Ne muslimanima i migrantima: Na granicu šalju krokodile,zmije

Indijski zvaničnici predložili su plan da se u rečnim delovima granice sa Bangladešom, gde je teško postaviti ogradu, puste grabljivice poput krokodila i otrovnih zmija. One bi trebalo da služe kao prirodna prepreka ilegalnoj migraciji i švercu.Granica Indije i Bangladeša, duga 4.096 kilometara, prolazi kroz neke od najzahtevnijih terena, a NJu Delhi je zaključio da je delove nemoguće ograditi.U internom dopisu od 26. marta, indijske Granične bezbednosne snage (BSF) naložile su svojim jedinicama da ispitaju &quot;izvodljivost korišćenja gmizavaca u ranjivim rečnim prolazima&quot;.Foto: Vikipedija/AnkurOvaj potez vlade uznemirio je aktiviste za ljudska prava i zaštitu divljih životinja, piše Al DŽazira.U nedavnom dopisu, BSF je naložio graničnim jedinicama &quot;strogo poštovanje&quot; uputstva o &quot;istraživanju korišćenja gmizavaca u rečnim prolazima&quot;.Zvaničnicima je takođe naređeno da izveštavaju o &quot;preduzetim merama&quot;. O tome je prvi izvestio regionalni list &quot;Northeast News&quot;.Ministarstvo unutrašnjih poslova najmnogoljudnije države sveta (pretekli i Kinu 2023. godine)je u prošlogodišnjem izveštaju navelo da BSF, uprkos teškom terenu, aktivno suzbija ilegalne prekogranične aktivnosti i migracije ljudi bez dokumenata iz Bangladeša.Foto: David Salvatori / VWPics / Profimedia- Određena problematična područja poput rečnih i nizijskih zona, naselja blizu granice, nerešeni slučajevi eksproprijacije zemljišta i protesti lokalnog stanovništva usporili su postavljanje ograde na nekim delovima granice - navodi se u izveštaju.Analitičari i aktivisti izrazili su zabrinutost zbog mogućnosti korišćenja opasnih životinja poput krokodila za odvraćanje izbeglica i migranata.- Ovo bi bilo smešno da nije zlokobno i opasno - rekao je Angšuman Čaudhuri, istraživač specijalizovan za severoistočne i istočne indijske pogranične države.- Kada jednom pustite otrovne zmije i krokodile, oni neće moći da razlikuju da li je neko Bangladešanin ili Indijac - dodao je Čaudhuri.Foto: Depositphotos/YAYImages- Ovo je vrhunac okrutnosti i dehumanizacije migranata bez dokumenata. Potpuno novi način pretvaranja prirode i životinja u oružje protiv ljudi. To je biopolitičko nasilje nove vrste i Ahilova peta na indijsko-bangladeškoj granici - izjavio je za Al DŽaziru.Indijska vlada dugo tvrdi da migranti bez dokumenata predstavljaju pretnju jer menjaju demografsku sliku zemlje. Zvaničnici BSF-a su u više navrata bili u centru pažnje zbog toga što su pod pretnjom oružjem gurali indijske muslimane u Bangladeš.Ne postoje zvanične statistike o broju migranata bez dokumenata u Indiji. Iako je ovog meseca započet novi popis stanovništva, poslednji je sproveden 2011. godine. Čak i ako broj migranata raste, Indija se, prema aktivistima, odlučuje za &quot;vansudske metode&quot; umesto saradnje sa vladom Bangladeša i pravnog postupka, rekao je aktivista za ljudska prava Harš Mander.Ideja o uvođenju krokodila i otrovnih zmija u pogranična područja, prema njegovim rečima, samo je nastavak uobičajene politike prema indijskim muslimanima.Foto: ProfimediaInače, krokodili nisu autohtona vrsta u rečnim oblastima uz granicu Indije i Bangladeša, rekao je za Al DŽaziru Ratn Barman iz organizacije&quot;Wildlife Trust of India&quot;.Ako bi se preselili u pogranična područja, možda ne bi preživeli, rekao je Barman.- Prvo, ubrzo bi uginuli - rekao je.- Isto važi i za otrovne zmije - dodao je i upozorio da &bdquo;svako narušavanje prirodnog staništa vrsta&ldquo; nije dobro.- Ako to sprovedemo, možemo poremetiti čitav lanac i ekosistem - upozorio je Barman.Foto: Eduard Goričev / Panthermedia / Profimedia- Zabrinut sam za druga bića koja imaju isto pravo na život u ovom svetu i na tim područjima - dodao je.- Ovakva politika odražava okrutnost države - rekao je aktivista Mander.- Nema razloga da se migrant bez dokumenata izlaže krokodilima i zmijama u reci, ili pretnji oružjem - zaključio je.(Kurir/Al-Jazeera)BONUS VIDEO:

Ne muslimanima i migrantima: Na granicu šalju krokodile,zmije

Vaš komentar

Top komentari

Ma