinila je da nagrada, koju svaki pisac priželjkuje, ode upravo u ruke pisca iz zemlje koju je prezirao.(Srbija danas)BONUS VIDEO:

Srbe nazivao svinjama, Andrić ga pobedio u trci za Nobela

Vaš komentar

Top komentari

Xajgyk

dr mrmoljk

Tole