Šta sam Bogu zgrešila: Unuk joj se bori sa teškom dijagnozom

PevačicaMaja Odžaklijevska, koju publika voli još od početka njene karijere, već neko vreme živi povučeno, daleko od javnosti. Nakon što se preselila u malu kuću u prirodi, Maja Odžaklijevska posvetila se mirnom životu i svu svoju ljubav usmerila na svog unuka Luku, kojem je potpuno posvećena.Ipak, kako je sama jednom prilikom priznala, sve je teže podnosila svakodnevne obaveze i osećala da gubi snagu, zbog čega je bila primorana da donese tešku odluku -da smesti unuka u dom gde će imati potrebnu brigu i podršku.- Mislim da to nije teška odluka, ali je to užasno teško roditelju, jer moja majka je rekla, &#39;samo me nemojte davati u starački dom&#39;. Što se mene tiče, ja bih volela da svoj život završim pored svoje ćerke i unučića, ali ako budem svojoj deci balast, ja ću svakako da se pomirim sa činjenicom da ću otići u starački dom - poručula je Maja tada.Foto: ATA images/A. AhelNJu, kako kaže, to neće toliko zaboleti, a onda dodaje:- Međutim to bi bilo isto kao da mene sad pitate, pa dobro kako se sada osećate s obzirom na to da razmišljate da Luku date u dom. Luka je moj autistični unuk, to većina zna, i zaista razmišljam da Luku dam u dom. Zašto? Pa ne mogu ja da ga dam, Centar za socijalni rad će odlučiti šta će biti sa Lukom, ali je suština da ja sve manje mogu njegovu energiju da udahnem. Nekad ostanem, dobro sam rekla, bez daha. Toliko se uznemirim kad je on uznemiren da ne mogu da udahnem. Ja to sebi ne smem da dozvolim. Svakim danom kad on ima napad, ja sam jednim korakom bliže zemljici.- Luka je kod mene proveo osam meseci kada je imao dve i po godine. Kod mene je proveo još četiri godine, ili skoro pet, posle toga kada je majka opet bila u obavezi. Luka je sada dva i po meseca kod mene zato što je majka u obavezi. Majka ne razmišlja o tome da li ja mogu ili ne mogu, a mora da razmišlja o tome, jer nije suština izgubiti i dete i majku, treba sačuvati i jedno i drugo. Ja ću njoj jednog trenutka ipak biti dragocena što sam uopšte postojala, a za njeno dete je jako važno da ja još postojim, pa makar uzela to dete povremeno koliko mogu da izdržim u ovim godinama - otkrila je Maja svojevremeno.Negiranje njene ćerke je dovelo do toga da je Maja jedan dan kad niko nije znao odvela dete u Centar za decu ometenu u razvoju i tamo su odmah posumnali na autizam, ali po zakonu detetu ne može da se da dijagnoza pre navršetka njegove pete godine.- I onda je status quo. Vi sad da čekate dve i po godine da dete napuni pet, da biste počeli nekako da reagujete.Ističe da je tada znala sve što sada zna, veruje da bio Luka do sada postao verbalan pošto trenutno jedino zna da kaže svoje ime.- I to sam se molila Bogu da dete nauči da ako ga neko zaustavi na ulici i pita kako se zove, bar da kaže svoje ime. Eto, da bar ima neku smernicu ako negde zaluta - kaže Maja i otkriva kako su sa Lukom komunicirali dok su čekali na dijagnozu.- Možda će ovo sada zvučati prepotentno, nisam ja Lukin lek. Nisam ja Lukin psiholog. Samo sam baka koja ga bezgranično voli. Svu tu ljubav koju posedujem ja sam kanalisala prema Luki, i tako je on postajao mekši, otvoreniji. Evo sad je proveo deset meseci sa majkom, on se vratio unazađen, po mojim kriterijumima, ali, da ne budem pogrešno shvaćena, i prema kriterijumima njegove učiteljice u školi, njegovih ostalih nastavnika.NJenoj ćerki nije bilo baš najprijatnije kada čuje ovakve povratne informacije.- Pa naravno, a onda me ćerka optužuje kako ja izmišljam priče, a ja ne izmišljam nikakve priče. Na kraju krajeva ja sam okružena ljudima, prijateljima, koji vide i progres i nazadovanje Lukino -kaže, ali ističe i sledeće:-Razumem je. Ona je meni u jednom trenutku rekla, &#39;Šta sam ja Bogu zgrešila da dobijem ovakvo dete&#39; -ispričala je Maja svojevremeno za Blic.(Mondo)BONUS VIDEO:

Šta sam Bogu zgrešila: Unuk joj se bori sa teškom dijagnozom

Vaš komentar

Nema komentara