Svi komentari - Za sve krivo - Kosovo: Kako su se `68 sukobili Ćosić i Tito? Maršal ga proglasio državnim neprijateljem

Srpski i jugoslovenski književnik i političar Dobrica Ćosić preminuo je 18. maja 2014. godine u 93. godini. Bio je učesnik Narodnooslobodilačke borbe, redovni član SANU, kao i prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije.Jedan je od osnivača i pokretača Nedeljenih informativnih novina (NIN) i autor je više dela, među kojima su &quot;Daleko je Sunce&quot;, &quot;Koreni&quot;, &quot;Deobe&quot;, &quot;Vreme smrti&quot;, &quot;Vreme vlasti&quot;, &quot;Vreme zla&quot;, &quot;Srpsko pitanje&quot;...Foto: MAJA ILIC / AFP / ProfimediaKako su se razišli Dobrica i TitoU maju 1968. godine tokom XIV plenuma Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije došlo je do konačnog političkog razlaza između Josipa Broza Tita i Dobrice Ćosića.Do sukoba je došlo jer je Ćosić otvorio pitanje Kosova i Metohije, kada je na plenumu otvoreno istupio kritikujući partijsku politiku, optužujući rukovodstvo da zanemaruje albanski nacionalizam i teror nad srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji, dok je istovremeno gušilo srpsko nacionalno osećanje.Ćosić je stao i na stranu Aleksandra Rankovića kada ga je Tito 1966. godine smenio na Brionskom plenumu i usprotivio se njegovom političkom ubistvu. Prvi je srpski intelektualac koji je ustao protiv antisrpske politike titoističkog režima, i politike tadašnje vlasti prema Kosovu i Metohiji, zbog čega je 1968. smenjen sa svih funkcija i izbačen iz partije.Pisac je posebno od sedamdesetih godina, pa do Titove smrti nosio titulu državnog neprijatelja broj jedan. Saslušavan je pred partijskim komisijama, praćen, ometan i prisluškivan.U svojoj pristupnoj besedi za člana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) 1970. godine rekao je kasnije često citiranu rečenicu: &quot;Srpski narod je dobijao u ratu, a gubio u miru&quot;.Foto: SANDEN/AFP/ProfimediaLažno priznanje u &quot;Deobama&quot;Ćosiću se danas često inputira da je bio radikalni sprski nacionalista, posebno u intelektualnoj i medijskoj eliti Hrvatske, delovima Crne Gore, Federacije BiH, i kao i među Albancima na Kosovu i Metohiji. Bio je doživljavan kao nekakva siva eminencija koja iz senke vuče konce srpskog nacionalizma i &quot;udruženog zločinačkog poduhvata&quot;.Zbog toga im je bilo izuzetno drago kada su od samog &quot;inspiratora&quot; lično mogli da čuju priznanje u kome on navodno kaže:&bdquo;Mi lažemo da bismo obmanuli sebe, da utešimo drugoga; lažemo iz samilosti, lažemo iz stida, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid srpskog patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno. Laž je srpski državni interes. Laž je u samom biću Srbina. U ovoj zemlji svaka laž na kraju postaje istina. Srbe je toliko puta u istoriji spasavala laž&ldquo;.Šta je falsifikovano u &quot;Deobama&quot;Sigurno se svima barem jednom desilo da na društvenim mrežama naiđu na ovaj navodni citat Dobrice Ćosića. Gorepomenuti krugovi ga često koriste kao nekakav dokaz o &quot;srpskim lažima&quot;. Međutim, šta u stvari predstavlja ovo navodno &bdquo;priznanje&ldquo; Dobrice Ćosića?Sam Ćosić nikada ove rečenice nije izrekao kao nekakvu ocenu karaktera srpskog naroda - što najverovatnije misle mnogi koji su uvereni da ga citiraju - već se pomenute reči nalaze u njegovom romanu &quot;Deobe&quot;, objavljenom 1961. godine. Međutim, ono što je zanimljivo jeste to da čak ono što je napisano u &quot;Deobama&quot; pogrešno citirano i falsifikovano. Evo šta zaista piše:&quot;Ropstvo, to je: smrtonosne su istine. Zato se i viču i šapuću laži. Svima i svakome. Laže okupator, lažu izdajnici, lažu i borci za slobodu. Lažemo da bi obmanuli sebe, da utešimo drugog; lažemo iz samilosti, lažemo da nas nije strah, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju i tuđu bedu.Foto: Jutjub printskrin/ RTS OkoLažemo iz ljubavi i čovečnosti, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid našeg patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno. Za ovu laž pod okupacijom i običan idiot ima više mašte od mnogih romansijera. Laž je nužda: biološka, psihološka, nacionalna, politička. Beograd u ovim danima - to je apokalipsa laži.Moja iskrenost je revolt protiv ropstva. Još uvek najčovečniji protest. Toliko mi je život neizvestan da nema smisla sebe da mučim još i nekakvim dnevnikom, zapisivanjem. Ali ja više nemam s kim o svemu da razgovaram.Okupacija mi je uzela prijatelja. Čak i prijateljstvo među ljudima, ropstvo je proglasilo za isključivo mirnodopski pojam, uništavajući ga kao takvog i ja s tugom saznajem: i prijateljstvo je atribut slobode.&quot;Dakle tamo gde je u romanu piše &quot;našeg&quot; prilikom citiranja se stavlja &quot;srpskog&quot;, dok su poslednje četiri rečenice o &quot;laži kao srpskom državnom interesu&quot;, &quot;laži u samom biću Srbina&quot;, &quot;zemlji u kojoj sve laži postaju istine&quot; i &quot;Srbima koje spasava laž&quot; nepostojeće i grubi falsifikat.Čime se zapravo bavi roman &quot;Deobe&quot; i kome pripadaju citirane rečenice?Delo se bavi Ravnogorskim pokretom Draže Mihailovića na teritoriji centralne Srbije u izmišljenom selu Prerovo, a pomenute reči su zapravo zapisi studenta Mladena Rakića koji se pridružio četnicima. Naravno, četnici, kojima se pomenuti roman bavi, nisu predstavljeni kao pozitivci i kako stranice odmiču, njihova slika je sve mračnija. Zločini postaju sve učestaliji, a kolaboracija sa Nemcima izraženija.To i nije naročito čudno jer je Dobrica Ćosić i sam bio partizan, a pomenutu knjigu pisao je 50-ih godina XX veka, kada su komunisti već imali apsolutnu kontrolu u zemlji.Sve ono što je napisao u Deobama zaista je predstavljalo odraz njegovog mišljenja i pogleda na svet. Međutim, problem je što se to mišljenje i ono što je zapisano u tom vremenu, falsifikuje i izvrće iz konteksta da bi se proglasilo za nekakav manifest &quot;(veliko)srpskog nacionalizma&quot;, a Dobrica Ćosić za njegovog idejnog tvorca.Često je pisao o SrbimaU Ćosićevoj knjizi &quot;Promene&quot; možemo da vidimo njegov sud o srpskoj naciji. U toj knjizi govori se o raspadu Jugoslavije i slomu titoizma. Pisac na strani 91. o srpskoj istoriji kaže:&quot;Biće da nema naroda čija se prošlost toliko i tako osporava; ; čitav srednji vek smo izgubili; pravoslavna kultura se ideološki obezvređuje, a kulturnu baštinu na teritoriji republike Makedonije preuzeli su nam Makedonci i proglasili svojom. Iz devetnaestog veka priznaju se bune protiv Turaka, od ličnosti - Karađorđe, Vuk i Svetozar Marković, poriče se građanska kultura i građanska etapa; poriču se balkanski ratovi protiv Turske i Bugarske; ideološki se redukuje i svetski rat; generalno se osporava prva Jugoslavija. Politika razbijanja srpskog naroda započeta Kominterninom ideologijom i politikom, nastavlja se do dana današnjeg.&ldquo;Još osamdesetih godina, Ćosić je progovorio o nezahvalnosti onih naroda koje su Srbi oslobodili: &quot;Mi smo pristali da nam svi koje smo oslobađali, kojima smo omogućili da postanu nacije sa svojim državama, poreknu našu oslobodilačku prošlost, proglase nas okupatorima i hegemonistima, skrate nam istoriju u okvire tajnih odluka Kominterne i njenih ideoloških tumačenja.&ldquo;Dobrica je kao predsednik Srpske književne zadruge u jednom govorio istakao:&quot;Lako se uoči da se posle 1945. i završetka rata mi Srbi svesno odričemo naglašavanja svoje nacionalne posebnosti, uvereni da sebi time još potpunije ulažemo u socijalističko jugoslovenstvo. Na drugoj strani, pak, postepeno se prećutkuju, potiskuju ili nedovoljno ističu sadržaji i oblici ispoljavanja celokupnosti kulturne svesti u Srba i težnje za potvrđivanjem jedinstva srpske kulture, bez obzira na republičke i teritorijalne podele granica. Ta evolucija, pod dejstvom znanih činilaca, dovela je praktično do svođenja srpske nacionalne kulture na granice današnje Republike Srbije, a često se potvrđivanje pripadnosti srpskoj nacionalnoj kulturi kao celini, bez obzira na republiku u kojoj se živi, od nekih ljudi ocenjuje kao velikosrpstvo.&quot;Foto: VikipedijaNiti je Ćosić imao tzv. drugosrbijanske stavove, niti je posle razlaza sa Titom postao nekakav ekstremista ili radikalni srpski nacionalista. Takva ocena može doći samo od strane onih koji imaju tendenciju da apsolutno sve što je srpsko proglase za velikosrpsko.&quot;Slučaj&quot; Dobrice Ćosića pokazuje koliko se istorijske ličnosti i njihova dela često tumače selektivno, van konteksta i u skladu sa savremenim političkim potrebama.Rečenice iz romana &bdquo;Deobe&ldquo;, koje su decenijama uz falsifikate predstavljane kao navodno priznanje o &bdquo;srpskom karakteru&ldquo;, zapravo su književni zapis jednog lika iz ratnog vremena, a ne autorov politički manifest niti ocena čitavog naroda. NJihovo naknadno menjanje i dopisivanje predstavlja primer kako se citati mogu falsifikovati kako bi služili određenim ideološkim narativima.Bez obzira na različita mišljenja o njegovoj ulozi, nesporno je da je ostavio dubok trag u srpskoj i jugoslovenskoj književnosti, političkoj misli i javnom životu druge polovine XX veka, a jedna njegova beleška aktuelna je i danas:&quot;Srbi koji svoju progresivnost dokazuju antisrpstvom, po svemu sudeći, postojaće dok je srpstva. Taj nacionalni sindrom iz turskih vremena prenet je u evropska vremena. A to je sindrom roba. U turskim vremenima ne biti Srbin, obezbeđivalo je glavu i još ponešto uz nju; u evropskim vremenima Srbije, ne biti Srbin, to znači biti Evropejac.&quot;(Kurir)BONUS VIDEO:

Za sve krivo - Kosovo: Kako su se `68 sukobili Ćosić i Tito?

Vaš komentar

Top komentari

Unesite ime i prezime!

Milan